Moskva pokušava da Ukrajinu pred zimu ne ostavi samo bez struje, već i bez interneta

Oko 100.000 domaćinstava u Kijevu i okolini privremeno je ostalo bez pristupa internetu nakon napada izvedenih u sredu i četvrtak, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za digitalnu transformaciju. U petak je usledio novi napad dronom u centru ukrajinske prestonice, kada su pogođene kancelarije kompanije Datagroup, jednog od najvećih telekomunikacionih operatera u zemlji. U tom napadu poginule su četiri osobe, piše Gardijan.

Ukrajinski zvaničnici smatraju da izbor ciljeva nije slučajan.

Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha naveo je da Rusija gađa velike ukrajinske data-centre sa ciljem da poremeti protok informacija.

Napadi na objekte digitalne infrastrukture beleženi su i ranije tokom rata, ali je, prema Gardijanu, sada prvi put reč o udarima ovakvih razmera.

Dodatnu zabrinutost izazvao je incident u susednoj Poljskoj. Tamošnje vlasti saopštile su da je u centralnom delu zemlje zapaljena Starlink satelitska stanica koja je služila za veze sa Ukrajinom. Lokalni zvaničnici taj događaj opisali su kao čin sabotaže koji povezuju sa Moskvom.

Sve to dolazi u trenutku kada se Ukrajina priprema za zimu i mogućnost novih dugotrajnih prekida u snabdevanju električnom energijom.

Tokom gotovo pet godina rata, održavanje mobilnih i internet veza postalo je jedan od prioriteta ukrajinskih vlasti. Telekomunikacione kompanije pokušavaju da obezbede rezervne izvore napajanja kako bi bazne stanice i druga ključna oprema mogle da funkcionišu čak i kada nestane struje.

Ukrajini u prilog ide i činjenica da je njena internet infrastruktura relativno decentralizovana. Zbog toga jedan napad teško može da izazove dugotrajan prekid veza u čitavom gradu ili regionu.

Ipak, problem bi mogao da nastane ukoliko napadi postanu učestali i istovremeno budu gađani energetski sistemi, data-centri i telekomunikacioni operateri.

U tom slučaju posledice ne bi bile ograničene samo na to da građani ostanu bez interneta. Digitalne mreže neophodne su za funkcionisanje banaka i elektronskog plaćanja, državnih službi, kompanija, zdravstvenih ustanova, kao i za komunikaciju stanovništva.

Ukrajinski bloger i bivši savetnik vlade Serhij Sternenko zato je pozvao stanovnike Kijeva da se već sada pripremaju za zimu i razmisle o nabavci Starlink terminala ili drugih alternativnih načina komunikacije.

Prema njegovoj proceni, cilj ruskih udara nije samo energetska infrastruktura glavnog grada, već i uništavanje data-centara i kapaciteta internet operatera.

Udar na ekonomiju

Napadi na telekomunikacije deo su šireg talasa udara na ukrajinsku ekonomsku infrastrukturu. Ruske snage poslednjih dana koriste rakete i nove brze dronove protiv skladišta, benzinskih stanica, luka, industrijskih postrojenja i drugih komercijalnih objekata.

Među metama u petak bilo je i skladište koje koristi lanac restorana Mekdonalds u okolini Kijeva.

Posebno teško pogođena je industrija. Ruski udari poremetili su rad fabrika i proizvodnju čelika, a prema navodima jednog visokog predstavnika industrije koje prenosi Gardijan, Ukrajina ovog meseca prvi put za čitav vek nije proizvela nijednu tonu čelika.

Kijev istovremeno ima sve veći problem sa odbranom od novih ruskih bespilotnih letelica. Među njima je i Geran-5, brzi dron na mlazni pogon, dok se ukrajinske zalihe raketa za protivvazdušne sisteme Patriot smanjuju.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u petak da je američki predsednik Donald Tramp odobrio Ukrajini licence za proizvodnju raketa za sisteme Patriot. Time bi Kijev dugoročno mogao da dobije mogućnost da deo ključnog naoružanja za protivvazdušnu odbranu proizvodi sam.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da uspostavljanje takve proizvodnje može potrajati godinama.

U međuvremenu, približavanje zime dodatno povećava ulog. Rusija je prethodnih godina sistematski gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu u pokušaju da izazove nestanke električne energije tokom najhladnijih meseci. Sada ukrajinski zvaničnici strahuju da se krug potencijalnih ciljeva širi, sa struje i grejanja na internet, komunikacije i sisteme bez kojih savremena ekonomija praktično ne može da funkcioniše.