Procureo Trampov plan za Gazu kao „futurističku metropolu Bliskog istoka“

Reč je o nacrtu koji su, prema navodima američkih zvaničnika, izradili Džared Kušner, zet predsednika Donalda Trampa, i Stiv Vitkof, specijalni izaslanik za Bliski istok, uz učešće užeg kruga visokih zvaničnika Bele kuće.

Od šatora do penthausa

Plan je predstavljen u PowerPoint prezentaciji na 32 strane, označenoj kao „osetljivo, ali neklasifikovano“. Sadrži ilustracije obalnih nebodera, grafikone i tabele troškova, kao i opis puta kojim bi stanovnici Gaze trebalo da pređu iz šatorskih naselja u luksuzne stanove, a iz siromaštva u ekonomski prosperitet.

Dokument, međutim, ne navodi koje bi tačno države ili kompanije finansirale obnovu, niti precizira gde bi tokom rekonstrukcije živelo oko dva miliona raseljenih Palestinaca. Američki zvaničnici navode da je prezentacija već pokazana potencijalnim donatorima, uključujući bogate zalivske monarhije, Tursku i Egipat.

Sumnje unutar administracije

Pojedini američki zvaničnici koji su imali uvid u plan izražavaju ozbiljne sumnje u njegovu izvodljivost. Skeptični su prema mogućnosti da Hamas pristane na razoružanje, što je preduslov za početak projekta, ali i prema ideji da bi bogate države bile spremne da finansiraju transformaciju nestabilnog postratnog područja u visokotehnološki grad.

Drugi, pak, smatraju da je reč o dosad najdetaljnijoj i najoptimističnijoj viziji budućnosti Gaze, pod uslovom da Hamas položi oružje i okonča decenije sukoba.

„Slajdovi mogu da se prave koliko god želite“, rekao je Stiven Kuk, viši saradnik Saveta za spoljne odnose (CFR). „Niko u Izraelu ne misli da će se situacija pomeriti sa mrtve tačke – i svima to odgovara.“

„Ništa se neće dogoditi dok se Hamas ne razoruža. Hamas se neće razoružati, pa se neće dogoditi ništa“, dodao je on.

Uslov bez kog nema obnove: Razoružanje Hamasa

Odgovarajući na upit, portparol Bele kuće rekao je da predsednik Tramp i dalje pažljivo prati situaciju u Gazi i mirovni proces, piše WSJ.

„Trampova administracija nastaviće intenzivnu saradnju sa partnerima kako bi se obezbedio trajan mir i postavili temelji za mirnu i prosperitetnu Gazu“, poručio je.

Sam dokument već na drugoj strani, podebljanim crvenim slovima, jasno navodi da obnova Gaze zavisi od toga da Hamas „demilitarizuje i ukloni svo oružje i tunele“.

Trošak veći od 112 milijardi dolara

Prema nacrtu, ukupni trošak projekta iznosio bi 112,1 milijardu dolara tokom deset godina. Sjedinjene Američke Države preuzele bi ulogu „sidra“, obezbeđujući oko 60 milijardi dolara kroz bespovratna sredstva i garancije za dug, što čini oko 20 odsto ukupne finansijske podrške.

Plan predviđa da bi Gaza u kasnijim fazama mogla samostalno da finansira deo projekata i postepeno otplaćuje dugove kako se lokalna ekonomija bude oporavljala. Svetska banka bi takođe imala ulogu u finansiranju.

Kušner, Vitkof, viši savetnik Bele kuće Džoš Gruenbaum i drugi zvaničnici sastavljali su predlog tokom poslednjih 45 dana, uz konsultacije sa izraelskim zvaničnicima, privatnim sektorom i izvođačima radova. Finansijske procene bi se, prema planu, ažurirale svake dve godine.

Četiri faze obnove

Obnova bi se odvijala u četiri faze, počevši od juga – Rafe i Kan Junisa – zatim bi se širila ka centralnim kampovima, a završila u gradu Gazi.

Prve godine bile bi posvećene uklanjanju ruševina, neeksplodiranih ubojnih sredstava i Hamasovih tunela, uz istovremeno obezbeđivanje privremenog smeštaja, poljskih bolnica i mobilnih klinika. Nakon toga započela bi izgradnja trajnog stanovanja, bolnica, škola i verskih objekata, kao i obnova puteva, elektroenergetske mreže i poljoprivrede. Tek u završnim fazama predviđeni su luksuzni obalni projekti i savremeni saobraćajni čvorovi.

Jedan od ključnih projekata, „Nova Rafa“, zamišljen je kao sedište uprave Gaze i dom za više od 500.000 stanovnika, sa više od 100.000 stambenih jedinica, više od 200 škola, najmanje 75 zdravstvenih ustanova i oko 180 džamija i kulturnih centara.

Ogromne prepreke na terenu

Razmere razaranja predstavljaju ogroman izazov. Nakon dve godine izraelskih napada, ispod oko 68 miliona tona ruševina nalazi se, prema procenama, oko 10.000 tela. Tlo je zagađeno, prepuno neeksplodiranih bombi, a Hamasovi borci i dalje su ukopani u enklavi.

Ukoliko se bezbednosni uslovi ispune, američki zvaničnici tvrde da bi plan mogao da počne da se sprovodi već za dva meseca.

„Ne možete nikoga ubediti da ulaže novac u Gazu ako veruje da će za dve ili tri godine izbiti novi rat“, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio.

Dug put do mira

Pokretanje „Project Sunrise“ zavisi od završetka dugog i krhkog mirovnog procesa između Izraela i Hamasa. Trenutno se sprovodi tek prva faza trofaznog plana, jer Hamas još nije predao poslednjeg taoca – telo Rona Gvilija. Tek nakon toga izraelske snage bi mogle da se povuku, Hamas da položi oružje i odrekne se vlasti u Gazi, čime bi se otvorio put višegodišnjoj obnovi.

Američke vlasti razmatrale su i druge predloge, poput plana GREAT Trust, ali „Project Sunrise“ pokazuje da se administracija sada direktno uključila u oblikovanje budućnosti Gaze – čak i ako to zvanično ne naziva izgradnjom države.

„Ako nešto ponavljate dovoljno puta, ljudi će poverovati. Ako kažu da to nije izgradnja države, nadaju se da će im ljudi poverovati“, rekao je Kuk. „Ali ovo jeste izgradnja države.“