Milijarder iz Trampove senke: Ko gura ideju o preuzimanju Grenlanda

Istraga danskog lista ukazuje na obrazac delovanja Bele kuće u kojem se geopolitički potezi, poput onih u Venecueli ili na Grenlandu, poklapaju sa privatnim ulaganjima Trampovih prijatelja i donatora. Uz diplomatske tenzije i finansijske interese, u pozadini se pominju i sumnje da Kremlj pokušava da utiče na odluke američkog predsednika.

Lauder ima dugu istoriju donacija konzervativnim kandidatima, a poslednjih godina je za podršku Trampu izdvojio najmanje milion dolara. Prema navodima Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost u Trampovom prvom mandatu, upravo je Lauder predsedniku predložio ideju o „kupovini Grenlanda“.

Bolton, koji je u međuvremenu prekinuo saradnju sa Trampom, potvrdio je za medijsku kuću The Free Press da je Lauder prvi izneo tu ideju.
„Čuo sam to od njega, a kasnije sam saznao da je predlog stigao od Laudera. Tramp mi je o tome prvi put govorio 2019. godine“, rekao je Bolton.

Ove tvrdnje potvrđuju i navodi novinara Pitera Bejkera (The New York Times) i Suzan Glaser (The New Yorker) iz njihove knjige The Divider objavljene 2021. godine. Autori navode da je Trampu ideju o preuzimanju ostrva izneo „veoma bogat prijatelj“, koji je identifikovan kao Lauder.

Ipak, ostaje nejasno pod čijim je uticajem Lauder razvio tu ideju. Činjenica da se Lauder, u svojstvu predsednika Svetskog jevrejskog kongresa, dva puta sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju – 2016. i u martu 2019. godine – podstakla je sumnje da je Putin pokušao da preko njega usmeri Trampovu pažnju na Grenland. Istovremeno, Putinov izaslanik Kiril Dmitrijev često je na društvenim mrežama ukazivao na pritiske Bele kuće u vezi sa preuzimanjem ostrva, navodi Corriere della Sera.

Ruski interes u ovom slučaju, prema procenama analitičara, proizlazi iz toga što bi američko teritorijalno širenje na Arktiku moglo da skrene pažnju Trampove administracije sa Ukrajine i da indirektno legitimiše rusku agresiju na Kijev. Ipak, ne postoje direktni dokazi da je Kremlj konkretno intervenisao kako bi Trampa naveo na poteze protiv Danske.

Sumnje je dodatno pojačalo lažno pismo koje je u oktobru 2019. godine primio republikanski senator iz Arkanzasa Tom Koton. U dopisu, koji je nosio memorandum vlade Grenlanda i potpis navodnog ministra, najavljivan je „referendum o nezavisnosti od Danske“. Kasnije je utvrđeno da je pismo falsifikat nepoznatih autora.

Istovremeno, potvrđeno je postojanje investicione kompanije Greenland Development Partners, registrovane u saveznoj državi Delaver, koja uz Lauderov kapital pokazuje interesovanje za sektore vodosnabdevanja i energetike. Sličan obrazac, prema pisanju italijanskih medija, primećen je i u slučaju Venecuele, ali uz jasnije izražene ruske interese.

Bivša zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Fiona Hil izjavila je pred Kongresom da je Rusija 2019. godine Beloj kući predložila razmenu sfera uticaja. Prema njenim rečima, Moskva je nudila slobodne ruke Sjedinjenim Državama u Venecueli, u zamenu za isti status Rusije u Ukrajini. Iako su Džon Bolton i Hil tada odbili takvu ponudu, poslovni interesi Trampovih saradnika ostali su prisutni.

U tom kontekstu pominje se i investitor Pol Singer, koji je za poslednju predsedničku kampanju donirao pet miliona dolara, a koji je poslednjih meseci kupio tri američke rafinerije u Meksičkom zalivu. Ta postrojenja su projektovana za preradu teške nafte kakva se proizvodi u Venecueli. Američka administracija je ove nedelje potvrdila da će omogućiti uvoz sirove nafte iz Karakasa u Sjedinjene Države, objavio je Corriere della Sera.