Evropska komisija saopštila je da će pokrenuti pravni postupak protiv Mađarske zbog ograničavanja prava na azil.
Komisija je navela da novim odredbama koje je usvojila, Budimpešta uskraćuje pravo na pristup evropskoj proceduri odobravanja azila i da su suprotne direktivama EU o sprovođenju te procedure.
Pročitajte još:
Tražioci azila već nekoliko meseci ne mogu da podnesu zahtev na teritoriji Mađarske, već to moraju da učine u ambasadama te zemlje u nekoj državi izvan EU. S obzirom na rute koje migranti najviše koriste, to su u prvom redu mađarske ambasade u Beogradu i Kijevu.
U ambasadama oni treba da predaju izjavu o nameri da podnesu zahtev za azil, nakon čega eventualno mogu da dobiju posebnu jednokratnu vizu za ulazak u Mađarsku kako bi zvanično zatražili azil, prenela je nemačka agencija dpa.
Evropska komisija saopštila je prošlog petka da je vladu u Budimpešti formalno obavestila o pokretanju postupka zbog povrede ugovora, a zbog nepravilne primene zakonodavstva EU o azilu.
Komisija je saopštila da Mađarska krši direktive o procedurama za dodelu azila u kontekstu Povelje EU o temeljnim pravima, pošto se novim odredbama praktično uskraćuje pravo na zaštitu osobama koje su već na tlu Mađarske, uključujući i centre za migrante, piše portal Euractiv Srbija.
Upravo ti centri bili su povod za prethodni spor Brisela i Budimpešte oko odnosa prema migrantima. Mađarske vlasti otvorile su na granici sa Srbijom takozvane tranzitne centre, u kojima je migrantima uskraćena sloboda kretanja i gde su i po nekoliko meseci morali da čekaju na priliku da podnesu zahtev za azil.
U centru spora bilo je kontejnersko naselje u pograničnom mestu Reske, a tužbu je podnelo četvoro migranata iz Avganistana i Irana, koje je Madjarska zatvorila u tom tranzitnom centru i, uskraćujući im pravo da traže azil, nameravala da deportuje po hitnom postupku.
Evropski sud pravde tada je presudio da je reč o protivpravnom pritvaranju ljudi i da migranti u tranzitnim centrima žive u uslovima koji nalikuju zatvorskim.
Mađarska je posle presude suda zatvorila tranzitne centre, da bi svega nekoliko dana kasnije uvela nova pravila zbog kojih Komisija sada pokreće postupak.
Vlada premijera Viktora Orbana sada ima dva meseca da reaguje na primedbe Evropske komisije, a ako to ne učini mogla bi da usledi nova tužba pred Evropskim sudom pravde.
Postupci pred sudom EU u Luksemburgu postali su za desničarsku, konzervativnu vladu Viktora Orbana gotovo normalna stvar.
Evropski sud pravde presudio je početom oktobra da su „nespojive sa propisima EU“ izmene zakona o visokom školstvu, koje je Orbanova vlada donela da bi onemogućila rad Centralnoevropskog univerziteta, američkog finansijera mađarskog porekla Džordža Soroša, i drugih stranih univerziteta.
U junu, Evropski sud pravde proglasio je nezakonitim madjarski zakon o nevladinim organizacijama, koji je nalagao zvaničnu registraciju NVO koje primaju donacije iz inostranstva.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar