Sprema se knjiga o Milu Đukanoviću: Radiće je hrvatski istoričar

Kako je Đukanovićeva kancelarija saopštila za „Vijesti“, želja bivšeg predsednika je da doprinese „pravilnom razumevanju i rasvetljavanju procesa koji su obeležili protekle decenije na domaćoj i evropskoj političkoj sceni, ali i njegovu političku karijeru“.

Iz njegove kancelarije nisu precizirali kada je počeo rad na knjizi, u kojoj se fazi projekat trenutno nalazi, niti kada bi mogao da bude završen i predstavljen javnosti. Takođe, nije poznato ni u kom će žanru delo biti napisano.

Navodi se da je Đukanović, po završetku predsedničkog mandata u maju 2023. godine, posvećen sređivanju bogate arhive koja dokumentuje najvažnije događaje i procese iz novije istorije Crne Gore.

Kako ističu, ta dokumentacija, zajedno sa njegovim ličnim svedočenjima, predstavlja dragocenu građu za istoričare i autore koji se bave političkom i istorijskom literaturom.

"Ugledni profesor Tvrtko Jakovina jedan je od njih. Na njemu je da žanrovski uobliči ovu obimnu građu, od čega će, verujemo, zavisiti i dinamika objavljivanja knjige", navodi se u odgovoru Đukanovićeve kancelarije.

Đukanović je još 19. maja 2023. godine, poslednjeg dana svog drugog predsedničkog mandata, najavio da će se posvetiti sređivanju arhive i sistematizaciji svog dugog političkog puta. Tada je rekao da veruje da bi taj posao mogao da bude koristan ne samo njemu, već i budućim generacijama koje planiraju da se bave politikom.

Tom prilikom izjavio je da ne sumnja da će istorija „pravilno vrednovati“ njegov politički rad, navodeći da su tokom njegovih godina na vlasti očuvani mir i multietnički sklad u Crnoj Gori, da je zemlja izbegla razaranja tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, da je mirnim putem obnovila nezavisnost, postala članica NATO-a i napravila značajan napredak ka članstvu u Evropskoj uniji, kao i da su realizovani veliki infrastrukturni projekti.

"Priznanju onoga što je Crna Gora napravila u poslednjih četvrt veka tek će doći vreme", poručio je tada Đukanović.

U politiku je ušao krajem osamdesetih godina prošlog veka, a tokom više od tri decenije bio je dva puta predsednik Crne Gore i čak sedam puta predsednik Vlade. Sa najviših državnih funkcija povlačio se u tri navrata, ali se svaki put vraćao na političku scenu.

Na čelu Demokratske partije socijalista (DPS) nalazio se od 1998. do aprila 2023. godine, kada je podneo ostavku nakon poraza od Jakova Milatovića u drugom krugu predsedničkih izbora. U februaru 2025. godine izabran je za počasnog predsednika DPS-a.

Iako mu mnogi priznaju ključnu ulogu u obnovi crnogorske nezavisnosti 2006. godine, njegovu višedecenijsku vladavinu pratile su brojne afere, među kojima se izdvajaju šverc cigareta prema Italiji, ubistvo glavnog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića, afera „Telekom“, kao i slučaj moldavske državljanke Svetlane Čebotarenko, poznat kao afera „S. Č.“.

Za nijednu od tih afera Đukanović nije prihvatio političku odgovornost. On je ranije tvrdio da su šverc duvana i afera „S. Č.“ rezultat delovanja bezbednosnih službi iz Beograda i Evropske unije, dok je za ubistvo Duška Jovanovića govorio da je najveću političku štetu pretrpela upravo njegova vlast. Kada je reč o aferi „Telekom“, tvrdio je da je korupcije bilo u Severnoj Makedoniji, a ne u Crnoj Gori, što je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država demantovala još 2014. godine.

Čak i za greške koje je javno priznao, poput dugogodišnje podrške režimu Slobodana Miloševića i učešća Crne Gore u napadu na Hrvatsku početkom devedesetih, Đukanović je ponudio objašnjenja. Za podršku Miloševićevom režimu okrivio je, kako je naveo, „jugoslovenski idealizam“ i političko neiskustvo generacije koja je na vlast došla nakon antibirokratske revolucije 1989. godine, dok je napad na Dubrovnik objasnio tadašnjom potpunom medijskom zavisnošću od Beograda.

Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina nije želeo da komentariše projekat knjige za koji Đukanović prikuplja građu.

Jakovina je vanredni profesor svetske istorije 20. veka i istorije Hladnog rata na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Autor je više zapaženih knjiga iz oblasti savremene istorije, među kojima su „Socijalizam na američkoj pšenici“, „Američki komunistički saveznik“, „Treća strana Hladnog rata“ i „Trenuci katarze“.

Posebnu pažnju u regionu izazvala je njegova knjiga „Budimir Lončar – Od Preka do vrha sveta“, objavljena 2020. godine, koja govori o životu poslednjeg ministra spoljnih poslova nekadašnje SFRJ.