Šta sukob Izraela i Irana znači za odnose Kine, SAD i ostatka sveta

Trampova intervencija: Od raketa do mira

Nakon skoro dve nedelje međusobnih udara, predsednik Donald Tramp naredio je vazdušne napade na tri iranska nuklearna postrojenja, izlažući SAD riziku od dubljeg uplitanja u još jedan sukob na Bliskom istoku. Samo dva dana kasnije, Tramp je objavio da je posredovao u postizanju prekida vatre između Izraela i Irana. Iako je dogovor u jednom trenutku bio na ivici propasti, Trampova oštra retorika, kojom je kritikovao i Izrael i Iran, izgleda da je za sada smirila tenzije.

Na društvenoj mreži Truth Social Tramp je čak poručio:

„Kina sada može da nastavi da kupuje naftu od Irana. Nadam se da će kupovati i od nas. Bila mi je velika čast da ovo omogućim“.

Nafta, Ormuski moreuz i američki interesi

Prethodno je državni sekretar Marko Rubio izjavio da je zamolio Kinu da utiče na Iran da ne zatvara Ormuski moreuz – jednu od najvažnijih tačaka za svetsku trgovinu naftom. Kina, koja značajno zavisi od sirove nafte iz Saudijske Arabije i Irana, jasno je stavljena u poziciju da se izjasni.

Iako se spekulisalo da je Trampova objava najava ublažavanja sankcija Teheranu, Bela kuća je brzo demantovala takve tvrdnje. Zvanično je saopšteno da predsednik „samo ukazuje na činjenicu da su zbog njegove odlučne akcije — uništenja iranskih nuklearnih objekata i posredovanja u prekidu vatre — međunarodne energetske rute ostale neometane“.

Zašto samo SAD mogu da obustave rat?

Stručnjaci smatraju da nije iznenađenje što je sukob zaustavljen tek kada su se Sjedinjene Države umešale.

„Izrael ne može da vodi rat bez kontinuirane američke pomoći — oružja, municije i tehnologije. Kada onaj ko piše čekove kaže da je dosta, svi slušaju“, izjavio je profesor Vilijam Figeroa sa Univerziteta u Groningenu.

Za razliku od SAD, Kina nema dovoljno političkog ni vojnog uticaja ni na Iran ni na Izrael. Teheran kinesku podršku doživljava više kao ekonomsku nego kao stratešku ili bezbednosnu.

Kina u senci: pozivi na mir bez stvarnog uticaja

Kina je pozvala na deeskalaciju sukoba, oštro kritikovala izraelske napade i upozorila SAD da se ne mešaju. Ipak, njeni pokušaji da se uključi kao posrednik nisu naišli na odaziv. Eksperti smatraju da je Kina toga bila svesna i da je njena prava namera bila da izvrši pritisak na Vašington da obuzda Izrael.

Iako se Peking trudi da izgradi imidž globalnog mirotvorca, ovaj sukob je pokazao da ključnu reč i dalje imaju SAD.

Kako Kina vidi SAD?

Kina već dugo smatra Trampovu administraciju nepredvidivom, naročito nakon što je uveo visoke carine kineskim proizvodima, pa ih zatim delimično povukao. Takvo ponašanje stvorilo je neizvesnost na tržištima i dodatno podstaklo kineske kompanije da šire poslovanje van SAD.

Pored toga, američki udari na iranska nuklearna postrojenja ojačali su kinesku percepciju SAD kao sile koja remeti globalni poredak i pravila primenjuje samo kada joj to odgovara.

Bliski istok kao šansa za Kinu – i skretanje pažnje SAD

Kineski predsednik Si Đinping u poslednje vreme jača trgovinske odnose sa drugim zemljama, pokušavajući da Peking predstavi kao stabilnog i predvidivog partnera, za razliku od SAD. Dok je Vašington angažovan na Bliskom istoku, Kina se fokusira na Indo-Pacifik i koristi priliku da ojača svoj regionalni uticaj.

Neki analitičari smatraju da bi SAD mogle biti uvučene u dužu krizu na Bliskom istoku, što bi Kini omogućilo da neometano deluje u Aziji. „Možda je upravo to ono što Peking želi – da američke pomorske i vazdušne snage ostanu vezane za Zapadnu Aziju, a ne Istočni Pacifik,“ navodi stručnjak Isak Kardon.

Pitanje Tajvana: Tramp donosi novu neizvesnost

Napetosti između Kine i Tajvana rastu, a Kina intenzivira vojne aktivnosti u blizini ostrva koje smatra delom svoje teritorije. I dok je prethodni predsednik Džo Bajden najavio spremnost da vojno brani Tajvan, Tramp se vratio politici nejasnosti — ne otkrivajući da li bi SAD vojno reagovale u slučaju kineske invazije.

Trumpova administracija je više puta tražila da Tajvan poveća sopstvene vojne troškove, dok Kina upozorava da američka podrška može „gurnuti Tajvan u rat“.

Svet i dalje vidi Kinu kao bezbednosni izazov

Zapadne zemlje, uključujući NATO, smatraju da Kina sprovodi ogromno vojno jačanje koje može uticati i na evropsku bezbednost. Čak i kad Kina širi diplomatske veze, sumnje ostaju. Evropska unija je nedavno otkazala važan ekonomski forum s Kinom zbog trgovinskih sporova, a kritike na račun kineske podrške Rusiji i sajber napada dodatno opterećuju odnose.