"Proradio nemačko-francuski motor za spas evropske privrede"

To su, sažeto, ocene, upozorenja, zaključci medija i analitičara u EU koji smatraju da je sad najmoćnija država i ekonomija Unije, Nemačka, uz podršku i opredeljenje takođe moćne Francuske, snažno zaigrala na ekonomsko, solidarno spasavanje cele EU, jer inače jako teška vremena čekaju celu Evropu.Nemačka je na šest meseci preuzela rukovođenje poslovima Unije i "Damoklov mač" je i sve veća pretnja da se do roka krajem decembra ne postigne sporazum o razlazu s Velikom Britanijom, što bi imalo znatne ekonomske posledice i za Britance i za EU.I uz opšte očekivanje šta će se dogoditi u novembru na predsedničkim izborima u Americi, čiji je sadašnji predsednik Donald Tramp prilično razbio strategijske veze s Evropom, a posebno je kivan na Nemačku.Prema izveštaju Minhenske konferencije o bezbednosti, sve ovo i posebno "pandemija koronavirusa su jasno pokazali da Nemačka snažno gura ka objedinjavanju Evropske unije".Nemački radio "Dojče vele" ističe da je "sad kucnuo čas za Angelu Merkel da odredi budućnost EU", dok španski dnevnik "Periodiko" primećuje da je "Nemačka previše mala da se umeša u svet džinova, a previše velika za Evropsku uniju".Nemačka kancelarka Angela Merkel je, opšte je mišljenje, potpuno svesna trenutka i zato uz neizostavnu pomoć francuskog predsednika Emanuela Makrona želi i hitno dela na zbijenosti Unije, tako da je to ponovo mnogo snažnije od kraja drugog svetskog rata opredeljenje nemačkih vođa za "evropsku Nemačku, a ne nemačku Evropu".U prilog tome govori i sama činjenica da Nemačka izvozi 70 odsto svoje robe u druge članice EU, a propast Italije, Španije i južnih i istočnih država EU bi značio privredni slom i za Nemačku, kao i za druge bogate države na severu EU koje sad nisu sklone da ravnomerno podele troškove oporavka cele Unije."Nemačka se boji, ili je u najmanju ruku veoma zabrinuta", kažu neki komentatori koji sad primećuju da je Berlin u finansijskoj krizi 2010. jako insistirao na "stezanju kaiša" za siromašnije članice na jugu EU i zato misle da je tad ipak "preovladavala bar ekonomski, nemačka Evropa".Kancelarka Angela Merkel je upozorila da EU preti životna opasnost i zajedno s francuskim predsednikom Makronom traži da se, oko čega se bije ključna bitka sa surevnjivom "štedljivom četvorkom" Holandijom, Austrijom, Danskom i Švedskom, otplata pripremljenog velikog fonda od 750 milijardi evra raspodeli i na bogate i na manje imućne članice Unije.I da to bude takođe, jako su uvereni Berlin i Pariz, instrument i zalog ekološke, tehnološke, digitalne obnove EU i sticanja šansi da se izbori s Amerikom i Kinom u ekonomsko-tehnološkom nadmetanju, ali i gradnji jačeg multipolarnog sveta.List francuskih poslovnih krugova "Lezeko" ipak upozorava da od Berlina "ne treba očekivati čuda i da će nemačka kancelarka upregnuti sve snage da obezbedi bitan napredak Unije", odnosno da će morati da ide i na neke kompromise, naročito sa "štedljivom" ili bolje rečeno "škrtom četvorkom" oko zajedničkog preuzimanja dugova za oporavak.Francuski dnevnik misli da je preterano očekivati da bi Angela Merkel baš mogla načiniti krupniji preokret ka stvaranju "novog sveta", kako obećava, jer su teškoće ogromne.Treba pomiriti oprečne stavove ne samo "škrte četvorke", nego i istočnih članica koje se boje da bi ugrađivanje otplate dugova za oporavak u višegodišnji budžet EU ugrozilo njihove budžetske zamašne prihode iz kohezionih i strukturalnih fondova Unije.Analitičari ukazuju i na to da bi iz paketa oporavka od 750 milijardi "poklona" i vrlo povoljnih kredita recimo veoma ugrožene Italija i Španija dobile po preko 100 milijardi evra, ali bi i Poljskoj sledilo 60 milijardi evra.Ali to Nemačka, Francuska i većina članica EU povezuju, uslovljavaju i s rešenjem velikog spora Unije s Poljskom, kao i Mađarskom, oko nepoštovanja temeljnih vrednosti, vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa u tim zemljama, što Varšava i Budimpešta poriču.Međunarodni monetarni fond je istovremeno upravo obelodanio katastrofalnu prognozu da će ne samo španska i italijanska, već i francuska privreda do kraja 2020. imati pad od preko 12 odsto, a i Nemačke oko 7 odsto.Ipak, šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard je izjavila da je Evropska unija, ako temeljito primeni recept oporavka, sposobna da se izbori za bolju budućnost jer može preći na "zelenu" tehnologiju i energetiku, numeričku privredu, robotizaciju, osvajanje vrhunskih tehnologija.Jedan od rodonačelnika ujedinjenja Evrope i stvaranja EU francuski ministar Rober Šuman je pre sedamdeset godina izjavio da "Evropa ne može biti celina na temelju nekog plana, već će je izgraditi opipljiva dostignuća".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram