Minimalac u Crnoj Gori mogao bi da bude duplo veći nego u Srbiji: Šta se krije iza plana za plate do 1.400 i penzije preko 600 evra

Ukoliko „Euro model“ bude usvojen, minimalne zarade u Crnoj Gori od januara 2027. godine izgledale bi ovako:

Za radna mesta sa osnovnim ili nižim obrazovanjem: minimalac bi sa sadašnjih 600 evra porastao na 1.000 evra - povećanje od 400 evra ili 67 odsto.

Za radna mesta sa srednjom stručnom spremom: minimalac bi sa 600 evra porastao na 1.250 evra - čak 650 evra više ili rast od 108 odsto.

Za radna mesta sa visokim obrazovanjem: minimalna zarada bi sa sadašnjih 800 evra porasla na 1.400 evra - povećanje od 600 evra ili 75 odsto.

Prema najavama Vlade, povećanjem zarada trebalo bi da bude obuhvaćeno više od 250.000 zaposlenih u javnom i privatnom sektoru.

Kada je o penzijama reč, planirano je usklađivanje četiri puta godišnje, a Vlada najavljuje da bi prosečna penzija trebalo da premaši 600 evra, dok bi minimalna dostigla 500 evra.

Poređenja radi, minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 551 evro, dok je za 2027. utvrđeno povećanje na 70.470 dinara, približno 600 evra. To znači da bi, ukoliko crnogorski „Euro model“ bude usvojen, najniži minimalac u Crnoj Gori od 1.000 evra bio oko 400 evra viši od srpskog minimalca predviđenog za 2027, dok bi crnogorski minimalac od 1.400 evra bio više nego dvostruko veći.

Razlika je velika i kod penzija - prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 56.822 dinara, odnosno oko 485 evra, dok Crna Gora planira da prosečna penzija premaši 600 evra.

Rupa u budžetu do milijardu evra

„Euro model“ ne podrazumeva samo povećanje minimalnih zarada i penzija već i dalje smanjivanje, odnosno ukidanje pojedinih doprinosa. Država bi tako ostala bez dela prihoda, dok bi istovremeno rasli njeni izdaci za plate u javnom sektoru, penzije i druga davanja.

Prema računici „Vijesti“, predložene mere mogle bi da naprave dodatni godišnji manjak u državnoj kasi od 650 do 700 miliona evra. Kada se tome doda već planirani budžetski deficit, ukupan nedostatak novca mogao bi da se približi milijardi evra godišnje.

Samo ukidanje pojedinih doprinosa, prema istoj računici, smanjilo bi prihode države za oko 430 miliona evra godišnje.

Vlada, međutim, očekuje da će deo tog novca biti nadoknađen kroz veću potrošnju i zaposlenost, bolju naplatu poreza, suzbijanje sive ekonomije i dodatne poreske mere. Drugim rečima, računica počiva na pretpostavci da će veće plate pokrenuti potrošnju i ekonomsku aktivnost, a da će se deo novca kroz poreze vratiti u državnu kasu.

Ključno pitanje je da li će ti dodatni prihodi biti dovoljni da nadoknade ono čega se država odriče i nove rashode koje preuzima.

Veća plata ne znači nužno i toliko veći standard

Drugi rizik je rast cena. Ako građani odjednom imaju znatno više novca za trošenje, a domaća proizvodnja i ponuda robe i usluga ne rastu približno istim tempom, povećana tražnja može dodatno da pogura inflaciju.

To bi značilo da bi deo povećanja plata građani praktično mogli da izgube kroz skuplju hranu, stanovanje, usluge i druge životne troškove.

Na taj problem upozoravao je i MMF analizirajući prethodne reforme „Evropa sad“. Snažan rast domaće potrošnje doprineo je povećanju uvoza i pritiscima na cene, zbog čega je Fond ukazivao da Crna Gora dugoročno mora manje da se oslanja na potrošnju, a više na investicije, produktivnost i diversifikaciju privrede.

To je posebno važno zbog razlike između brzine kojom rastu zarade i same ekonomije. Prema podacima Monstata, prosečna neto zarada u Crnoj Gori u julu 2026. godini iznosila je 1.037 evra, dok je realni rast BDP-a u drugom kvartalu bio 3,8 odsto.

Problem i za privatnike

Veliki deo računa mogao bi da padne i na poslodavce.

Kompanije koje zbog novih minimalaca budu morale značajno da povećaju troškove rada, a ne uspeju istovremeno da povećaju prihode ili produktivnost, imaće nekoliko mogućnosti – da povećaju cene svojih proizvoda i usluga, smanje profit i investicije, uspore novo zapošljavanje ili smanje broj zaposlenih.

Najosetljivije bi mogle da budu male firme i delatnosti sa nižim zaradama i malim profitnim maržama, jer će upravo kod njih skok minimalca biti najteže nadoknaditi.

Primera radi, poslodavac koji danas radnika sa srednjom stručnom spremom plaća minimalnih 600 evra morao bi, ukoliko predlog bude usvojen u sadašnjem obliku, da mu obezbedi neto zaradu od najmanje 1.250 evra. To je više nego dvostruko povećanje neto plate.

MMF već upozorio na javne finansije

Dodatni razlog za oprez predstavlja stanje državnih finansija. MMF je još krajem 2025. upozoravao da fiskalna pozicija Crne Gore ponovo slabi i da bi, bez dodatnih mera, pritisak na javne finansije mogao da raste.

Fond je posebno ukazivao na dugoročne troškove penzijskog i zdravstvenog sistema i drugih javnih rashoda.

Zato će za održivost „Euro modela“ biti presudno ne samo koliko će plate i penzije porasti već i koliko će Crna Gora uspeti da poveća prihode, zaposlenost, investicije i produktivnost bez novog snažnog rasta zaduživanja.

Za građane bi usvajanje programa značilo veliki i neposredan rast primanja. Međutim, ukoliko ga budu pratili rast cena, veći deficit i zaduživanje ili problemi poslodavaca da finansiraju nove minimalce, deo tog dobitka mogao bi vremenom da bude izgubljen.

Zbog toga će prava računica „Euro modela“ zavisiti od onoga što se bude događalo nakon povećanja plata – da li će zajedno sa primanjima rasti i crnogorska ekonomija ili će račun za veće plate na kraju stići kroz više cene, veći javni dug i nove obaveze države.