Svetu preti novi rat nuklearnih sila: Masakr u "buretu baruta" doveo do nezapamćenih poteza

Pakistan je negirao umešanost u napad koji se dogodio u utorak u Pahalgamu i u kojem je poginulo 26 uglavnom indijskih turista na slikovitom mestu u Himalajima, gde Indija tvrdi da je povratila mir nakon višedecenijske pobune. Odgovornost za napad preuzela je do sada nepoznata militantna grupa koja se predstavlja kao "Otpor Kašmira", piše AP.

Indijski zvaničnici tvrde da su vojnici razmenili vatru sa pakistanskim trupama u Kašmiru

Indijska vojska je, prema zvaničnicima, imala kratku razmenu vatre sa pakistanskim trupama duž visoko militarizovane granice u spornoj oblasti Kašmira, dok dve zemlje pojačavaju diplomatske napade jedna na drugu nakon smrtonosnog napada na turiste.

Do razmene vatre došlo je nakon što su naoružani napadači ubili 26 ljudi u blizini turističkog mesta Pahalgam. Indija je odmah proglasila masakr "terorističkim napadom" sa "prekograničnim" vezama i optužila Pakistan da ga podržava.

Tri indijska vojna zvaničnika navode da su pakistanski vojnici otvorili vatru iz lakog naoružanja na indijsku poziciju kasno u četvrtak, a indijski vojnici su uzvratili vatru. Nije bilo prijavljenih žrtava.

Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana odbilo je da potvrdi ili negira izveštaje. Portparol Šafkat Ali Kan izjavio je: „Sačekaću zvaničnu potvrdu vojske pre nego što dajem bilo kakav komentar.“ Dodao je i da nijedna zemlja još nije ponudila da posreduje.

Više lidera vladajuće Baratija Džanata partije pozvalo je na vojnu akciju protiv Pakistana.
Ubijeni u napadu su bili iz različitih delova Indije, rekao je premijer Narendra Modi u svom obraćanju, a televizijski kanali prikazivali su sahrane i žalost širom zemlje. Fotografije uplakanih žena i ljudi koji se mole ispred lomača preplavile su naslovne strane indijskih novina.

U čemu je srž spora?

Odnosi između Indije i Pakistana definišu se kroz sukobe, agresivnu diplomatiju i uzajamno nepoverenje, posebno u vezi sa teritorijalnim pretenzijama prema Kašmiru.

Od podele Indije i nastanka Pakistana 1947. godine, dva suseda koji poseduju nuklearno naoružanje vodila su dva rata nad teritorijom na kojoj živi većinsko muslimansko stanovništvo, a za koju oba tvrde da u potpunosti pripada njima ali ga kontrolišu samo delom.

Ovaj region, kojim delimično upravlja i Kina, i dalje je jedna od najmilitarizovanijih zona na svetu.

Naoružani pobunjenici u Kašmiru decenijama se protive vlastima u Nju Delhiju, a mnogi muslimanski Kašmirci podržavaju ideju o pripajanju Pakistanu ili nezavisnosti. Indija optužuje Pakistan za potpirivanje nasilja, što Islamabad negira. U ranijim sukobima su poginule desetine hiljada civila, pobunjenika i pripadnika snaga bezbednosti.

Indijske mere i pakistanski odgovor

Nakon napada kod Pahalgama, Indija je odmah okrivila Pakistan, iako nije iznela javne dokaze.

Nju Delhi je najavio niz oštrih mera: smanjio je diplomatske odnose, suspendovao ključni sporazum o deljenju voda i opozvao sve vize izdate pakistanskim državljanima. Takođe je najavio smanjenje osoblja ambasade u Islamabadu i smanjenje broja pakistanskih diplomata u Nju Delhiju sa 55 na 30, počev od 1. maja.

Pakistan je opisao mere kao „neodgovorne“, ukinuo vize za Indijce, suspendovao svu trgovinu, uključujući i onu preko trećih zemalja, i zatvorio svoj vazdušni prostor za indijske letove.

Indijska odluka da suspenduje sporazum o vodama potencijalno menja način upravljanja zajedničkim resursom. Pakistan je upozorio da će svaka indijska radnja koja blokira ili preusmerava tok reke biti shvaćena kao „akt rata“.

Ind vodeni sporazum, koji je posredovan uz pomoć Svetske banke 1960. godine, predviđa zajedničko korišćenje rečnog sistema vitalnog za obe zemlje. Sporazum je opstao kroz dva rata (1965. i 1971.) i veliki granični sukob 1999. godine.

Prema sporazumu, Indija kontroliše istočne reke Ravi, Sutlej i Bias, dok Pakistan ima kontrolu nad zapadnim rekama Dželum, Čenab i Ind koje protiču kroz Kašmir.

Pakistan tvrdi da je sporazum pravno obavezujući i da ne sadrži odredbe o jednostranom ukidanju. Sporazum je ključan za poljoprivredu i hidroenergetiku u zemlji sa 240 miliona ljudi. Njegova obustava mogla bi izazvati nestašice vode u vreme kada se Pakistan već suočava sa sušom.
Pakistan je takođe zapretio da bi mogao suspendovati Šimla sporazum, ključni mirovni dogovor postignut nakon rata 1971. kojim je Bangladeš stekao nezavisnost.
Tim sporazumom je uspostavljena Linija kontrole (ranije nazvana Linija prekida vatre), koja predstavlja de fakto granicu u spornom Kašmiru. Strane su se obavezale da će sporove rešavati bilateralnim pregovorima.

Nedavni smrtonosni sukobi

Uprkos povremenim pokušajima za mir, odnosi dve zemlje su često narušeni pograničnim sukobima i militantnim napadima.

• 1999: Pakistanski vojnici i pobunjenici zauzimaju položaje u regionu Kargil. Sukob traje 10 nedelja, uz više od 1.000 poginulih.
• 2008: Napadači iz grupe Laškar-e-Taiba ubijaju 166 ljudi u Mumbaju. Indija optužuje pakistansku obaveštajnu službu.
• 2019: Samoubilački napad u Kašmiru odnosi 40 života indijskih vojnika. Indija odgovara vazdušnim napadom na teritoriji Pakistana. Pakistan uzvraća, obara avion i zarobljava pilota, koji je kasnije oslobođen.

Kasnije iste godine, vlada premijera Modija ukida autonomni status Kašmira i uvodi masivne bezbednosne mere. Od tada je region pod snažnom vojnom kontrolom, uz ograničene slobode medija i govora.

Strah od nuklearnog sukoba

Indija i Pakistan decenijama razvijaju svoje nuklearne kapacitete. Indija je izvela prvi nuklearni test 1974, a potom i 1998. godine. Pakistan je uzvratio sopstvenim testovima nekoliko nedelja kasnije.

Obe zemlje sada raspolažu stotinama bojevih glava, sistemima za isporuku, savremenim borbenim avionima i drugom vojnom opremom.