50
Tačno osam godina otkako je krenula izgradnja "Beograda na vodi", ovaj projekat "guta" sve pred sobom. Nedavno je Vlada donela odluku da se proširi za još 327 hektara, pa će se nastaviti s praksom da sve što se nađe na putu ovom "gradu u gradu" bude srušeno ili preuređeno za njihove potrebe. Nisu pošteđene zelene površine, ali ni objekti od kulturne i istorijske vrednosti.
Beograd na vodi prvobitno je bio predviđen na prostoru od 100 hektara zemljišta. Vlast je, međutim, nedavno odlučila da površinu tog naselja poveća za dodatnih 327 hektara. Tako će se to luksuzno naselje drastično proširiti i zauzeti delove Novog Beograda i Čukarice, ali i dodatne parcele u Starom gradu i Savskom vencu i to uz obalu reke.
Već je poznato šta je sve „nestalo“ zbog Beograda na vodi, a sada imamo i novi, prošireni spisak.
Prema Odluci o izradi izmena i dopuna Prostornog plana koji je nedavno usvojen – područje priobalja reke Save za projekat “Beograd na vodi”, na teritoriji opštine Stari grad proširiće se na delove tri parcele.
Jedna od njih obuhvata gotovo celo Savsko pristanište (potez ispod Kalemegdana do Brankovog mosta), što znači da će bar deo po novom prostornom planu pripadati Beogradu na vodi. Takođe, zahvatiće deo zemljišta između Pariske i Karađorđeve ulice.
To naselje preuzeće i deo novobeogradske obale. Reč je o zemljištu koje se nalazi uz most Gazela, na kojem pravo korišćenja ima Mostogradnja, ali i o parcelama nad kojima pravo korišćenja imaju firma Filipa Ceptera, grad Beograd, Beogradske elektrane, Udruženja ljubitelja Save i Dunava…
Sa druge strane obale, situacija je dosta komplikovanija. Sudeći po mapi koja je objavljena u samom dokumentu, Beogradu na vodi pripašće i deo ispod Mostarske petlje, zatim prostor na kome se sada nalazi Beogradski sajam, ali i delovi Ade Ciganlije.
PROČITAJTE JOŠ
Reč je zapravo o najzelenijem delu Ade ispod Mosta preko Ade, odnosno leva i desna obala Čukaričkog rukavca.
Takođe, preko puta velike površine zemljišta takođe će pripasti Beogradu na vodi. Reč je o parcalama na kojima se nalazi Stara šećerana, odnosno kompleks od 30-tak objekata na površini od oko 10 hektara.
U ranijoj izjavi za naš portal, Ljubiša Ristić direktor pozorišta koji se nalazi na ovoj lokaciji, rekao je da su predstavni „Beograda na vodi“ još pre godinu dana dolazili na sastanke povodom saradnje. Ristić je tada naveo i da upravo u „Beogradu na vodi“ znaju da da moraju da se drže zakona o zaštiti spomenika kulture, te da na tom mestu može biti isključivo novi kulturni centar.
Granica preko koje za sada Beograd na vodi neće ići je Hipodrom. Međutim, prema Generalnom urbanističkom planu, njegovo izmeštanje predviđeno je do 2041. godine, a kao lokacija navedena je Ovča.
Inače, u Odluci o izradi nacrta Prostoronog plana navodi se da je rok 10 meseci od stupanja na snagu ove odluke, a sredstva za izradu obezbediće Beograd na vodi. U Odluci se navodi i da je potrebno izraditi Studiju zaštite nepokretnog kulturnog dobra.
Mnogo toga već je nestalo zbog ovog luksuznog naselja koji je država Srbija proglasila projektom od nacionalnog značaja.
Glavna železnička stanica u centru Beograda nakon 134 godine prestala je da radi zbog projekta „Beograd na vodi“, a na njenom mestu bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da bude muzej istorije nastanka srpske države.
Novim planom ukinuta je i priobalna pruga iz tog doba, a na prostoru stanice i pomoćnih železničkih objekata uz reku Savu se gradi naselje „Beograd na vodi“.
Železnički saobraćaj je sada preusmeren na Prokop, gde je nedavno otvorena nova glavna železnička stanica.
Iz naselja Beograd na vodi iseljena je i Pošta, koja se nalazila u Savskoj 2. Sudbina njene zgrade i dalje je neizvesna, iako je najavljena obnova tog zdanja i to projektu Momira Korunovića. U planu je da to bude objekat kulturnog centra.
Bilo je u planu da rekonstrukcija zgrade počne u januaru ove godine, ali je prema pisanju Forbsa nadležni sekretarijat odbio da za taj projekat izda lokacijske uslove. Kao razlog su navedeni nedostaci u Idejnom rešenju projekta.
Ipak, neki radovi su već počeli. Skinut je deo prozora i ispražnjena unutrašnjost zgrade.
Po svemu sudeći, zbog Beograda na vodi nestaće i Stari savski most. Spekulisalo se da se država čak i obavezala da će da ga sruši zbog tog luksuznog naselja.
Sudeći po podacima sa zvaničnog sajta „Skok u budućnost – Srbija 2027“, izgradnja novog savskog mosta trebalo bi da krene najkasnije do juna ove godine, ali se na terenu za sada ništa ne dešava.
Novac za ovaj poduhvat već je obezbeđen. Kako je „Nova“ objavila, Vlada Srbije potpisala je ugovor o kreditiranju u vrednosti do 79,9 miliona evra sa francuskom bankom BNP Paribas. Iz teksta ugovora može se videti da je ukupna vrednost projekta 94.019.804 evra.
Tim sredstvima biće finansirano i rušenje starog mosta preko Save i gradnja novog.
Istovremeno sa ovim projektom, za april mesec je bio najavljen početak gradnje tunela kod Ekonomskog fakulteta, što se nije desilo.
Kako bi zauzela i poslednje netaknute lokacije u Savskom amfitetaru, kompanija „Beograd na vodi“ „pobrinula se“ da se prošiti na mesto na kom se danas nalazi Glavna autobuska stanica.
Naime, prema pisanju Forbsa, nedavno su pokrenuta dva postupka za izgradnju na 14 građevinskih parcela na kojima se sada nalazi BAS. Tu je i parcela koja udara na na stari železnički most i u neposrednom je susedstvu Beogradskog sajma.
Kao i u slučaju „Stare pošte“, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, odbio zahtev preduzeća Beograd na vodi za dobijanje lokacijskih uslova za gradnju na mestu sadašnje glavne autobuske stanice. Prema pisanju Forbsa, to se dogodilo čak tri puta.
Međutim, izvesno je da će pre ili kasnije do gradnje doći.
Na put tome stalo je i samo jedno u nizu neispunjenih obećanja predsednik Prviremenog organa Beograda Aleksandra Šapića koji je rekao da će autobuski saobraćaj u januaru ove godine biti preusmeren na stanicu u Bloku 42. To se nije desilo. Novi rok je maj ove godine.
Inače, zbog Beograda na vodi nestala je i stanice „Laste“, koja se nalazila u Savamali. Ovaj deo tog luksuznog naselja poznat je i po tome što postao simbol početka njegove gradnje, imajući u vidu da su baš tu fantomi rušili objekte u izbornoj noći, krčeći prostor za luksuzni kompleks.
Više nema sumnje da će se naselje Beograd na vodi proširiti na prostor koji danas zauizmaju hale Sajma. Od rušenja će ostati pošteđena samo Hala 1, koja se kao spomenik kulture nalazi pod zaštitom države.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da su već potpisani ugovori, da je formirano novo preduzeće za izgradnju novog naselja u tom delu grada i da će cela imovina koju trenutno koristi Sajama biti u rukama te kompanije. Njen vlasnik je Beograd na vodi.
Podataka o novoj kompaniji i ceni po kojoj je prodato zemljište koje je koristio Sajam – nema. Ono što je za sada izvesno jeste da će se Sajam preseliti u Surčin na mesto buduće izložbe EXPO 2027 i kompleksa koji će činiti i Nacionalni stadion.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
