Iako se spekulisalo da sankcije protiv Rusije nisu uspele da zatresu njihovu ekonomiju, analitičari i ekonomisti sad smatraju da međunarodne zabrane njihovih izvoznih proizvoda i izbacivanje iz svetskih finansijskih tokova ipak uzimaju danak te velike ekonomije.
Ruski lider Vladimir Putin računao je na oštrije sankcije kao cenu invazije na Ukrajinu i pripremio je svoju privredu za početni šok, kažu ekonomisti. U početku rata povećao je penzije i minimalnu platu za 10 odsto kako bi ublažio posledice inflacije za siromašnije porodice koje čine njegovu bazu podrške. Isto tako je velikim porastom cena gasa i nafte u ovoj godini pokušao nadoknaditi pad izvoza.
Međutim, Tim Aš stručnjak za Rusiju u Čatam Hausu, političkom institutu sa sedištem u Londonu, napominje da Rusija, matematički, ne može dugo izdržati ako se uporedi njihova ekonomska snaga i ona sa Zapada, prenosi Jutarnji list.
„NATO je ekonomski blok od 40 biliona dolara, dok je Rusija ekonomija od 1,7 biliona dolara. Pritom NATO troši 2 odsto svojih prihoda na vojsku, što znači da koliko god Rusija potroši, Putin nema šanse“, računa.
Takođe, ekonomista Mihail Mamonov, koji je preoblikovao rusku privredu 2014., mereći učinak sankcija nakon Putinove aneksije Krima, misli da čak i minimalna finansijska, kao i trgovinska blokada ima osetan uticaj.
Iako je svetska finansijska odmazda nad Rusijom većih razmera, Mamonov je koristio svoj model iz 2014. kao osnovu za merenje uticaja sankcija na rusko poslovanje, domaćinstva i makroekonomiju.
„Naš model pokazuje da bi se ruska privreda ove godine mogla smanjiti za oko 10 odsto, potrošnja domaćinstava i preduzeća smanjiće se za 10 do 15 odsto, a investicije će pasti za 17 odsto. Potrebno je vreme da sankcije imaju svoj učinak, a posebno kad je meta zemlja kojom upravlja autokratski vođa koji može izdvojiti velike resurse za neutralisanje učinaka sankcija u prvih šest meseci“, objasnio je Mamonov.
Ipak, o svim brojkama u Rusiji sad se može samo nagađati jer je Putin zabranio objavu zvaničnih brojeva o privredi. Katarina Martins, ekonomista instituta u Briselu, rekla je da je prema njihovim računima, koji se temelje na podacima drugih zemalja, uvoz Rusije u ovoj godini pao za čak 75 odsto.
„To može znači da će firme i državne agencije verovatno početi smanjivati proizvodnju zbog nedostatka rezervnih delova“, kaže Martins.
Sankcije su prema Rusiji uključivale zabrane isporuke strateške robe iz Velike Britanije, EU-a i SAD-a, uključujući visokotehnološku opremu i komponente za upotrebu u elektronici, telekomunikacijama, vazduhoplovstu i naftnoj industriji, stoji u izveštaju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Sankcije SAD-a odnose se ne samo na robu koju izvoze američke firme, već i na robu proizvedenu drugde koristeći američku tehnologiju. To bi moglo objasniti opšti pad ruskog uvoza od marta 2022., čak i iz zemalja koje nisu primenile sankcije protiv njih“, dodala je.
Jakov Fejgin, stručnjak za Rusiju na Institutu u Los Anđelesu, kaže da cene hrane u Rusiji rastu i da su se počele javljati nestašice osnovnih dobara.
„Uprkos ružičastoj slici koju je oslikao Putin, postoje stvarni problemi proizvodnje koji znače da fabrike moraju smanjiti kvalitet stvari koje proizvode“, kaže on.
Takođe, Putinova najmoćnija poluga, pretnja isključenjem gasa Evropi, mogla bi mu se obiti o glavu. Naime, čak i da ga ne šalje u Evropu, ne može ga preusmeriti u druge zemlje jer Rusija zavisi od gasovoda koji uglavnom vode u Evropu.
BONUS VIDEO: Evo gde je započeo Putinov poraz u Donjecku
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare