„Sve manje snega na Alpima, a Jadran se zagrejao“: Stručnjak objašnjava zašto je oluje sve teže predvideti

Nevreme praćeno olujnim vetrom i obilnom kišom, koja je prelazila u grad, sinoć je ponovo protutnjalo Slovenijom, zatim centralnim i severnim delovima Hrvatske, kao i središtem Zagreba. Atmosferski fizičar Branko Grisogono rekao je da je oluje poput one u Splitu teško predvideti — javljaju se iznenada, brzo se kreću i izuzetno su intenzivne.

Srećom, iznenadno nevreme nije izazvalo veću štetu. Klimatolog Boris Grisogono izjavio je za HRT da to nevreme nije bila superćelijska oluja, već sistem sa više ćelijskih oblaka povezanih u jednu traku, ali i dalje dovoljno ozbiljno da izazove zabrinutost.

„Čini se da nije uspela da razvije sopstvenu vertikalnu rotaciju. Verovatno je reč o višećelijskom kumulonimbusu, a satelitski snimci takođe ukazuju da je moguće da je u pitanju bio tzv. mezoskalarni konvektivni sistem. To je površina veća od 200 kilometara koja se aktivira čas na jednom, čas na drugom mestu — klik-klak, klik-klak — tako se propagira i lokalno donosi jak grad, munje i obara drveće“, rekao je Grisogono.

Nekada smo se suočavali s manje intenzivnim nepogodama, ali danas su one znatno jače. Grisogono je objasnio o čemu se radi:

„Ubrizgana je dodatna energija — u školi se uči da energija raste s temperaturom na četvrti stepen. Ako se temperatura malo poveća, energija drastično raste i onda brže prelazimo iz jedne faze, znači iz suvog vremena, u drugu fazu — olujno vreme s obilnim padavinama.“

„Sve manje snega na Alpima, a Jadran se zagrejao“

„To je kao u plesu: krenete sa tangom, pa završite u istom plesu sa tvistom. Onda opet prelazite u neki rokenrol, pa idete u neku treću kadencu. Promene vremena su veoma brze i intenzivne, posebno kod nas, gde je to dodatno pojačano, a snega u Alpima je sve manje.“

„Osim toga, Jadran se znatno zagrejao. I ta energija iz Jadrana, isparavanje, tzv. latentna toplota, mnogo pomaže razvoju duboke, vlažne konvekcije“, rekao je.

„Jadran skoro izgleda kao jezero. To je poluzatvoreno more. Ali Alpi su blizu, a vrhovi su preko 4000 metara. Taj kontrast, ta međusobna igra geometrije obale i visine planina pojačavaju promene vremena. Znamo šta mogu da izazovu Velebit i reka Po“, dodao je Grisogono.

„Brze promene vremena teško je predvideti“

Govoreći o izazovu prognoziranja letnjih oluja, rekao je da je Meteoalarm trenutno najbolji sistem koji imamo:
„Brze promene vremena, kao što je bila oluja u Splitu pre desetak dana, veoma je teško predvideti. Javljaju se kratko, brzo putuju i izuzetno su intenzivne. (…) Zamislite mrežu — ono što prolazi kroz prste delimično se registruje i može se izračunati.“

„Ali rupe između, to mora da se parametrizuje i drugačije se tretira. Ne možete da izračunate svaku kap kiše, svaki turbulentni vrtlog. Procesi na tim skalama su se znatno pojačali, a mi ih još uvek nedovoljno poznajemo. Na tome se sada rade izuzetna istraživanja“, zaključio je Grisogono.