Šta će se desiti sa ruskim vojnim bazama u Siriji? Jedna je od posebnog značaja

Da li će Rusija, nakon pobede islamističkih pobunjenika u Siriji i bekstva predsednika Bašara al Asada, izgubiti svoja dva vojna uporišta u toj zemlji? Pitanje ostaje otvoreno, a odgovor još uvek nije na vidiku. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je "preuranjeno" govoriti o tome.

Ruski mediji izveštavaju da su islamisti koji su preuzeli vlast u Siriji, predvođeni grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), dali Moskvi garancije za sigurnost vojnih baza. Međutim, nema potvrda iz drugih izvora. Rusija u Siriji upravlja dvema bazama – pomorskom bazom u Tartusu na Sredozemnom moru, koja je nasleđe Sovjetskog Saveza, i vojnom vazduhoplovnom bazom Hmeimim, uspostavljenom 2015. godine, prenosi DW.

"Trenutno se mogu videti transportni avioni u Hmeimimu, ali ne u obimu koji bi ukazivao na potpunu evakuaciju", kaže Gustav Gresel, bivši stručnjak pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR). Ruski brodovi trenutno manevaruju u Sredozemnom moru, ali ne daleko od Tartusa. "Smateram da Rusija pregovara iza kulisa kako bi zadržala baze u Siriji", rekao je Gresel za DW. "Da su ih napustili, evakuacija bi već bila u toku".

Pomorska baza u Tartusu je najvažnija

Austrijski vojni istoričar i pukovnik Markus Reisner smatra da je pomorska baza u Tartusu za Rusiju "strateški važnija" jer omogućava "razmeštanje snaga u Sredozemlje". Vazduhoplovna baza Hmejmim bila je potrebna Moskvi da podrži Asadov režim u borbi protiv pobunjenika. "Ali te potrebe sada više nema", objašnjava Reisner.

Britanski politolog Mark Galeoti, autor knjige "Putinovi ratovi", smatra da su obe baze "vrlo važne za ruske aktivnosti u Sredozemlju i Africi".

"Zanimljivo je kako su brzo pokušali postići dogovor sa HTS-om", dodao je Galeoti. Još nedavno je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ovu grupu nazivao "teroristima", ali prošlog vikenda Moskva ih je počela nazivati "pobunjenicima".

Galeoti primećuje da je ton Moskve prema islamistima u Siriji postao "mnogo blaži", čak i pre pada Asada.

Šta Moskva može ponuditi pobunjenicima?

"Rusija se verovatno nada dogovoru sa HTS-om", kaže Galeoti. Ali šta Moskva može ponuditi? Pobunjenici, iako imaju podršku Turske, "ne žele biti turski pijuni" i traže saveznike i odnose sa drugim zemljama, smatra on. Tu bi Rusija mogla igrati važnu ulogu. "Rusi su prilično cinični i pragmatični, što HTS-u daje šansu da diversifikuje svoju zavisnost od Ankare", dodaje britanski stručnjak. Takođe, podseća da Rusija u Siriji nije samo vojno prisutna, već ima i bliske ekonomske veze.

Burcu Ozčelik, stručnjakinja za Bliski istok pri britanskom institutu RUSI, ne veruje da će sirijski pobunjenici brzo udovoljiti ruskim željama.

"Vrlo je dvosmisleno da će HTS požuriti kako bi postao saveznik Vladimira Putina ili dao zeleno svetlo za dugoročnu rusku vojnu prisutnost na sirijskoj obali Sredozemnog mora", procenjuje Ozčelik.

"Posebno s obzirom na činjenicu da je Asad dobio azil na ruskom teritoriju." Ozčelik predviđa duge pregovore u kojima će regionalni akteri, Rusija i Iran, "pokušati prilagoditi svoje spoljne politike prema Siriji".

Gde bi ruska vojska mogla otići iz Sirije?

Ako ruska vojska ipak napusti Siriju, čak i postepeno, gde bi mogla otići? "Nemaju mnogo opcija", smatra Mark Galeoti. Po njegovom mišljenju, Sirija pod Asadom bila je jako zavisna od Moskve, a slično mesto u regionu ne postoji.

Među mogućim opcijama najčešće se pominje Libija, gde Rusija održava kontakte sa generalom Halifom Haftarom. Na njegovoj strani borili su se ruski plaćenici iz grupe Vagner. Zapadni mediji izveštavali su o navodnoj nameri Rusije da uspostavi pomorsku bazu u Libiji, a to bi moglo biti u Tobruku, nagađa Markus Reisner.

Mark Galeoti veruje da se ta opcija neće brzo realizovati jer tamo ne postoji infrastruktura. Isto važi za Sudan, sa kojim Moskva već godinama pregovara o pomorskoj bazi na Crvenom moru. "Gde god da odu – Libija, Mali, Sudan – neće imati uslove kao u Siriji", kaže stručnjak.

Ograničeni efekti na rat u Ukrajini

Takođe se postavlja pitanje: ako Rusija povuče vojsku iz Sirije, šta to znači za ruski rat protiv Ukrajine?

"Ako budemo iskreni, efekti su zanemarivi", smatra Galeotti. Prema njegovim rečima, broj vojnika koje Moskva može prebaciti iz Sirije na ukrajinsku frontu je beznačajan.

A Gustav Gresel tvrdi: "Dobre vesti za Ukrajinu (iz Sirije) su ograničene." Rusija nema sposobnost i želju da otvori drugi front dok vodi sveobuhvatan rat protiv Ukrajine. "Od slabljenja Irana zbog izraelskih udara Ukrajina neće osetiti opipljivu korist", veruje stručnjak. Jedina konkretna pozitivna posledica za Kijev mogla bi biti "da neki ljudi na Zapadu postanu hrabriji" i da "Putinova slabost ostavi utisak na Trampa", zaključuje Gresel. Ali i to za njega ostaje otvoreno pitanje.