Osećamo kao da je svet treutno najstrašnije mesto na planeti ovih dana, ali nedavno objavljena studija paleontologije čini da stvari pogledamo iz drugog ugla, piše CNN.
Pregled 100 godina starih fosilnih ostataka otkriva da je pre 100 miliona godina Sahara zasigurno bila najopasnije mesto na planeti, sa koncentracijom velikih predatora – dinosaurusa, koji su bez premca u bilo kom modernom kopnenom ekosistemu.
Analiza fosila iz takozvanih korita Kem Kem – stenskih formacija u jugoistočnom Maroku, blizu alžirske granice, koji datiraju još iz Kreda perioda, pokazala je da su veliki dinosaurusi – mesožderi, leteći gmizavci – predatori i lovci, koji liče na krokodile, zajedno živeli u tadašnjem rečnom sistemu punom veoma velikih riba, a ne u pustinji.
Stvorenja koja su pronađena u koritima Kem Kem lutala su Zemljom oko 95 miliona godina pre nego što su se ljudi pojavili na planeti, ali „da imate vremeplov i da možete da se vratite u to vreme, ne biste ostali živi jako dugo“, rekao je paleontolog Nizar Ibrahim, vodeći autor ove studije.
Ibrahim je za CNN rekao da je Kem Kem ekosistem bio „zaista misteriozno mesto – sa stanovišta ekologije“, budući da je uobičajeno da u ekosistemima postoji veći broj životinja koje jedu biljke, u odnosu na broj pradatora, a da samih predatora ima svih veličina, s tim što je jedan veći predator dominantan.
U Kem Kemu fosili predatora su brojniji od fosila herbivora i još nekoliko predatora koji su živeli zajedno na tom području, kao što je Carcharodontosaurus, a Spinosaurus, Abelisaur i Deltadromeus, su bili veličine Tiranosaurus reksa.
Ovo je neobično „čak i prema standardima dinosaurusa“, prema rečima Ibrahima, s obzirom na to da je T. reks, koji je bio prisutan u Severnoj Americi desetinama miliona godina kasnije bio „neprikosnoveni vladar drevnog ekosistema“.
Malo je verovatno da su se veliki predatori Kem Kema pojeli međusobno. Ono što je realnije, prema Ibrahimu, jeste da su jeli ogromnu ribu koja je bila prisutna na tom području – ribu nalik ribi Celakant (Latimerija) „veličine automobila“ i Testeraču, koja je dostizala dužinu od 25 stopa.
Kako su izgledali neki od predatora Kem Kema?
Metju Lamana, paleontolog i glavni istraživač dinosaurusa u Prirodnjačkom muzeju Karnegi u Pitsburgu, rekao je da mesožder Karharodontosaurus liči na Tiranosaurusa reksa po obliku i veličini, ali „sa proporcijalno užom glavom, nešto dužim rukama i tri prsta (umesto dva) na svakoj ruci.“
Čak i veći Spinosaurus bi izgledao pomalo kao „dete Karharodontosaurusa i krokodila“, rekao je Lamana, sa lobanjom i zubima sličnim krokodilu i telom koje je mešavina oboje, ali sa dužim prednjim udovima. Najznačajnija karakteristika vodenog stvorenja koje jede ribu, Spinosaurusa, je „šest stopa dugo jedro u dužini leđa.“
Abelisaur bi bio manji od Spinosaurusa i „ličio bi na buldoga“, prema rečima Lamane.
Deltadromeus, poznat samo iz nekompletnog kostura, bio je, takođe, verovatno sličan T. reksu, rekao je Lamana. Kako je rekao Ibrahim, Deltadromeus ima vrlo tanke noge i dug rep, a ostaje misterija, u nedostatku fosilnih dokaza, o njegovom vratu i lobanji.
Među ostalim vrstama koje su bile prisutne u Kem Kemu bili su „krokodili predatori koji nisu bili manji od današnjih krokodila“ i leteći reptili, poput Pterosaurusa „koji bi učinili da današnje ptice izgledaju kao patuljci“, rekao je Lamana za CNN.
Studija korita Kem Kem, koju su sproveli Ibrahim i grupa međunarodnih istraživača širom SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, Evrope i Afrike, ističe važnost učenja paleontologije Afrike, među ostalim područjima južne hemisfere.
Zaboravljeni kontinent
„Afrika, na mnogo načina, ostaje zaboravljeni kontinent paleontologije“, rekao je Ibrahim, a ovo istraživanje se upravo bavi time.
Iako pristupačnost dokaza i stepen njihovog očuvanja na afričkom kontinentu variraju, ostaje još mnogo toga što treba otkriti.
Ono što pokazuje Kem Kem istraživanje je da afrički ekosistemi „ne naliče onima koje znamo iz Severne Amerike ili Evrope, takođe, otkriva i tragove o tome šta se dešava sa životom kada stupe dramatične klimatske promene.
Dokazi sloja kamenja pokazuju da je rečni sistem u kojem su predatori i velike ribe živele, nakon nekog vremena, preplavljen morskom vodom, pretvarajući to područje u toplo, plitko more. To isto područje danas je najveća pustinja na svetu.
Paleontologija može da nam pomogne da razumemo „dugoročne posledice gubitka biološke raznovrsnosti koje trenutno doživljavamo“, rekao je Ibrahim.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare