U subotu u Slovačkoj se održavaju parlamentarni izbori čiji ishod bi mogao da izazove tektonske promene na političkoj evropskoj sceni. Poslednje ankete uoči glasanja prednost daju Robertu Ficu, čiji je prethodni mandat na premijerskoj funkciji završen optužbama za saradnju sa kriminalom. Pored toga, kontroverzni biznismen važi za simpatizera Kremlja, i velikog obožavaoca lika i dela mađarskog premijera Viktora Orbana. Zbog toga analitičari smatraju da bi njegov ponovni dolazak na vlast mogao da bude ozbiljna problem za Slovačku, ali i šire, obzirom da se ta zemlja nalazi na ruti isporuka oružane pomoći Ukrajini.
Pre svega, otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu prošlog februara, Slovačka je bila jedan od najčvršćih saveznika Kijeva.
Slovačka je bila prva zemlja koja je poslala protivvazdušnu odbranu u Ukrajinu i dočekala na desetine hiljada izbeglica.
Sada bi sve to moglo da se promeni ako Fico dođe na vlast.
To je već izvesno, ako u obzir uzmemo sve ono što je Fico pričao tokom prethodnih meseci.
Pre svega, bivši premijerne krije simpatije prema Kremlju i okrivio je „ukrajinske naciste i fašiste“ da su isprovocirali ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju, ponavljajući priču koju je Putin koristio da opravda svoju invaziju.
Fico je čak pozivao i slovačku vladu da prestane sa isporukom oružja Kijevu i rekao da Slovačka „neće slati novu turu municije“, ako on postane premijer.
Takođe, glasno se protivi i ulasku Ukrajine u NATO.
Grigorij Mesežnikov, politički analitičar i predsednik Instituta za javne poslove, slovačkog istraživačkog centra, rekao je da, kao i mnogi simpatizeri Rusije, Fico svoju podršku Moskvi predstavlja kao „mirovnu“ inicijativu.
„On i njegovi saveznici tvrde da Slovačka ne bi trebalo da šalje oružje Ukrajini jer će to učiniti da rat traje duže. Kažu da će biti mira ako prestane da šaljemo oružje Ukrajini, jer će se sukob završiti ranije. Dakle, u suštini, on nije za mir, on je proruski“, rekao je Mesežnikov.
Fico je ranije bio premijer Slovačke više od jedne decenije, prvo između 2006. i 2010., a zatim ponovo od 2012. do 2018.
Bio je primoran da podnese ostavku u martu 2018. nakon višenedeljnih masovnih protesta zbog ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove. Kuciak je izvestio o korupciji među elitom u zemlji, uključujući ljude direktno povezane sa Ficom i njegovom strankom SMER.
Protivnici se takođe plaše dugoročne štete po demokratiju u zemlji zbog Ficovoog otvorenog divljenja mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.
Zbog toga postoji obaran da će u novom mandatu ličiti na Orbana, pre svega zbog toga što smatra da će ga, baš kao mađarskog premijera, evropska zajednica tolerisati.
Takođe, upravo je tokom kampanje potencirao ukidanje LGBTQ+ prava kako bi se baš kao njegov mađarski uzor dodvorio desničarskim biračima.
Međutim, niko ne može da porekne da Foco ima i te kako velike šanse za pobedu, pre svega zahvaljujući parlamentarnom haosu koji godinama unazad vlada Slovačkom. U ovoj državi se održavaju peti parlamentarni izbori za četiri godine.
Uz to, Slovačka ima komplikovan izborni sistem i fragmentiranu političku scenu, sa čak 10 političkih grupacija koje imaju potencijal da dostignu cenzus od pet odsto potreban za ulazak u parlament.
To znači da će Ficu, ukoliko osvoji najveći broj glasova na izborima, biti potreban bar jedan koalicioni partner. Analitičari smatraju da će to biti Republika, stranka ekstremne desnice koja tvrdi da je rat u Ukrajini posledica „politike širenja NATO-a” i „agresije Kijeva na rusku manjinu u istočnoj Ukrajini”.
Trebalo bi napomenuti da prema izveštajima, samo 40 odsto Slovaka smatra da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini, što je najmanji procenat među osam centralno-istočnih evropskih i baltičkih država . Poređenja radi, u Češkoj, čak 71 odsto ljudi krivi Rusiju za rat.
Istraživanja su pokazala da 50 odsto Slovaka doživljava Sjedinjene Države — dugoročnog saveznika zemlje — kao bezbednosnu pretnju.
Uz to, Slovačka ima komplikovane odnose sa Mađarskom, koja je vekovima bila deo Austro-Ugarske. Mađari su najveća manjina u Slovačkoj i mnogi Mađari još uvek vide Trijanonski sporazum iz 1920. godine, koji je redefinisao nacionalne granice posle Prvog svetskog rata, kao nepravdu prema njihovoj zemlji.
Među mnogobrojnim stanovništvom, odluka Slovačke da pošalje protivvazdušnu odbranu samo nekoliko nedelja nakon početka invazije praćena je isporukom oklopnih vozila, helikoptera, haubica i druge opreme, izazvala je negodovanje.
Oni smatraju da Slovačka ne bi trebalo da pomaže Ukrajini jer je to štetno po Slovake. Kažu da je to preskupo i da treba da brinu samo o sebi.
To je moćan argument za birače koji se bore sa krizom troškova života.
Inače, Fico je bio premijer Slovačke više od jedne decenije, prvo između 2006. i 2010. godine, a zatim ponovo od 2012. do 2018. godine.
Bio je primoran da podnese ostavku u martu 2018. nakon višenedeljnih masovnih protesta zbog ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove. Kucijak je izveštavao o korupciji među elitom u zemlji, uključujući ljude direktno povezane sa Ficom i njegovom strankom SMER.
Uz to, Fico je uhapšen od strane slovačke policije 2021. godine, zbog toga što je u Bratislavi organizovao protest protiv vlade, koji je policija zabranila zbog epidemioloških mera koje su bile na snazi, a koje su uvedene u cilju borbe protiv koronavirusa. On je tada oštro kritikovao vladu zbog strogih epidemioloških mera koje usvaja, i bio jedan od najglasnijih protivnika vakcinacije.
Potom je 2022. godine optužen za formiranj kriminalne grupe.