0
Kada je Rusija u februaru 2022. krenula na Kijev, ukrajinski konsultant za bezbednost Oleksandr Dmitrijev imao je jednostavnu, ali efikasnu ideju: srušiti branu na reci Irpin i ponovo potopiti isušen močvarni pojas severoistočno od glavnog grada. Rezultat je bio spektakularan – ruski tenkovi i oklopna vozila zaglavili su u blatu, što je zaustavilo napad sa severa.
Tri godine kasnije, taj potez inspiriše zemlje duž istočnog krila NATO da razmišljaju o obnavljanju sopstvenih močvara – ne samo kao prirodnih prepreka za neprijateljsku vojsku, već i kao moćnog oružja u borbi protiv klimatskih promena.
PROČITAJTE JOŠ:
Močvare i tresetišta su među najefikasnijim prirodnim „spremištima“ ugljen-dioksida. Iako pokrivaju samo oko 3% Zemljine površine, vezuju trećinu ukupnog CO₂, dvostruko više nego šume. Kada se isuše radi obrade zemlje, počinju da oslobađaju ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte i istovremeno postaju prohodne za tešku vojnu tehniku.
EU planira da do 2030. obnovi najmanje 30% degradiranih tresetišta, a do 2050. čak polovinu. Za zemlje na granici sa Rusijom i Belorusijom to znači dvostruku korist: klimatsku zaštitu i stratešku odbranu, piše Politico.
Poljska je već pokrenula projekat „Istočni štit“ vredan 10 milijardi zlota, koji obuhvata i obnovu tresetišta i pošumljavanje pograničnih zona. Finska razmatra slične planove, ističući da močvarna područja na njenoj istočnoj granici mogu postati i klimatski i vojni resurs.
Stručnjaci podsećaju da močvare nisu prvi put korišćene kao odbrambena barijera – od rimskog doba, preko Drugog svetskog rata, do Ukrajine 2022, voda i blato često su bili najopasnija prepreka vojskama.
Ipak, obnova močvara nailazi i na otpor, posebno među poljoprivrednicima koji strahuju da će gubitak obradivog zemljišta ugroziti njihovu egzistenciju. Naučnici predlažu programe kompenzacija i nove modele poljoprivrede na poplavljenim područjima, poput uzgoja trske za građevinsku i ambalažnu industriju.
Osim toga, iako močvare mogu zaustaviti tenkove, one ne nude zaštitu od dronova, projektila i savremenih sistema naoružanja. Zato stručnjaci naglašavaju da prirodna odbrana mora biti dopuna, a ne zamena klasičnim vojnim kapacitetima.
Evropa sada ima šansu da uradi ono što Ukrajina nije mogla – da obnovi močvare planski, uzimajući u obzir potrebe i prirode i lokalnih zajednica. Tako bi močvare, od dugo potcenjivanih „beskorisnih terena“, mogle postati ključni deo evropskog odbrambenog i klimatskog štita.
