0
Slovačka se suočava s jednom od najvećih političkih kriza u svojoj savremenoj istoriji, dok masovni protesti i unutrašnji raskoli destabilizuju vladu premijera Roberta Fica. Više od 100.000 građana izašlo je na ulice u više od 30 gradova širom zemlje, zahtevajući prekid pro-ruske politike, očuvanje članstva u Evropskoj uniji i NATO-u, kao i veću transparentnost u upravljanju državom.
Demonstracije, organizovane pod sloganom „Slovačka je Evropa“, okupljaju širok spektar građana – od mladih prozapadnih aktivista do veterana antikomunističkog pokreta iz 1989. godine. Okupljeni su pozvali premijera Fica da podnese ostavku, ogorčeni njegovim sve bližim odnosima s Moskvom i odlukom da prekine vojnu podršku Ukrajini.
PROČITAJTE JOŠ:
Premijer Fico, koji je u decembru prošle godine posetio ruskog predsednika Vladimira Putina, izazvao je dodatne kontroverze tvrdnjama da iza protesta stoje „strani plaćenici“ i „strukture koje žele državni udar“. Ipak, protesti su protekli mirno, uz poruke jedinstva i očuvanja proevropskog identiteta Slovačke.
Kriza nije ograničena samo na ulice – Ficova vlada suočava se s ozbiljnim unutrašnjim raskolima. Njegova koalicija počela je mandat sa tesnom većinom od 79 poslanika u parlamentu od 150 mesta. Međutim, nakon što su četiri poslanika povukla podršku vladi, koalicija je ostala bez većine, a parlament je sada faktički paralizovan.
Dodatne tenzije izazvalo je izbacivanje dvojice pobunjenih poslanika iz stranke Hlas-SD, što je podstaklo ostale nezadovoljne članove stranke da javno kritikuju vladu i najave apstinenciju od glasanja dok se problemi ne reše. Lider opozicije Mihal Šimečka ocenio je da je „Ficova četvrta vlada na ivici kolapsa“ i pozvao na vanredne izbore.
Suočen s unutrašnjim i spoljnim pritiscima, Fico je priznao mogućnost održavanja vanrednih izbora, ali je odbio da podnese ostavku, tvrdeći da je „promena vlade moguća samo putem izbora“.
Na ulicama Bratislave, ali i u drugim gradovima, okupljeni građani šalju jasnu poruku – Slovačka treba da ostane deo Evrope. Na protestima su se mogli čuti govori poznatih javnih ličnosti, poput glumca Tomaša Maštalira, koji je rekao: „Ne možemo dozvoliti da se ova zemlja povuče unazad“.
Eva Kulova, 84-godišnja veteranka antikomunističkog pokreta, upozorila je da se Slovačka suočava s „moralnim deficitom“ koji mora biti prevaziđen. „Ovo nije samo politička borba, već borba za dušu naše nacije“, rekla je okupljenima u Prešovu, nedaleko od granice s Ukrajinom.
Podrška protestima dolazi i iz inostranstva. Češki glumac Boljek Polivka poručio je Slovacima: „Najvažnije je da Slovačka ostane slobodna i evropska“.
Slovačka kriza dolazi u trenutku kada se slični protesti odvijaju u Gruziji i Srbiji, gde građani takođe izlaze na ulice protiv autoritarnih tendencija, korupcije i zloupotrebe vlasti.
Na desetine hiljada građana Gruzije protestuju nedeljama. Prvo su se pobunili protiv zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora održanih krajem oktobra. Vladajuća partija „Gruzijski san“ je osvojila parlamentarnu većinu, a opozicija kaže da se radi o izbornoj prevari.
Kasnije su protesti bili sumereni protiv izbora novog predsednika države, jer ga prvi put nike birao narod, već parlamentarna komisija. U toj komisiji „Gruzijski san“ ima većinu koja je po mišljenju opozicije nelegitimna.
PROČITAJTE JOŠ:
Krajem decembra je novi gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili, veran vladajućoj stranci, položio je danas zakletvu, a nakon toga se nekoliko hiljada proevropskih demonstranata okupilo ispred predsedničke palate na poziv odlazeće predsednice. Demonstranti traže nove izbore i oslobađanje osoba privedenih tokom protesta.
Studenti u Beogradu su juče blokirali Autokomandu, jedno od najvećih saobraćajnih čvorišta u Beogradu, i to na 24 časa. Ovo je samo jedan skup i jedan protest u nizu, u poslednja dva meseca. Naime, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je na Železničkoj stanici stradalo 15 ljudi, studenti su tražili odgovore na pitanja i da se prestane sa izbegavanjem odgovornosti. Upravo tada, studenti Fakulteta Dramskih umetnosti su napadnuti na ulici, što je dovelo do blokada fakulteta širom Srbije. Dobili su ogromnu podršku naroda, a situacija je kulminirala generalnim štrajkom održanim prethodnog petka, a protestima se ne nazire kraj, dok vlast ne ispuni četiri zahteva koja studenti imaju.
Politička kriza u Slovačkoj privukla je pažnju i izvan granica zemlje. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da su protesti u Slovačkoj, kao i oni u Srbiji, „koordinisani iz Sjedinjenih Američkih Država“. Lukašenko je optužio SAD za organizovanje „obojenih revolucija“ širom Evrope i istakao da se evropske vlade nalaze pod potpunom kontrolom Vašingtona.
„Sve je unapred planirano i koordinisano. Evropski lideri ćute i čekaju da im sudbina bude odlučena u Vašingtonu“, rekao je Lukašenko, dodajući da veruje da će „slovački narod ipak pronaći rešenje za svoje probleme“.
Premijer Fico je iskoristio sličnu retoriku, optužujući opoziciju i nevladine organizacije za pokušaj destabilizacije zemlje uz podršku stranih sila. Ove tvrdnje naišle su na podsmeh među demonstrantima, koji su poručili da protestuju iz moralnih i patriotskih razloga, a ne pod tuđim uticajem.
Slična situacija dogodila se i kod nas, kada je predsednik Srbije zajedno sa režimskim medijima izneo tvrdnje da studentskim protestima navodno upravljaju hrvatski plaćenici, a tvrdili su i da postoji umešanost Zapada u proteste.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
