3
Papu Franju su na Papua Novoj Gvineji dočekala deca sa cvećem, uz počasnu paljbu kada je u petak sleteo. To je prva papina poseta pacifičkim ostrvima u tri decenije, regionu koji je poznat kao duboko religiozan, ali je imao i malo poznatu ulogu u skandalu sa zlostavljanjem u Rimokatoličkoj crkvi.
Tokom nekoliko decenija, najmanje 10 sveštenika i misionara preselilo se u Papuu Novu Gvineju nakon što su navodno seksualno zlostavljali decu na Zapadu. Ovi ljudi su bili deo šireg obrasca gde su najmanje 24 sveštenika i misionara napustili Novi Zeland, Australiju, Britaniju i Sjedinjene Države i otišli u pacifičke zemlje poput Fidžija, Kiribatija i Samoe pod sličnim okolnostima, piše Njujork Tajms.
Crkva je često štitila sveštenike od vlasti premeštajući ih na druga mesta, često u druge zemlje. Ovi slučajevi su specifični zbog udaljenosti ostrva, što je otežavalo vlastima da ih prate. Premeštanja su takođe omogućila sveštenicima pristup ranjivim zajednicama duboko religioznim, gde su sveštenici smatrani nepogrešivima.
Najmanje trojica ovih ljudi su nastavili da zlostavljaju nove žrtve u Pacifiku. Većina se preselila ili služila u 15 zemalja i teritorija u regionu tokom 1990-ih, ali jedan još uvek služi kao putujući sveštenik u Guamu, a drugi se vratio na Novi Zeland gde je crkva dozvolila da se vrati u službu.
Organizacija za podršku žrtvama zlostavljanja planira da pritisne papu Franju tokom njegove posete Papui Novoj Gvineji. Sledeća papina destinacija je Istočni Timor, gde je 2022. godine Vatikan kaznio biskupa Karlosa Himenesa Bela zbog optužbi za silovanje i zlostavljanje dečaka.
Papa Franja je izdao niz izvinjenja za globalni skandal sa seksualnim zlostavljanjem u crkvi, ali preduzete mere, prema mišljenju preživelih i kritičara, nisu dovoljne.
Mišel Mulvihil, bivša časna sestra i savetnica Australijske katoličke crkve, dugo je optuživala katoličke organizacije da koriste Pacifička ostrva kao “odlagalište” za sveštenike zlostavljače.
“Premeštamo pedofile u najsiromašnije zemlje na svetu,” rekla je Mulvihil nakon što je obaveštena o nalazima Njujork tajmsa. Crkva je ta ostrva “koristila da se oslobodi onih ljudi sa kojima nisu želeli da se suoče.”
Optužbe ili osude su prethodno dokumentovane za sve sveštenike i misionare u pitanju, ali, u više od desetak slučajeva, ovo je prvi put da je njihov kasniji prelazak na Pacifik prijavljen. Takođe je prvi put identifikovan široko rasprostranjen obrazac takvih selidbi na Pacifička ostrva.
Pročitajte još:
3
1
0
Na Fidžiju je jedna od prvih javnih optužbi za zlostavljanje protiv sveštenika ili misionara izneta 2022. godine. To je bio slučaj Feliksa Fremlina, koji je rekao da su ga kao dete zlostavljali novozelandski misionari koji su radili na Fidžiju. Njegov otac nije verovao njegovim optužbama i umesto toga ga je tukao.
“Ako kažete nešto protiv crkve, to je kao da kažete nešto protiv Boga,” rekao je gospodin Fremlin, koji je sada otuđen od mnogih članova porodice i pati od depresije. Prepiska između njegovog advokata i katoličkih zvaničnika pokazuje da je Fremlin postigao novčano poravnanje sa crkvom.
Piter Loj Čong, nadbiskup Suve, glavnog grada Fidžija, rekao je da nema evidenciju o premeštanju sveštenika zlostavljača u njegovu nadbiskupiju.
Ali takvi slučajevi su mogući, rekla je gospođa Mulvihil, zbog načina na koji je crkva organizovana. Mnogi od optuženih sveštenika i braće pripadali su katoličkim verskim redovima koje bi trebalo da nadgledaju njihovi sopstveni nadređeni, a ne biskupi i nadbiskupi.
Drugi su bili sveštenici koji su pripadali katoličkim biskupijama i stoga su zahtevali pojedinačno odobrenje lokalnih biskupa pre nego što se presele. Ali često, rekla je Mulvihil, biskupi “verovatno nisu postavljali pitanja” kada su kolege tražile premeštaj za takve ljude. “Niko ih nije proveravao,” rekla je. “To je postalo normalizovano.”
Svaki red i biskupija na kraju izveštavaju Vatikan. Mateo Bruni, portparol Vatikana, rekao je da nema saznanja o slučajevima i da bi bilo neprikladno komentarisati ih jer ne zna specifičnosti svakog slučaja. Naglasio je posvećenost pape Franje da se osigura da se zlostavljanja nikada ne tolerišu i uputio novinare Njujork tajmsa na pojedinačne biskupije i redove.
Njujork tajms je tražio komentare od redova ili biskupija svih 34 sveštenika. Mnogi nisu odgovorili, a neki su odbili da komentarišu. Većina onih koji su odgovorili rekli su da nemaju nikakve evidencije o tim ljudima ili da su primili izveštaje o zlostavljanju tek nakon što su se vratili iz inostranstva.
Dvadeset i dvojica ovih sveštenika i misionara su osuđeni za zlostavljanje, priznali optužbe ili su smatrani verodostojno optuženima od strane svojih verskih redova ili biskupija. Četvorica su umrla pre nego što su optužbe protiv njih postale javne.
Trojicu muškaraca, koji su negirali optužbe za zlostavljanje, istraživala je policija, ali nisu išli na suđenje zbog zdravstvenih ili mentalnih problema. Tužioci su optužili još trojicu koji su takođe negirali optužbe za zlostavljanje, ali je prvi čovek umro pre suđenja, drugi slučaj je obustavljen od strane sudije iz proceduralnih razloga, a treći slučaj je obustavljen iz nejasnih razloga. Biskupija poslednjeg nije odgovorila na pitanja. Preostala dva sveštenika, jedan u Guamu i drugi na Novom Zelandu, negiraju optužbe za zlostavljanje i nisu se suočili sa optužbama od strane tužilaca.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare