0
Za izbijanje Velike depresije 1929. i globalne finansijske krize 2008, bilo je potrebno tri godine: sadašnja kriza izazvana korona virusom je potopila svetsku privredu za samo tri nedelje.
Stoga preti još veća ekonomska depresija nego 1929, upozorava čuveni američki profesor Nurijel Rubini (Nouriel Roubini) u „Gardijanu“. On je predvideo još 2006. globalnu krizu iz 2008., a već nekoliko godina skreće pažnju da rast dugova, pre svega korporativnih, preti izazivanjem još veće krize, piše Radio Slobodna Evropa. Zbog toga ga nazivaju i „Dr. Propast“ (Dr. Doom).
U slučajevima kolapsa iz 1929. i 2008, vrednost akcija na berzama je pala za oko 50 odsto, tržište kredita je bilo zamrznuto nakon čega su usledila masovna bankrotstva, nezaposlenost je premašila 20 procenata, bruto društveni proizvod je padao na godišnjem nivou 10 i više odsto.
No, taj negativni trend je trajao oko tri godine.
Međutim, pandemija korona virusa je izazvala haos na berzama u rekordnom roku za samo tri nedelje. Tako je samo u jednom danu, 16. marta, vrednost indeksa Dau Džouns (Dow Jones) pala za više od 12 odsto, što je najviše od takozvanog „crnog ponedeljka“ 1987.
Bilo je potrebno samo 15 dana da se nakon rasta od 2011. godine (bull market) – najdužeg u istoriji – berze strmoglave za 20 procenata i uđu u fazu „medveda“ (bear market), kada investitori naglo rasprodaju deonice.
Do kraja prošle sedmice, deonice na američkim berzama su izgubile više od 30 odsto vrednosti, čime je potrt celokupni rast otkako je predsednik SAD Donald Tramp stupio na dužnost, često pominjući rast vrednosti akcija kao pokazatelj uspešnosti svoje politike.
Onda su indeksi u utorak naglo skočili – Dau Džouns za više od 11 procenata – zbog usvajanja rekordnog stimulativnog paketa u američkom Kongresu od skoro dve hiljade milijardi dolara – što ukazuje na nestabilnost na finansijskim tržištima.
Kompanije poput Goldman Saksa (Sachs), JP Morgana i Morgana Stenlija (Stanley) očekuju da će američki bruto društveni proizvod pasti za 6 odsto u prvom kvartalu na godišnjem nivou, a u drugom čak između 24 i 30 procenata.
Ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) je upozorio da bi nezaposlenost mogla da dostigne i 20 procenata – što je skoro duplo više nego u vreme krize 2008.
To, po Rubinovim rečima, znači da su svi elementi agregatne tražnje – potrošnja, potrošnja kapitala i izvoz – u nezapamćenom slobodnom padu.
Dok mnogi analitičari predviđaju trend u obliku slova „V“, tačnije nagli ekonomski pad u jednom kvartalu, a onda ubrzani oporavak u sledećem – ovaj američki ekonomista upozorava da je kriza izazvana virusom Kovid 19 nešto sasvim drugačije.
Dakle, nije reč ni o „V“, niti „U“, čak ni „L“ putanji (to znači naglo smanjenje ekonomskih aktivnosti nakon čega sledi stagnacija). U pitanju je trend nalik slovu „I“, odnosno vertikalna linija koja prikazuje propadanje finansijskih tržišta i realne ekonomije.
Pročitaj i:
Rubini navodi da čak ni za vreme Velike depresije i Drugog svetskog rata gro ekonomskih aktivnosti nije bilo bukvalno paralisano, kao što je to danas slučaj u Kini, SAD i Evropi.
„Najbolji scenario bi bio da pad bude drastičniji nego u vreme finansijske krize (2008. godine), ali kratkoročan omogućavajući pozitivnu stopu rasta u četvrtom kvartalu ove godine. U tom slučaju, tržišta bi počela da se oporavljaju kada se pojavi svetlo na kraju tunela“, kaže Rubini.
Međutim, prema njegovim rečima, za ostvarenje takvog scenarija potrebno je nekoliko uslova.
Najpre, da SAD, Evropa i ostale teško pogođene ekonomije, počnu masovna testiranja na korona virus, prate njegov tok, uvedu karantine i potpuno ograniče kretanje kao što je to Kina učinila.
Drugo, kreatori monetarne politike – koji su učinili više za manje od mesec dana nego za tri godine posle krize iz 2008. – moraju da nastave da sprovode sve moguće nekonvencionalne mere za suzbijanje krize. To znači, nultu ili negativnu kamatnu stopu, kvantitativno popuštanje, odnosno upumpavanje jeftinog novca i druge mere u cilju pomoći posrnuloj ekonomiji.
Takođe, neophodno je i da vlade obezbede veliki budžetski stimulans, uključujući takozvano „bacanje novca iz helikoptera“ (helicopter money), odnosno direktno usmeravanje sredstava domaćinstvima nekonvencionalnim instrumentima.
Ovaj termin je skovao rodonačelnik neoliberalne ekonomske teorije Milton Fridman (Friedman) 1969, a početkom 2000-ih Ben Bernanke, tadašnji član Borda guvernera američkih Federalnih rezervi i kasnije čelnik ove institucije, sugerisao je da se ova mera uvek koristi u cilju sprečavanja deflacije.
Imajući u vidu razmere krize, budžetski deficit u razvijenim zemljama treba da se poveća sa postojećih 2-3 odsto bruto društvenog proizvoda na 10 ili čak više, jer jedino centralne vlade imaju mogućnosti da spreče kolaps privatnog sektora, ističe Rubini.
Međutim, on smatra da intervencije finansirane deficitom moraju da se u potpunosti monetizuju. Ako se to čini kroz standardni vladin dug, odnosno izdavanje državnih obveznica, onda to vodi rastu kamatnih stopa i inflacije, što bi u startu dovelo u pitanje oporavak.
U takvim situacijama interveniše i centralna banka koja otkupljuje državni dug, ali u visokorazvijenim zemljama, kao što su članice EU, Evropskoj centralnoj banci je zabranjeno otkupljivanje dugova od javnih institucija, kao što su nacionalne vlade, pa to obično čini na sekundarnim tržištima kako bi se obezbedio neprekidan priliv dovoljnih količina novca.
Nažalost, po oceni Rubinija, neizvesne su šanse za ostvarenje „najboljeg scenarija“ imajući u vidu da je reakcija javnog zdravstvenog sistema u razvijenim zemljama bila daleko od neophodne da se obuzda pandemija, a fiskalni stimulans koji sada razmatraju vlade nije ni dovoljno brz niti obiman da obezbedi uslove za blagovremeni ekonomski oporavak.
„Stoga, rizik od nove Velike depresije, gore od prvobitne – raste svakim danom“, upozorava Rubini.
Čak iako se pandemija manje više obuzda, možda se do kraja 2020. neće obezbediti ekonomski rat na godišnjem nivou sa rizikom od mnogih nepredvidivih događaja – takozvana teorija „crnog labuda“ (black swan), kako ju je nazvao libansko-američki autor Nasim (Nassim) Taleb.
Pri tom postoji rizik da sa početkom nove sezone virusa dođe do njegove mutacije tako da terapeutske metode, koje se u međuvremenu razviju, neće biti tada previše efikasne. U takvoj situaciji preti opasnost od novog kraha tržišta.
Haotično stanje u svetskoj ekonomiji se ogleda i u naftnoj industriji, gde zbog pada tražnje, kao posledica širenja korona virusa, i povećanja proizvodnje nakon izostanka dogovora Rusije i Saudijske Arabije – rastu zalihe, pa za neki mesec najveći izvoznici neće imati gde da je skladište, piše Gardijan.
Saudijska Arabija i ostali veliki proizvođači su popunili 75 odsto svojih kapaciteta. Kanada će za nekoliko dana popuniti svoje kapacitete, kako navodi konsultantska firma Rajstad Enerdži (Rystad Energy) sa sedištem u Oslu. U narednim mesecima u istoj situaciji će se naći i ostali izvoznici.
Stoga se kao opcija razmatra skladištenje nafte u tankerima u blizini obale, ali da bi to bilo isplativo, cena nafte mora dalje pasti, navodi ova norveška kompanija.
Pročitaj i:
Cena nafte u ovom trenutku je oko 25 dolara za barel, za razliku od 65 na početku godine. Rajstad Enerdži upozorava da bi cena do kraja godine mogla da padne na 10 dolara.
Sledećeg meseca se očekuje dodatni višak nafte, jer tada ističe sporazum između OPEK-a i Rusije o ograničenju proizvodnje kako bi se podstakao rast njene cene.
Naime, Moskva je odustala od pomenutog dogovora jer smatra da se time smanjuje njeno učešće na tržištu, te da to ide u prilog američkim kompanijama koje eksploatišu naftu iz škriljaca, pa su SAD 2018. postale najveći proizvođač na svetu.
Saudijska Arabija je reagovala na taj potez Rusije znatnim povećanjem proizvodnje, iako se prvobitno zalagala za njeno ograničenje.
„Prema sadašnjem tempu punjenja skladišta, cenama je predodređeno da slede istu sudbinu iz 1998, kada je nafta tipa Brent pala na ispod 10 dolara za barel“, kazala je za Gardijan Paola Rodrigez-Masiju, analitičarka Rajstad Enerdžija.
