Poniženje u Kursku: Putin odredio žrtvenog jarca, Rusijom kruže informacije da će izdati naređenje koje izbegava od početka rata

Neki ruski zvaničnici pokušavaju da minimiziraju uspehe ukrajinske vojske i tvrde da je ukrajinski prodor u Rusiju zaustavljen.

„Nekontrolisani prodor neprijatelja je već zaustavljen. Neprijatelj je već svestan da je blickrig koji je planirao propao“, rekao je general Apti Alaudinov, komandant čečenske jedinice specijalnih snaga Ahmat.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uporedio je situaciju u Kurskoj oblasti sa potapanjem istoimene podmornice 2000. godine, na početku Putinove vladavine Rusijom.

„Pre 24 godine dogodila se katastrofa u Kursku, simbolični početak njegovog režima, a sada je kraj za njega i opet je Kursk“, rekao je Zelenski u govoru u ponedeljak.

Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, Georgi Tikji, rekao je da Ukrajina nema nameru da zadrži okupiranu teritoriju, kao što to čini Rusija u slučaju Ukrajine. Prema njegovim rečima, namera je samo da se zaustave novi ruski napadi na tlu Ukrajine, a takvih je u poslednjih mesec dana bilo 2.000.

Rusi su neke jedinice iz Hersonske i Zaporoške baze premestili u Kursk. Ukrajinci tvrde da je reč o veoma malom broju vojnika, piše Gardijan. I u Rusiji su se pojavile informacije da će Putin pokrenuti masovnu mobilizaciju.

Litvanski ministar odbrane Laurinas Kašćunas izjavio je u utorak da Rusija premešta trupe iz Kalinjingradske oblasti, njene baltičke eksklave, u južnu oblast Kursk, koja je postala meta ukrajinskog prekograničnog napada bez presedana. Kasciunas je to kazao tokom sastanka s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, a video je objavljen na nalogu ukrajinskog vođe na platformi Telegram.

Putin pronašao ‘žrtvenog jarca‘

Britanski Telegraf piše da je Putin imenovao jednog od svojih bivših telohranitelja da vodi misiju za okončanje ukrajinske invazije na Rusiju. Aleksej Djumin, koji je bio Putinov telohranitelj tokom njegova prva dva mandata i kojeg mnogi vide kao potencijalnog naslednika ruskog predsednika, imenovan je da nadgleda operaciju oslobađanja Kurske oblasti, izvestili su u utorak ruski vojni blogeri.

Taj potez usledio je nakon što je Putin obećao da će proterati Ukrajinu sa ruskog tla tokom napetog sastanka sa šefovima bezbednosti u ponedeljak.

Vladimir Putin Foto: Gavriil GRIGOROV / AFP / Profimedia

Čini se da je lider Kremlja među svojim najvišim vojnim vođama tražio žrtvenog jarca za operaciju u Ukrajini, prvu stranu invaziju na rusko tlo od Drugog svetskog rata.

„Imenovanje Alekseja Djumina za visokog zvaničnika sa punim spektrom ovlašćenja za otklanjanje operativne krize u Kurskom regionu je znak da bezbednosne strukture same i bez mešanja Moskve nisu bile u stanju da reše probleme“, napisao je uticajni ruski vojni bloger na aplikaciji Telegram.

„Djuminovo imenovanje znači da Putinov tim preuzima punu kontrolu nad situacijom kako bi zaustavio operativnu krizu i počeo da rešava problem“, dodao je bloger.

Ko je Djumin?

Djumin se dugo smatrao zvezdom u usponu u Putinovom okruženju, dospevši do zamenika šefa GRU-a, ruske vojne obaveštajne agencije, i veruje se da je predvodio specijalne snage u aneksiji Krima 2014. godine. Priča se da je postao Putinov miljenik nakon što je uplašio medveda koji je napao jednu od Putinovih privatnih rezidencija 2000-ih.

Putin ga je 2016. imenovao za guvernera Tulske oblasti, gde je stekao reputaciju efikasnog i relativno popularnog administratora po čemu se razlikovao od nekoliko drugih bivših telohranitelja.

Putin je unapredio Djumina na visoke položaje.

U maju ove godine je opozvan u Moskvu i postavljen na čelo Državnog saveta, savetodavnog tela, što je viđeno kao priprema za višu funkciju ili čak da postane Putinov naslednik.

Njegov novi posao povezan sa invazijom Ukrajine na Kursk ojačaće njegovu reputaciju kao jednog od Putinovih potporučnika od najvećeg poverenja.

Djumina su sankcionisale i Velika Britanija i SAD zbog njegove uloge u aneksiji okupiranog Krima i trenutnom ratu u Ukrajini.

Ne zna se šta je cilj Kijeva

Kijev još ne otkriva svoje ciljeve u ovom prodoru na rusku teritoriju, ali se spekuliše da je važan razlog to što bi posle američkih predsedničkih izbora u novembru i eventualne pobede Donalda Trampa moglo doći do pregovora, a ukrajinska strana, ukoliko bi zadržava teritoriju u oblasti Kursk, ili možda Belgorod, imao je više aduta u rukama, pa bi razmena teritorija bila moguća.

Preko aplikacije za razmenu poruka Telegram, vojnik koji je još u Rusiji rekao je Bi-Bi-Siju da iza ove akcije u Kursku stoje meseci planiranja sa namerom da Moskva premesti trupe iz drugih delova linije fronta u Ukrajini.

„Element iznenađenja je uspeo“, kaže on. „Ušli smo lako uz mali otpor. Prve grupe su 6. avgusta prešle noću u nekoliko pravaca, skoro odmah su stigle do zapadne periferije grada Suže“, rekao je on.

Ova akcija ukrajinske vojske najviše je podržana u zapadnom svetu.

„Ukrajina ima puno pravo da vodi rat na takav način da što efikasnije parališe Rusiju u njenim agresivnim namerama“, rekao je poljski premijer Donald Tusk.

S druge strane, u svojim javnim komentarima Vladimir Putin i drugi ruski zvaničnici žele da umanje značaj najveće invazije stranih trupa u Rusiju od Drugog svetskog rata. Ruski mediji izveštavaju o ovim događajima uz kombinaciju ukazivanja na ozbiljnost situacije i uveravanja javnosti da je zapravo sve pod kontrolom. Rusi akcije svojih trupa opisuju kao „antiterorističku akciju“, što je izraz koji se koristio tokom rata u Čečeniji pre dvadeset godina.

Situaciju u Kursku komentarisali su i pojedini članovi ruske opozicije u egzilu.

„Ono što se dešava u Kursku je strašno. Od prvog dana rata govorio sam da će Putin doneti smrt i uništenje ruskoj teritoriji i da će naša zemlja biti prinuđena da plati visoku cenu za njegov krvavi avanturizam, i to se, nažalost, dogodilo“, rekao je Ilja Jašin, opozicioni političar. pušten iz zatvora početkom ovog meseca u okviru razmene zatvorenika.