Nova.rs u Ukrajini: Ušli smo u uništenu zgradu, a onda su se čule sirene VIDEO

Veći deo infrastrukture Irpinja uništen je još u martu, kada su ruske trupe kontrolisale grad. On je zvanično oslobođen u aprilu, ali od tada ovo mesto više nema duh i atmosferu koja je vladala pre 24. februara ove godine.Uz pomoć jedne lokalne stanovnice, obišli smo jedan deo grada, a prizori koje smo zatekli ostavljaju bez daha.

Na ulicama Irpinja gotovo da uopšte nema ljudi. Povremeno prolaze radnici koji sada sprovode akcije čišćenja grada i ruševina, ali oni koji su ovaj grad nazivali domom, davno su ga možda i zauvek napustili. Najveći broj ljudi sa kojima smo u Ukrajini razgovarali kaže da se neće vratiti u svoje kuće i stanove, čak ni kada oni budu obnovljeni.

Dom sada traže na drugom mestu, dok Irpinj ostaje njihova večita bolna tačka.U samom centru grada, veći deo građevina je granatiran duže od mesec dana. Život je u ovim objektima sada nemoguć, a raščišćavanje ruševina trajaće i do nekoliko godina, upozorili su nas lokalci.

Jedna od zgrada koju su obišli reporteri Nove, raketirana je još na samom početku invazije u februaru. Pristup je sada moguć, ali uvek se dobije upozorenje – pazite kako ulazite u ruševine i gde gazite.Specijalne službe obišle su ovo područje nakon što je grad oslobođen i izvršile deminiranje, ali nikada zapravo ne možete biti potpuno sigurni.Upozorenje, iako korisno i potpuno ispravno, nije uvek moguće ispoštovati. Zbog velike količine stakla, betona, cigli i uništenih stvari, nemoguće je znati na šta stajete.Kada smo uspeli da se popnemo preko ruševina u jednu od zgrada, zatekli smo ono što je ostalo od nečijeg doma i pokoji očuvani predmet koji oslikava način na koji su nekada živeli stanovnici Irpinja.

Pojedini prozori i štokovi do vrata i dalje su tu, ali je nemoguće razaznato o kojoj se prostoriji radi. Među ruševinama vide se delovi odeće, ličnih detalja iz soba nekadašnjih stanara koji se nikada tu neće vratiti.U trenutku kada smo pokušavali da se popnemo da drugi sprat, začule su se sirene za vazdušnu opasnost. Nesigurni šta treba da radimo, pitali smo jedinu lokalnu stanovnicu koju smo zatekli u Irpinju da li odlaze u sklonište kada čuju sirene.Kratko je odgovorila da to više nije praksa, jer su oni na život sa sirenama navikli. Nekada se, kaže, čuju i više puta dnevno, pa je nemgouće stalno prekidati dnevne aktivnosti i otići u sklonište.

Tako smo i mi nastavili sa obilaskom zgrada uprkos sirenama, a one su posle kratkog perioda prestale da se čuju.Na drugom spratu zatekli smo nešto što liči na ostatke dečije sobe, ali nemoguće je sa sigurnošću to potvrditi. Odeća koja je pored prozora razbacana ukazuje na to da je ovde nekada živela devojčica, koja je u žurbi sa svojim roditeljima pobegla od pakla rata koji u Ukrajini traje već šest meseci.

U jednom delu zgrade nalaze se stanovi koje ruski Kalibr nije uspeo potpuno da uništi. Na jednom od njih na vratima je postavljen natpis na kom se navodi da su stanove pregledale službe bezbednosti i da su oni deminirani, ali se takođe poziva na oprez. Ostavljen je i broj telefona, u slučaju da neko želi da preuzme stvari koje su u njemu ostale, ali je jako mali broj ljudi koji su odlučili da se i posle žestokih napada vrate u Irpinj i pokušaju da izgrade svoj život ispočetka.Većina stanovnika malog grada u blizini Kijeva će to učiniti na nekom drugom mestu, verovatno i nekoj drugoj državi.BONUS VIDEO Donjeck i Harkov gradovi koji su najviše nastradali u ratu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=harkovidonjeckik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4033812"]