21
Francuska politička scena doživela je snažan udarac nakon što je sud u Parizu doneo odluku kojom se liderki Nacionalnog okupljanja (RN), Marin Le Pen, zabranjuje kandidatura na izborima u narednih pet godina. Ova presuda izazvala je burne reakcije ne samo u Francuskoj već i širom sveta, jer je Le Pen do sada bila najozbiljniji desničarski kandidat za predsedničke izbore 2027. godine, sa rekordno visokom podrškom od 37% u anketama.
Njena zabrana kandidature i četvorogodišnja zatvorska kazna, od čega su dve godine uslovne, dolaze u trenutku kada je francuska politika već duboko podeljena. Kritičari odluke ističu da je pravosuđe iskorišćeno kao oružje za eliminaciju političkog protivnika, dok njeni protivnici tvrde da je pravda zadovoljena i da je njena kazna opravdana zbog zloupotrebe sredstava Evropskog parlamenta.
Ova situacija postavlja brojna pitanja o budućnosti francuske desnice, kredibilitetu demokratije i daljem političkom razvoju Francuske. Da li je ovo kraj političke karijere Marin Le Pen, ili je pak početak novog poglavlja za Nacionalno okupljanje?
Francuski sud doneo je odluku da Le Pen i osam njenih saradnika budu osuđeni zbog zloupotrebe fondova Evropskog parlamenta. Optužba se temelji na tvrdnji da je stranka koristila oko tri miliona evra iz budžeta EU za finansiranje stranačkih aktivnosti, umesto za poslove za koje su sredstva bila predviđena.
Dok je francuska politička elita, uglavnom sa leve strane spektra, pozdravila odluku suda, desnica je reagovala oštro, nazivajući presudu „napadom na demokratiju“.
Ilon Mask, jedan od najmoćnijih ljudi u svetu biznisa i medija, odmah je reagovao na društvenoj mreži X:
„Kada radikalna levica ne može da pobedi na izborima, koristi pravosudni sistem da zatvori svoje protivnike. Ovo je njihov standardni scenario širom sveta“.
Njegove reči podržali su brojni desničarski političari i analitičari, uključujući Donalda Trampa Mlađeg, koji je šokirano upitao: „Francuska šalje Le Pen u zatvor i zabranjuje joj da se kandiduje?! Da li samo pokušavaju da dokažu da je Džej Di Vens bio u pravu o svemu?“
Sličan narativ prisutan je i među evropskim populistima. Mađarski premijer Viktor Orban objavio je krataku, ali jasnu objavu na društvenoj mrež: „Je suis Marine.“ Njegove reči odjeknule su među nacionalistima u Evropi, dodatno učvršćujući osećaj da se protiv populističkih lidera širom sveta vodi sistematska pravna borba.
Međutim, ni u samoj Francuskoj reakcije nisu bile jednoznačne. Iako su Le Penini glavni politički protivnici podržali presudu, pojedini članovi vlade izrazili su zabrinutost zbog njenih političkih posledica. Ministar pravde Žerald Darmanen izjavio je da bi zabrana kandidature Le Pen bila „duboko šokantna“ i mogla bi izazvati još veću podelu između političkih elita i običnih građana.
Le Pen je već godinama bila dominantna figura francuske desnice, ali presuda protiv nje otvara put za njene potencijalne naslednike. Glavni kandidat za tu ulogu je Žordan Bardela, njen 29-godišnji politički naslednik i predsednik Nacionalnog okupljanja.
Bardela je već neko vreme u procesu preuzimanja vođstva stranke i deo je šire strategije rebrendiranja RN-a, koji pokušava da se distancira od svoje prošlosti povezane sa ekstremnom desnicom i antisemitizmom. Njegov mladalački imidž i umereniji ton mogli bi privući nove birače, ali ostaje pitanje da li će on moći da zadrži tradicionalnu bazu glasača Le Penove.
Politički analitičari ističu da lojalnost birača RN-a nije vezana samo za stranku, već i za prezime „Le Pen“. Antoan Bristel, francuski politički analitičar, ističe: „Postoji odanost imenu Le Pen i njegovom političkom brendu. Ali ako ona ne bude kandidat, da li Bardela ima ono što je potrebno da pobedi na predsedničkim izborima?“
Osim Bardela, pojavljuju se i drugi potencijalni desničarski kandidati. Jedna od njih je Marion Marešal, nećaka Marin Le Pen, koja je ranije pokazivala ambicije da preuzme desnicu u Francuskoj. Takođe, postoje spekulacije da bi se u trku mogao uključiti i neko iz konzervativnog tabora, poput bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bruna Reteja.
Odluka suda dolazi u trenutku kada Francuska prolazi kroz političku nestabilnost. Vlada premijera Fransoa Bajrua preživela je glasanje o nepoverenju u februaru samo zahvaljujući uzdržavanju RN-a i socijalista. Međutim, nakon ove presude, RN bi mogao zauzeti mnogo agresivniji stav i potencijalno izazvati nove parlamentarne izbore.
Prema francuskom zakonu, novi izbori ne mogu biti raspisani pre jula 2025. godine, ali RN već sada koristi presudu protiv Le Pen kao argument da se „elita plaši volje naroda“. Stranka planira da iskoristi političku krizu kako bi izazvala novo glasanje i eventualno osvojila još veću moć u parlamentu.
Dugoročno, pitanje koje se nameće jeste kako će se Nacionalno okupljanje nositi sa gubitkom svoje glavne figure. Ako žalbeni proces ne urodi plodom, 2027. godina će biti prva predsednička trka u poslednjih 20 godina u kojoj ne učestvuje kandidat sa prezimenom Le Pen.
Sudbina Marin Le Pen i dalje je neizvesna. Ona planira žalbu i pravnu borbu, ali čak i ako se zabrana kandidature ne povuče, Nacionalno okupljanje nije oslabljeno – naprotiv, ova presuda mogla bi dodatno mobilisati desničarske glasače i učvrstiti njihov osećaj da je politički sistem namešten protiv njih.
Bilo da se radi o njenom povratku ili usponu Bardele, francuska desnica ulazi u novu fazu. Politička elita možda je pokušala da eliminiše jednog od svojih najvećih protivnika, ali pitanje ostaje – da li je ovim potezom zapravo dala dodatni zamah desnici?
Jedno je sigurno – Francuska više neće biti ista, a borba za njenu političku budućnost tek počinje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
