Desetak kilometara od ukrajinske linije fronta, u gradu Bahmut snage ove okupirane zemlje opušteno sede u hladu ispred vojne bolnice i puše cigarete. U daljini se čuju topovi. Čudna je atmosfera koju je rat doneo u ovo mesto - pre invazije ovo je bio grad duhova - bez dece, automobila i šačicom ljudi. Paradoksalno, ovaj grad je sada življi nego ikada, ali ovaj grad nije ispunila vesela graja, već zvuk užasa.
Već 13 nedelja ruske snage pokušavaju da zauzmu pokrajinu Lugansk i Donjeck, koji se nalazi u blizini Bahmuta – grad koji se u sovjetsko vreme zvao Artemivsk – i koji sada prkosno stoji na putu svakom daljem ruskom napredovanju.
Pročitajte još:
Ključ je uverenje – vojnici su za Gardijan rekli da su i dalje uvereni da će dobro pobediti zlo.
Ipak, priznaju da se ova invazija znatno drugačija od rata koji se vodio na istoku Ukrajine 2014. godine.
„Tada je Rusija pokušala da prikrije svoju umešanost, ovog puta je otvorena“, rekao je jedan ukrajinski vojnik.
Takođe, i stradanja su nesrazmerno veća. I sam predsednik Vladimir Zelenski je potvrdio da na frontu dnevno pogine između 60 i 100 ukrajinskih vojnika, a da oko 500 njih zadobije povrede.
Koliko je pretnja blizu, uočljivo je i na putu za Bahmut. Duž celog prilaza uočljiva su vozila ukrajinske vojske, uključujući kamione sa municijom i gorivom, kao i spektakularna haubica 2S7. Tamni tragovi višecevnog raketnog sistema Smerč su po nebu.
Vojnici kažu da su se navikli na nemilosrdno granatiranje.
„Prvi put kada vidite tenk plašite se. Posle nekog vremena strah nestaje. To je kao kada upadnete u trans. Vaš cilj je da ubijete neprijatelja. Ne možete to učiniti ako imate normalnu psihu. Postajete neko drugi. Moji roditelji mi kažu da sam odvojen od stvarnosti. Ovo je pakao“, kaže Saša, mladi medicinar.
Saša i njegova četa bili su treća jedinica za zamenu koja je poslata u Rubižne u Lugansku, jednom od mnogih gradova na istoku Ukrajine koji je uništen u borbama. Kao i prve dve, Sašina jedinica je na kraju rotirana. Dok su odlazili, na njihovo oklopno vozilo pala je raketa.
„Izlazili smo i tri raketne granate su udarile u nas. Naše vozilo se prevrnulo. Skoro svi smo bili povređeni, uključujući i mene”, dodaje Saša.
Sledećeg dana, 11. maja, Rubižne je palo u ruke ruskih snaga. Ipak, Saša je odlučan da se bori do kraja i zbog toga je došao u Bahmut, grada iz kog je otišla većina civila.
Nekoliko njih je ostalo, uprkos stalnom udaru artiljerije i rafalima na ulicama. Dvoje ljudi, Lena i Oleg, rekli su novinarima Gardijana da su ostali da čuvaju Leninog starijeg oca.
„Ovo je nekada bio sjajan grad. Imali smo 15 fabrika. Bahmut je procvetao“, rekla je Lena.
U ovom gradu se nalazi i veliki broj povređenih ukrajinskih boraca koji se oporavljaju u vojnoj bolnici u ovom gradu. Među njima je i Ivan, automehaničar iz zapadne Ukrajine, povređen u borbi u napuštenom selu na periferiji Rubižna.
Ivan i njegova jedinica kopali su rovove u blizini šume. Ruski napadači ubili su trojicu njegovih prijatelja.
„Otišao sam po cigaretu. Odjednom je nastao pakao. Rusi su se krili iza drveća. Došlo je do obračuna. Zatim je proleteo metak. Na nas je pucao snajperista“, kaže ranjeni vojnik.
Trenutak kasnije snajperista je pogodio i Vitu, koji se nalazio desno od Ivana, i ubio i njega. Ivanov pištolj je bio bez patrona pa je posegnuo za puškom svog vodnika kada je i on pogođen.
„Fragment metka je ušao u moje desno oko i krv je počela da teče“, rekao je Ivan, koji je od eksplozija dobio potres mozga i zujanje u ušima.
Ivan je bacio jednu od svoje dve granate, ne da bi pogodio Ruse, već kao manevar odvraćanja pažnje.
„Bitka je trajala 15 do 20 minuta. Stiglo je pojačanje, uzeli su mi granatu iz ruke i izvukli me“, kaže Ivan.
U ovoj bolnici pored Ivana nalazi se još najmanje 122 ukrajinskih vojnika. Svi oni žele da se ponovo nađu na frontu i oslobode svoju zemlju.
BONUS VIDEO: Intervju osuđenih Britanaca iz januara 2022.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare