Pomoć za ugostitelje: Platiš sad, jedeš nekad kasnije

Pre tri godine Katrin Koh je sa svojim kafeom „Kropka“ ostvarila san, piše Dojče vele: otvorila je mali kafić u Hamburgu, dizajniran u pretežno tamnim tonovima; jela koja tamo poslužuje uglavnom su vegetarijanska.„Baš sam u poslednje vreme imala osjećaj da nam je dobro krenulo. Upravo smo se uhodali“, kaže Katrin Koh. A onda je došla korona i „Kropka“ je morala da zatvori vrata. Za četiri i po stalno zaposlenih vlasnica je morala da prijavi tzv. privremeno skraćenje radnog vremena (Kurzarbeit). To znači da radnici ne dolaze na posao, ali svejedno dobijaju najmanje 60 odsto svoje redovne plate – tu naknadu isplaćuje im država.Katrin Koh za sada nekako još uvek sastavlja kraj s krajem, delimično zahvaljujući ušteđevini s kojom raspolaže. Ali velikim delom i zbog vaučera. „Nisam mislila da će to tako dobro da funkcioniše“, kaže ona.

Pomoć omiljenom restoranu

Do sada je prodala nekoliko stotina tih vaučera – oko 200 već onog dana kad je objavila ponudu. Internet-stranica na kojoj mušterije mogu da kupe vaučere za kafe „Kropku“ – i brojne druge restorane u Nemačkoj – zove se paynoweatlater.de. Cena pojedinih vaučera kreće se od 10 do 200 evra.Kako stvar funkcioniše, vidi se već i iz imena stranice: ideja je u suštini suprotnost od načela koje se inače često primenjuje – prvo kupiš, a kasnije platiš. Tu se sada ručak ili večera plaćaju odmah, iako je restoran trenutno zatvoren. A jelo onda može da se dobije kasnije, kada restoran ponovo počne normalno da radi. To može biti za nekoliko nedelja ili za nekoliko meseci.

„Ugostitelji su ponosni ljudi“

„Peticijama ili aplauzom ne može da se plati najamnina. Ono što je ugostiteljima potrebno jeste novac“, kaže Malte Štajert, izdavač i urednik jednog gastronomskog magazina. On je, zajedno s nekolicinom poznavalaca branše, pokrenuo tu internet-platformu. Najpre su pozvali ugostitelje koje lično poznaju da se aktiviraju. „Brzo smo videli da je ta ponuda veoma dobro prihvaćena.“ Platformu u međuvremenu koriste kafići i restorani iz svih većih nemačkih gradova, piše Dojče vele.

Štajert kaže da je inicijatorima važno da ljude ne pozivaju da daju poklone ili dobrovoljne priloge. „Ugostitelji su ponosni ljudi.“ Naravno, svako ko je kupio vaučer može sam da odluči da li će zaista da ga iskoristi ili neće – i time u stvari pokloni novac kao oblik podrške svom omiljenom restoranu u vreme korona-krize. Štajert procenjuje da otprilike polovina onih koji su ih kupili vaučere uopšte neće da ih iskoristi.Takvih platformi, kojima je cilj da pomognu malim preduzetnicima u vreme krize, u Nemačkoj ima mnogo. Neke su regionalnog karaktera, i obično nisu orijentisane na pojedinačne branše. Postoji recimo „From OWL with Love“ iz istočne Vestfalije, „Kopf über Wasser“ (Spas od davljenja) koju su pokrenuli učenici iz Rostoka na severu Nemačke ili berlinski portal „Helfen.Berlin“

Izdržati dok prođe kriza

Svim tim portalima jedan problem je zajednički: ne postoji nikakva pravna sigurnost. Ukoliko neki restoran zbog korona-krize, i uprkos svim mera ne uspe da preživi i mora da zatvori vrata, ne postoji niko ko bi mogao da vrati novac ili zameni vaučere. Za mušterije uvek dakle postoji izvestan rizik.Da su mogućnosti vaučera ograničene, to je jasno i Katrin Koh. Nekoliko nedelja uz tu pomoć može da se izdrži, ali jedino pravo rešenje je da se što je pre moguće ponovo počne s normalnim radom. U suprotnom, finansijski problemi postaće preveliki. „Ali bar mesec dana možemo da pregrmimo uz pomoć novca koji smo dobili preko vaučera. Nisam verovala da će ta ponuda naići na toliki odziv.“