Putin vodi naftni rat sa SAD i Trampom, ne sa Saudijcima

Rijad je pre samo nekoliko srezao zvanične prodajne cene za sve tipove svoje nafte za aprilsku isporuku u rasponu od šest do osam dolara po barelu, nakon što je Rusija odbila da podrži dodatno smanjenje pumpanja koje je predložila Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) radi stabilizacije tržišta "crnog zlata". Ova odluka Rusije je, piše CNN, šokirala svet, a odbijanje Moskve da se pridruži OPEK-u za cilj po svoj prilici ima da uništi američke naftne kompanije koje se oslanjaju na visoke cene u moru jeftinih sirovina.Putinov cilj je, piše CNN, da preuzme tržišni udeo od Amerike čiji je rast doveo do toga da Rusija u 2018. godini izgubi titulu najvećeg proizvođača na svetu. Sagovornici CNN-a ocenili su da je ovakav potez Rusije "pokušaj da se obogalji američka naftna industrija".Cene nafte koje u proteklih par godina krenule nizbrdo zbog prevelike proizvodnje, našle su se poslednjih nedelja pod dodatnim pritiskom zbog strahovanja da će širenje koronavirusa izazvati usporavanje globalnog rasta i pad tražnje za ovim energentom.Postojeći sporazum OPEK-a i nezavisnih proizvođača ističe krajem marta, zbog čega je naftni kartel, koji predvodi Saudijska Arabija, predložio dodatno smanjenje proizvodnje za 1,5 miliona barela dnevno do kraja ove godine, pri čemu bi zemlje izvan OPEK-a smanjile proizvodnju za dodatnih 500 hiljada barela dnevno.To bi značilo da bi OPEK i saveznici izvan naftnog kartela od aprila ukupno srezali proizvodnju za 3,6 miliona barela dnevno, što čini oko 3,6 odsto globalne ponude.Rusija međutim nije pristala na dodatno smanjenje već se zalagala za produženje postojećeg sporazuma do kraja godine.Cena nafte je onda drastično pala pošto je Saudijska Arabija odlučila da sreže cene u odgovor na potez Moskve. Cene sirovina u Americi opale su za 26 odsto, odnosno imale su najnižu cenu još od 1991. godine, dok je cena fjučersa severnomorske nafte "brent" potonula na 31,02 dolara, na najniži nivo od 12. februara 2016. Sirovine su, zapravo, sada toliko jeftine da će američke kompanije biti prinuđene da uspore proizvodnju.Saudijska Arabija, Rusija i drugi veliki proizvođači nafte su se poslednji put ovako žestoko borili za udeo na tržištu u periodu od 2014. do 2016. godine, nastojeći da istisnu proizvodnju iz Sjedinjenih Država, koje su prerasle u najvećeg svetskog proizvođača nafte udvostručivši proizvodnju iz naftnih škriljaca u poslednjoj deceniji. Aktuelni naftni rat sve više podseća na prethodni i iako je industrija tada preživela, bilo je to bolno iskustvo za naftne kompanije.Investiciona kompanija "Goldman Saks" čak je izvestila da je "prognoza za tržište nafte još strašnija nego u novembru 2014. godine, kada je poslednji put izbio takav rat cena, jer će doći do znatnog kolapsa tražnje za naftom zbog koronavirusa"Mimo bitke za tržište, analitičari navode da bi poslednji potezi Rusije mogli da se protumače kao odmazda za sankcije koje je Vašington nedavno uveo Moskvi. U svakom slučaju, dalji razvoj situacije mogao bi da bude, kako je ocenio jedan sagovornik CNN-a, "horor film za američku naftnu industriju".