Pala francuska vlada

Kako prenosi BBC, i leve i desne partije su glasale za predlog o nepoverenju vladi, nakon što je Barnije progurao reforme socijalnog osiguranja pozivajući se na predsednički dekret u ponedeljak, nakon što nije uspeo da dobije dovoljnu podršku za te mere.

Ovo je prvi put da je francuska vlada pala na ovaj način od 1962. godine, piše BBC.

Poslanici su velikom većinom glasali za predlog protiv njega - samo tri meseca nakon što ga je imenovao predsednik Emanuel Makron.

Opozicione stranke su podnele predlog nakon što je bivši pregovarač o Bregzitu kontroverzno koristio posebna ovlašćenja da progura svoj budžet bez glasanja.

Njegovo svrgavanje će produžiti trenutnu političku nestabilnost Francuske, nakon što su vanredni izbori tokom leta doveli do toga da nijedna grupa nema većinu u parlamentu.

Poslanici su morali da glasaju, za izglasavanje predloga bilo je potrebno 288 glasova, a ukupno je glasalo 331 poslanika.

Levičarski savez Novi popularni front (NFP), koji je osvojio najviše mesta na parlamentarnim izborima, oštro je kritikovao Makronovu odluku da postavi centristu Barnijea umesto svog kandidata.

Zajedno sa krajnje desničarskim Nacionalnim skupom (RN), smatrala je da je Barnijeov budžet - koji uključuje 60 milijardi evra (49 milijardi funti) za smanjenje deficita - neprihvatljiv.

Uoči glasanja, Barnije je rekao Narodnoj skupštini da njegovo izglasavanje van funkcije neće rešiti finansijske probleme zemlje.

„Došli smo do trenutka istine, odgovornosti“, rekao je on i dodao da „treba da sagledamo realnost našeg duga“.

Barnije će verovatno ostati na mestu čuvara dok Makron odabere naslednika.

Na Makrona neće direktno uticati rezultat glasanja jer Francuska glasa za svog predsednika odvojeno od svoje vlade.

Ali su posledice dovele do sve češćih poziva da podnese ostavku pre nego što mu sadašnji mandat istekne 2027.