Potraga za vanzemaljcima u Sunčevom sistemu ne jenjava

Otkriće gasa na Veneri sasvim sigurno je najneočekivanije naučno otkriće godine. Britanski naučnici objavili su, šokirani, da su otkrili jake dokaze da fosfin postoji u vreloj, kiseloj atmosferi Venere.Realno gledano, taj gas ne bi trebalo tamo da postoji, rekla je astronom sa Univerziteta Kardif, Džejn Grejvs, vođa tima koji je otkrio gas. Zbog toga, naučnici su sada zbunjeni mogućnošću da u vrelim oblacima iznad Venere postoji neka mikrobiološka aktivnost.Vesti da na Veneri možda postoje mikroorganizmi momentalno su se pojavile na svetskim naslovnim stranama, a naučnici koji tragaju za vanzemaljskim oblicima života na drugim planetama, dobili su novi impuls i inspiraciju da ispituju čudne i neočekivane delove našeg solarnog sistema, od zaleđenih Jupiterovih meseca do metanskih jezera Titana, najvećeg Saturnovog meseca.

Nada umire poslednja

Iako još niko od njih nije otkrio dokaze o eventualnom postojanju vanzemaljskog života, mnogi su sada sigurni da će jednog dana biti uspešni, iako je njihov put bio dug i često razočaravajuć.U 19. i 20. veku, dva sveta delovala su veoma obećavajuće - Mars i Venera, naši najbliži susedi. Teleskopskim istraživanjem utvrđeno je da je Venera stalno okružena oblacima - zbog čega se verovalo da je ta planeta prekrivena džunglama u kojima žive egzotične životinje. Istovremeno, proučavanja Marsa pokazala su da tamo dolazi do sezonske promene površine, zbog čega su neki astronomi tvrdili da su zapravo videli znakove kanala izgrađenih na planeti."Onda, početkom 1960ih, poslali smo smo prve sonde na ove planete i otkrili da je Mars zaleđena, mrtva pustinja a da je Venera pakao", rekao je Gardijanu astrobiolog Luis Dartnel, sa Univerziteta Vestminster. "Mogućnost da se tamo otkriju tragovi života momentalno se smanjila".U slučaju Marsa ispostavilo se da ta planeta ima bolno tanušni atmosferski omotač koji prži ultraljubičasta radijacija, dok Venera ima gustu, superzagrejanu atmosferu prepunu ugljen dioksida koja "vreba" ispod gustih oblaka sumpforne kiseline. Planeta je toliko vrela da se olovo topi na površini.Nade astronoma da će tamo pronaći vanzemaljski život bile su skršene.Ali, poslednjih godina, ove nade su ponovo počele da se bude. Na Zemlji su otkriveni organizmi esktremofili koji žive na nekim ekstremno neprijateljskim mestima: u nuklearnom otpadu, izuzetno kiselim vodama, u podvodnim kanalima gde temerature i pritisci dostižu kolosalne nivoe, kao i na panelima Međunarodne svemirske stanice gde su godinama bili izloženi svemirskom vakuumu.Život nije toliko krhak, kao što se nekada verovalo. I ako mikrobi mogu da prežive na negostoljubivim delovima Zemlje, onda možda mogu da prežive i u surovim okruženjima Marsa ili drugde u solarnom sistemu.Uz to, američke međuplanetarne sonde počele su da istražuju udaljene ivice našeg sunčevog sistema i vratile su se sa podacima koji bude nadu. Ispostavilo se da Jupiter ima mesece sa podzemnim okeanima, a Titan atmosferu sa organskim hemikalijama koje su "gradivni blokovi" života, kao i da na površini ima jezera etana i metana.Američki stručnjaci poslali su nove misije na Mars koje su otkrile drevna korita reka i potoka kroz koje je nekada tekla voda. Moguće je da je život nekada postojao na Crvenoj planeti i da ga ima i danas, skrivenog u podzemnim džepovima.

"Planetarna nauka se širi i pronalazi nova moguća mesta gde bi život mogao da opstane, a biološke nauke pokazale su nam da organizmi mogu da prežive u mnogo surovijim okruženjima nego što smo ranije mislili. To astrobiolozima, kao što sam ja, daje nadu da ćemo naći život i na drugim svetovima našeg solarnog sistema", rekla je Dartnel.

Ne očekujte inteligentna bića

Ovi oblici života, ako uopšte postoje, definitivno neće biti inteligentna bića sposobna da grade kanale niti životine koje žive u čudnim džunglama, kažu naučnici. Najverovatnije će biti reč o jednostavnim organizmima, ali će njihovo otkriće i pored toga imati ogromne posledice.Kako stvari sada stoje, ljudi poznaju samo jedan svet gde je život moguć: svoj. Moguće je da je ovo retkost i da se život pojavio na samo jednom mestu - Zemlji. Sa druge strane, moguće je da to uopšte nije tačno i da život postoji i na drugim mestima u kosmosu. A ako astronomi otkriju da se život pojavio i na drugim mestima u našem solarnom sistemu, to će značiti da uopšte nije retkost i da postoji na milijardama drugih planeta naše galaksije.

Gde tražiti?

Koje lokacije najviše obećavaju? Gde da usmerimo našu potragu za vanzemaljcima? Venera je upravo skočila na listi, kao neočekivani kandidat, ali gde još?Astronomi kažu da u igri ima nekoliko obećavajućih lokacija i sve su različite - iako je prva vrlo očigledna: Mars. Mars je sličan Zemlji od pre nekoliko milijardi godina i moguće je da je u to vreme i tamo postojao život, kao i na našoj planeti. Kao i da života na Marsu ima i dalje, sakrivenog u podzemnim lagumima.Marsk je takođe "lako dostupna" planeta i iduće godine tamo bi trebalo da sleti flota svemirskih letelica, uključujući i američkog robota Prezervans koji će prikupljati uzorke sa planete i narednih desetak godina ih slati na Zemlju. Te uzorke će onda proučavati naučnici u potrazi sa fosilnim ostacima koji će pokazati da li je na ovoj planeti nekada postojao život."Sa Prezervansom na Marsu, mogućnost prikupljanja uzoraka je veoma uzbudljiva, ne samo zbog mogućnosti analiziranja već i zbog dugoročnih benefita", rekla je astrobiolog Suzan Švencer sa Otvorenog univerziteta. "Uzorci sa Meseca koje je Apolo doneo i dalje su bogat izvor podataka za istraživače i omogućili su nam da otkrijemo nove stvari decenijama pošto su doneti na u naše laboratorije. A tako će biti i sa uzorcima sa Marsa", dodala je ona.

Nasuprot tome, zaleđeni svet Evrope, jednog od glavnij Jupiterovih meseca, nudi drugačiju mogućnost pronalaženja znakova života. Potpuno prekrivena ledom, Evropa je "najglatkije" telo u solarnom sistemu. Nema planina niti uzvišenja, samo grebene koji su nekoliko stotina metara izdignuti. Ali ispod staklaste površine Evrope postoji okean slane vode."Kada tražite vanzemaljski život, tražite vodu. A Evropa ima okeane, što je čini vrlo obećavajućim kandidatom", rekla je Dartnelova.SAD 2024. planiraju lansiranje svog Evropa klipera koji će na zaleđenu površinu meseca stići 2032. Za njim bi mogla da usledi odvojena misija koja će tražiti znakove biološke aktivnosti u podzemnom okeanu Evrope. To neće biti lak zadatak jer intenzivna radijacija sa obližnjeg Jupitera predstavlja poseban problem, kaže Li Flečer, astronom sa Lečester univerziteta."Organske hemikalije i druga jedinjena koja se nalaze na površini Evrope konstantno su izložena radijaciji i to je uništilo bilo kakav primitivni živi materijal koji je tamo postojao. Biće teško saznati šta se zapravo dešava na Evropi", rekao je on.Za razliku od Evrope, neki naučnici smatraju da bi Enkaladus, maleni Saturnov mesec, bio mnogo bolji kandidat za istraživanje. Američka svemirska sonda Kasini već je otkrila gejzire vode - bogate solju i organskom materijom - koji izbijaju iz podzemnih okeana u svemir. Ako u njima postoje neki oblici života, sonde će ih lako "pokupiti"."Jednostavno je to najobećavajuće mesto u našem solarnom sistemu za pronalazak života", kaže astrobiolog, profesor Čarls Kokel sa Edinburškog univerziteta. "Na Marsu možda ima vode i organskih materija ali su onde duboko pod zemljom. Ali na Enkaladusu, one izbijaju u svemir. I sve što treba da uradimo je da ih pokupimo", dodao je on.Za sada nijedna misija nije u planu za Enkaladus, ali se naučnici sa Džet Propulšn laboratorije u Kaliforniji ipak pripremaju. "Biće potrebne decenije da neka misija donese uzorke na Zemlju. Međutim, čekanje će vredeti čak i ako ne nađemo tragove biološke aktivnosti na Enkaladusu. Voda i organski materijal su dva glavna sastojka života i tamo ih ima u obilju. Ako otkrijemo da se tamo život ipak nije otkrio, i pored vode i organskog materijala, to znači da je situacija drugačija nego što smo mislili", naveli su oni.Saturn ima još jedan mesec koji budi nadu da će na njemu biti otkriven život - Titan. Titan je natopljen alo ne vodom već tečnim hidrougljenicima poput metana i etana."Postoje jezera te stvari na titanu i iako je tamo izuzetno hladno, postoji šansa da hidrougljenična hemija rezultira razvojen oblika života", kaže Dartnel. "To je fascinantna mogućnost", dodala je ona.Vratimo se na Veneru. Mnogi astronomi odbacuju mogućnost da se tamo pronađu tragovi života - i pored postojanja fosfina. Kiseli oblaci gasa najverovatnije su rezultat geohemijskog procesa koji je nepoznat našoj nauci."Sumnjam da na Veneri postoji život. Ta planeta je previše negostoljubiva. Ali, postoji mnogo drugih mesta koja više obećavaju u našem solarnom sistemu", kaže Kokel.