3
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, preokrenuo je svoju dugogodišnju politiku zabrane razgovora sa Vašingtonom i dao zeleno svetlo za započinjanje nuklearnih pregovora sa SAD – najpre posredno preko posrednika, a potom i direktno, ako razgovori dobro napreduju.
Odluka je usledila nakon hitnog i poverljivog sastanka održanog prošlog meseca, na kojem su prisustvovali predsednik Irana, šef parlamenta i predsednik pravosuđa. Prema rečima dva visoka iranska zvaničnika, poruka Hameneiju bila je jasna: „Dozvolite Teheranu da pregovara sa Vašingtonom, čak i direktno ako bude potrebno, jer u suprotnom Islamska Republika može biti srušena.“
Iranski lider i Tramp su još nedavno razmenjivali pretnje, ali sada daju signale da su spremni na kompromise.
Iran se već suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom – inflacija, devalvacija valute, kao i nestašice gasa, vode i struje. Zvaničnici su upozorili da bi odbijanje pregovora dovelo do neminovnih vojnih udara na nuklearna postrojenja Natanz i Fordov, što bi primoralo Iran na odmazdu, potencijalno uvodeći zemlju u širi rat. „Borba na dva fronta predstavlja egzistencijalnu pretnju režimu“, rekli su zvaničnici.
Na kraju sastanka koji je trajao satima, Hamenei je popustio. Iran je 28. marta odgovorio na pismo predsednika Trampa, signalizirajući spremnost na pregovore sa zemljom koju smatra arhineprijateljem i često naziva „velikim đavolom“.
Pregovori počinju u subotu u Omanu, gde će Iran predstavljati ministar spoljnih poslova Abbas Arakči, a SAD specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof. Dok Teheran insistira da će razgovori biti indirektni, Vašington najavljuje mogućnost direktnih susreta. „Ulog je ogroman za obe strane,“ navodi se u tekstu.
Bivši iranski diplomata Hosein Musavian rekao je: „Promena stava Hameneija pokazuje njegovu osnovnu ideju da je ‘očuvanje režima najvažnija od svih potreba’.“
Tramp je u sredu izjavio: „Ako bude potrebno, apsolutno ću upotrebiti vojnu silu protiv Irana,“ dodajući: „Ne tražim mnogo – samo da nemaju nuklearno oružje. Želim da Iran uspe, da bude velika zemlja.“
U međuvremenu, Iran je pod sve većim pritiskom svojih saveznika Rusije i Kine da pregovorima reši nuklearni spor sa SAD. U Pekingu i Moskvi su već održani sastanci posvećeni ovoj temi.
Pezeškijan, predsednik Irana, takođe je poručio Hameneiju da je trenutna situacija neodrživa, a da bi rat uz ekonomsku krizu mogao izmaći kontroli. U Teheranu su najavljeni novi restrikcije struje, a u gradu Jazdu su nestašice vode zatvorile škole i javne ustanove.
Iako Hamenei dopušta razgovore o nuklearnom programu, postavio je granice: raketni program ostaje van pregovora, jer se smatra delom nacionalne odbrane. Iran je takođe spreman da razgovara o svojoj regionalnoj politici, uključujući i uticaj na militante poput Huta u Jemenu.
Hamenei je imenovao tim najbližih savetnika za vođenje pregovora, uključujući Kamala Kharazija (spoljna politika), Alija Laridžanija (strategija) i Mohameda Foruzandeha (vojna pitanja).
U još jednom znaku ublažavanja stava, predsednik Pezeškijan izjavio je: „Hamenei je otvoren za dozvoljavanje američkim firmama i investicijama da uđu na naše tržište.“
Vest o pregovorima dominira iranskim medijima, a valuta rial je blago ojačala. Berza je takođe zabeležila porast.
Ali Vaez, direktor za Iran u „Crisis Group“, rekao je: „Vreme je kratko, ulozi su ogromni, a pitanja previše kompleksna da bi diplomatija uspela bez direktnog dijaloga između glavnih aktera.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
