Piše Janja Klasinc: Perspektiva ili fatamorgana?

U takvim prilikama je u Sloveniji započeo samit lidera evropskih i balkanskih zemalja koji je okupio 44 delegacije sa 350 učesnika. Slovenija, čije predsedavanje do sada nije imalo nekog većeg odjeka, kladila se baš na taj samit koji bi mogao da podigne značaj ne samo njenog predsedavanja već pre svega agende proširenja EU na Zapadni Balkan. I protiv očekivanja mnogih, to je i velikim delom uspelo. Izostalo je neko zvanično obećanje o tajmingu pridruživanja, ali takvo obećanje nikad u istoriji proširenja EU nije nikome ni dato. Slovenački premijer Janša je na konferenciji za štampu, doduše, izjavio da bi trebalo put pridruživanja balkanskih zemalja okončati za narednih 10 godina, ali to je bio samo njegov stav, a ne neki od zaključaka.Pokušaj da se proširenje Unije opet stavi u prvi plan evropskih aktivnosti već je započelo hrvatsko predsedavanje Savetu EU, ali pošto se ono održavalo u najtežim prilikama pandemije Korona virusom, imalo je manji odjek. Virtuelne sednice na video konferencijama nikad ne postižu isti efekat kao što ga imaju konferencije uživo. I ova je zaista okupila 5. i 6. oktobra sve političare koji nešto znače u Evropi. Došli su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Došla je nemačka kancelarka Angela Merkel kojoj je slovenački predsednik Borut Pahor uručio najviše državno odlikovanje za izvanredne zasluge u produbljivanju odnosa između Slovenije i Nemačke kao i kredibilnog evropskog rukovođenja. Naravno, nije izostao ni francuski predsednik Emanuel Makron čija zemlja često ume da zakoči u davanju prilika balkanskim zemljama kako bi se brže uključile u evropsku integraciju. Tu su bili i svi ostali lideri zemalja članica EU kao i lideri zemalja Zapadnog Balkana koje stoje pred njenim vratima.

Opadanje interesovanja za proširenjemDa budem sasvim iskrena, moja dugogodišnja praksa bavljenja evropskim integracijama i novinarsko iskustvo nisu mi ostavljali prostora za optimizam u pogledu nekih većih pomaka u dijalogu između EU i balkanskog regiona. Neki značajni napredak nisam pridavala ni nedavno završenom samitu. Za to postoji više razloga.Za vreme rada prethodne Komisije pod vodstvom Žan-Kloda Junkera taj proces je maltene zaustavljen. Od novembra 2014. pa sve do novembra 2019. u evropskim institucijama, a pre svega u Komisiji koja je jedna vrsta evropske vlade, prevladavalo je mišljenje da Evropa ne sme više žuriti u širenju svojih redova jer ima sasvim dovoljno svojih problema.Tu treba uzeti u obzir i loša iskustva sa nekim novijim članicama. Pre svega sa Bugarskom i Rumunijom koje još nisu bile dovoljno spremne za punopravno članstvo, kao i sa Poljskom, Mađarskom, a delimično i sa Češkom i Slovačkom, u kojima značajni uticaj ima korupcija i često se krše vladavina prava, prava čoveka i medijske slobode.Ekonomska kriza, Bregzit, a u poslednje dve godine i Korona su taj stav u institucijama EU kao i u mnogim državama članicama još više učvrstile. Prevladao je uski interes za sebe, za vlastitu zemlju i došlo je čak do privremenog pada Šengena. Evropa bez granica se preko noći opet razgraničila nacionalnim graničnim kontrolama. U državama članicama počeo je da preovladava egoizam i u takvim uslovima potpuno je normalno da većinu članica nije interesovalo proširenje EU na nove države.Sa druge strane, zemlje Zapadnog Balkana su se našle još u gorem položaju od razvijenijih zemalja Centralne i Zapadne Evrope. Umesto da zajedničkim snagama – kako sa EU tako i unutar regiona - postignu balans u razvoju ekonomije i demokratskih vrednosti, ojačale su snage koje stvari rešavaju tvrdom rukom, pretnjama i ucenjivanjima. To se radilo kako unutar pojedinih država, tako i u odnosima sa susednim zemljama. Netrpeljivost je pobedila dogovor. Ljudima je svega preko glave. Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da i građani ovog regiona polako gube interes za članstvo u EU. Na koga da se ugledaju? Na Evropu koja ni sama ne uspeva da reši svoje probleme, na SAD gde je bivši predsednik prouzrokovao političku krizu, koja se decenijama unazad nije desila u toj zemlji ili možda na režime Rusije ili Kine gde se za svaki drugačiji stav može otići u zatvor?Zaključak je jasan. Pre svega, svaka zemlja sama za sebe treba da uradi što više može, a od svih opcija još uvek se najviše dobija saradnjom i pregovorima sa Evropskom unijom. Od svih stranih faktora Evropska Unija najviše investira u države regiona, i upravo Srbija je najveći primalac sredstava EU na čitavom Zapadnom Balkanu.Zašto je samit u Sloveniji ipak ukazao na napredak?Dinamika evropskih aktivnosti u odnosima sa Zapadnim Balkanom krenula je sa jačim tempom pod novom Komisijom Ursule fon der Lajen. Ona inače u svojim stavovima poprilično podseća na svoju koleginicu Angelu Merkel. Odlučna je, zna šta hoće i u izjavama ne okoliše kao mnoge njene muške kolege.Tako je bilo i na Brdu kod Kranja. „Evropska unija nije potpuna bez Zapadnog Balkana. Tako da će moja Komisija nastaviti da čini sve da unapredi proces proširenja i integraciju regiona u EU. Želimo Zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Nema sumnje da je naš cilj proširenje. Moja druga današnja poruka je da je Ekonomski i investicioni plan srž našeg angažmana sa regionom. Zaista, sa 9 milijardi evra već stavljenih na sto, možemo da iskoristimo do 30 milijardi evra za region“, izjavila je fon der Lajen. Te brojke su zapisane i u deklaraciji sa ovog samita. U narednih sedam godina region će – kroz ekonomski i investicioni plan - primiti najveću finansijsku podršku do sada, oko 30 milijardi evra. Očekuje se da će plan privući za Zapadni Balkan još brojna javna i privatna ulaganja, podržana garantnom shemom od 20 milijardi evra. Takvu pomoć region još nije dobio ni sa koje strane. Ali su učesnici samita jasno podvukli da će podrška EU i dalje biti povezana sa opipljivim napretkom u oblastima vladavine prava, društveno-ekonomskim reformama,kao i s poštovanjem evropskih vrednosti, pravila i standarda. Ako to prevedemo na ljudski jezik – ako se države iz regiona ne reformišu same, ako ne podignu stepen demokratije, neće biti ni para.

To je i razumljivo. Niko normalan ne ulaže novac u nešto što neće da se razvija. Interes EU da povećava ta ulaganja je baš u tome što želi da primi u svoje redove države koje su na jednom prihvatljivom stepenu demokratije i opšteg razvoja. Evropska unija sebi ne može priuštiti da ima u svojim redovima države koje su na bitno nižem stepenu od proseka sadašnjih država članica. U vezi sa tim predsednica Komisije je napomenula da je prilikom nedavne posete regionu Zapadnog Balkana osetila i nestrpljenje ljudi, a delom i njihovu frustraciju zbog sporog procesa pridruživanja Evropskoj uniji. „Ja to razumem. Dakle, koji je put napred, na osnovu ovoga? Što se tiče reformi, jasno je da naši partneri na Zapadnom Balkanu sprovode važne reforme. Ne kažem da su dovoljne, ali očigledno je vidljiv veliki napredak. Sada je važno ostati na kursu u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija i ekonomske reforme“, izjavila je fon der Lajen.Jedna od radosnih vesti ovog samita bila je i vest da se priprema ukidanje rominga u telefonskim vezama između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Stanovnici EU već sada u međudržavnim razgovorima unutar Unije razgovaraju po cenama koje su iste cenama razgovora u njihovoj državi. Uskoro će tu mogućnost dobiti i ljudi sa Zapadnog Balkana. Komunikacija je ključ saradnje i njeno stavljanje u normalne cenovne okvire biće od velikog značaja.Kada očekivati prijem u članstvoPrednost ovog samita bila je pre svega u tome da su se konačno našli oči u oči svi predstavnici država EU, njenih institucija i predstavnici država regiona koje čekaju na punopravno članstvo u EU. Za istim stolom našli su se državnici od kojih se neki možda i nikad nisu videli. Bilo je tu i mnoštvo bilateralnih sastanaka ali o njima se nije mnogo saznalo. Ipak se čulo za susret bugarskog predsednika Rumena Radeva sa severno-makedonskim premijerom Zoranom Zaevom. Posle razgovora, nažalost, Radev je izjavio novinarima da ni veoma kritični razgovori na tu temu na Brdu nisu promenili stav Sofije. Na takvim primerima kao što je blokiranje Severne Makedonije i Albanije gubi se autoritet Unije. Njena sadašnja pravila su, naime, takva da institucije EU ne mogu da prisile nijednu članicu da napravi nešto što nije njena volja. To je sa jedne strane dobro, jer se čuva suverenitet zemalja, a sa druge strane, daje pojedinim članicama moć da zaustave članstvo u Uniji zemljama kandidatkinjama. Takvo iskustvo su, nažalost, prošle mnoge zemlje. Zbog toga je toliko značajno podići svest ljudi i političara u svim zemljama da se može napredovati samo uz dijalog i kompromis.Šest zemalja iz regiona treba ipak da shvate da je najveći deo odgovornosti za ulazak u Uniju na njima. Da je bilo koja od njih već danas uspela dovesti pregovore o svim poglavljima pred kraj, ne bi mogle države EU da je dugo drže pred vratima Unije. Imale bi, naime, pritisak kako od strane Evropske komisije tako i od Evropskog parlamenta. Ali, nažalost, nijedna država nije tako blizu. Najbliže je bila Crna Gora ali je i ona zastala na tom putu. Upravo zbog toga niko ne može da obeća bilo kojoj zemlji kada će moći da se pridruži evropskoj asocijaciji. I sama sam bila aktivno uključena u slovenački proces pridruživanja, i moram priznati da smo očekivali da će taj put biti mnogo kraći pa je ipak trajao punih 10 godina.

Danas su uslovi teži, međunarodna i ekonomska situacija je složenija. Ali samo zajednički napor država iz regiona i njenih partnera u EU može postići da se ova perspektiva ne preokrene u fatamorganu.Tekst je preuzet sa sajta Medija Centra.

BONUS VIDEO: Krivokapić: EU nije ostavila Zapadni Balkan

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavakrivokapicmerkeleuik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2418893"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram