Sve što treba da znate o Čelsi Mening

Vikiliks je ubrzo objavio 700.0000 dokumenata koji otkrivaju da je američka vojska u Iraku i Avganistanu ubila na stotine civila u incidentima koji su zataškani i Mening je postao žrtva istog sistema kojem je hteo da doživotno služi.Deset godina kasnije, Bredli je Čelsi Elizabet Mening, ona koju nazivaju transrodnim vojnikom i nesrećnim borcem za pravdu i istinu, ona koju optužuju da je pokrenula Arapsko proleće, haos na Bliskom istoku, ona koju je Džulijan Asanž uspeo da ubedi da će zajedno učiniti svet boljim mestom, ona koju su jedni nazivali “herojem koji je otkrio ratne zločine”, a drugi psihički nestabilnom osobom za koju nikome nije jasno kako je došla do najkontroverznijih tajni američke vlade, poput napada u Bagdadu kada su američki “apači” masakrirali grupu od deset muškaraca ili masakra u Granaiju kada je likvidirano više od sto avganistanskih civila.

Bivša obaveštajna analitičarka američke vojske Čelsi Mening je 2013. proglašena krivom za špijunažu i osuđena na 35 godina zatvora., ali je njenu kaznu posle sedam godina, javnih apela i otvorenih pisama, preinačio tadašnji američki predsednik Barak Obama.Tada je još uvek, istina, bila Bredli. Dan pošto joj je izrečena presuda, njena odbrana saopštila je da Mening želi da promeni pol i da će se odsad zvati Čelsi.“Ja sam Čelsi Mening. Ja sam žensko”, poručila je.Sve vreme koje je provela u zatvoru borila se sa mentalnim problemima, a pošto je pokušala da izvrši samoubistvo u julu 2016. godine, smeštena je u samicu. Advokati su upozoravali da takvi uslovi pojačavaju mentalni stres koji trpi, a svega nekoliko meseci kasnije počela je štrajk glađu pošto je vojska ponovo odbila da joj daje hormonsku terapiju.Kao da stvar nije bila strašna po sebi, Čelsi Mening služila je kaznu u muškom vojnom zatvoru. Zatvorenik 89289 ustajao je svakog jutra pola sata pre “prvog poziva” da se našminka i ispod krute smeđe uniforme navuče sportski grudnjak.U oktobru 2016. godine njeni advokati saopštili su da je ponovo pokušala da izvrši samoubistvo.“Neprekidno su je kažnjavali zato što pokušava da preživi, a sada je neprekidno kažnjavaju zato što pokušava da umre”, rekao je njen branilac. Imao je pravo; Čelsi Mening je praktično žrtvovala svoj život u ime višeg cilja, ma koliko to otrcano zvučalo, “iz ljubavi prema svojoj zemlji”, kako je i sama rekla. Zemlja prema kojoj je osećala dužnost i privrženost nije bila zemlja koja masakrira civile, a potom to zataškava.“Postojala su dva sveta”, rekla je kasnije. “Svet u Americi i svet koji sam ja videla (u Iraku). Želela sam da i drugi to vide.”Njujork tajms je, pišući o njenoj promeni pola i zatvorskom životu kao transrodne osobe u traniziciji, podsetio da je na svedočenju i sama rekla da se u trenutku kada je donela odluku da preda dokumente Asanžu “borila sa mnogo stvari”. Svedočenje je pokazalo da se nalazila u mentalnoj i emocionalnoj krizi pošto je, usred ratne zone, pokušavala da prihvati činjenicu da ne samo da je gej, kako je mislila dok je odrastala u Oklahomi, već i da se nalazila u stanju rodne disforije.Prvo su pokušali da joj uskrate proces tranzicije, a onda je Američka unija za građanske slobode (ACLU) reagovala i 2015. godine Bredli Mening započeo je hormonsku terapiju.

Kasnije je ispričala da je spoznala svoj ženski identitet još kao petogodišnjakinja, a da je političko buđenje doživela dok je učila američku istoriju. Njen tata je, takođe, bio vojnik, i dopadao joj se red koji je vojska donela u njegov život.Kada je rekla da će “radije umreti nego da promeni stav”, niko to nije shvatio dovoljno ozbiljno: pritvorena je jednom, a onda vraćena u zatvor zbog “ometanja pravde” pošto je još jednom odbila da svedoči, onda je puštena iz zatvora iz tehničkih razloga pošto je istražnoj poroti koja ju je zvala da svedoči istekao mandat, a onda je oformljena nova porota kojoj je ona ponovo odbila zahtev da sarađuje. I tako ukrug.U poslednjem razgovoru koji je vodila sa Asanžom, misleći na to da će se stvari primiriti, da taj haos mora da prođe, rekla mu je: “Progutaće me tama nekoliko godina.”Samo dva meseca kasnije je prvi put uhapšena. Deset godina kasnije, ponovo je pokušala da izvrši samoubistvo. Za nju u Americi možda nikada više neće biti mesta, možda će je, pošto je pre samo nekoliko dana ponovo puštena iz zatvora, ponovo zatvoriti kad naredni put odbije da svedoči, ali je Čelsi Mening zadužila slobodan svet, onaj koji želi i ima pravo da zna. To je dug koji niko neće moći da joj vrati.