Makronu na svu muku još dolazi i Vučić

„Ništa vam neću reći dok se ne završi razgovor, a tada ću vam reći desetak birokratskih rečenica“, rekao je Vučić gostujući na TV Pink, dodajući da bi, da hoće, mogao i tajno snimati razgovor, ali da časni ljudi to ne rade.

Makron u političkoj oluji

Dok Vučić dolazi u Pariz, Makron se suočava sa jednom od najtežih političkih kriza u svom mandatu. Tri vlade su pale u manje od godinu dana, a trenutna manjinska vlada jedva je preživela prvo glasanje o nepoverenju. Parlament se trenutno bori oko usvajanja budžeta, dok opozicija preti da svaka greška može dovesti do rušenja vlade.

Politički analitičari smatraju da je najviše pogođen upravo centristički predsednik. Njegova popularnost među biračima pala je na rekordno nizak nivo, između 14 i 16 odsto, dok ni njegova međunarodna reputacija više ne uspeva da popravi domaći rejting. Pogoršanje situacije počelo je vanrednim parlamentarnim izborima u junu 2024, kada je desničarka Marine Le Pen dostigla istorijski maksimum, a centristička baza predsednika počela da se fragmentira.

„Kriza u Francuskoj je duboka i višeslojna“, objašnjava Remi Lefebvre, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Lilu. „Finansijska kriza javnog duga, socijalna nejednakost, slabost političkih partija i rast ekstremne desnice – sve su to faktori koji su Makrona dodatno oslabili“.

Politički istoričar Žan Gariges ocenjuje da je Makron danas možda najnepopularniji francuski predsednik od uspostavljanja Pete republike 1958. godine, dodajući da je nivo javne mržnje prema njemu izuzetan i da prevazilazi čak i nepopularnost njegovog socijalističkog prethodnika Fransoa Olanda.

Francusku ove godine potresa talas masovnih protesta i nezadovoljstva građana. Hiljade ljudi širom zemlje izlazile su na ulice kako bi izrazile protivljenje merama štednje, rezovima u državnim rashodima i politikama vlade. Najmasovniji protesti zabeleženi su 18. septembra 2025. kada je, prema policijskim procenama, više od 500.000 ljudi demonstriralo u Parizu i drugim velikim gradovima, dok sindikati navode da je broj učesnika premašio milion. Takođe, 2. oktobra 2025. više od 195.000 građana izašlo je na ulice širom zemlje. Protesti uključuju blokade saobraćaja, masovne demonstracije i sukobe sa policijom, a sve to dodatno opterećuje Makronovu administraciju, koja se već suočava sa fragmentiranim parlamentom i rastućim pritiskom opozicije.

Takođe, Makron nije samo suočen s unutrašnjom političkom krizom i protestima — dodatni teret mu stvara i pravna bitka u kojoj je glavna akterka njegova supruga, Brižit Makron. Pokrenut je sudski proces u Parizu protiv deset osoba koje su optužene za onlajn kampanju kleveta i uvreda usmerenih protiv nje, tvrdeći da je zapravo rođena kao muškarac i šireći niz drugih neprijavljenih teorija zavere. U paralelnom postupku u SAD‑u, Makronovi su podneli tužbu za klevetu protiv američke influenserke koja je propagirala te tvrdnje. Ovaj skandal dodatno slabi poziciju francuskog predsednika — ne samo kao javne ličnosti već i kao političke figure koja mora da balansira između državnih obaveza i ličnih napada, dok javnost i mediji prate svaki korak.

Godišnjica terorističkog napada komplikuju planove

Pariz se u četvrtak priprema i za desetu godišnjicu terorističkih napada iz 2015. godine, u kojima je poginulo 132, a ranjeno više od 400 ljudi. Napadi su bili usmereni na koncertnu dvoranu Bataklan, terase barova, restorane i nacionalni stadion Francuske. Makron će prisustvovati ceremoniji u čast žrtava, zajedno sa preživelima i porodicama poginulih, dok će biti otvoren i novi memorijalni vrt posvećen svim mestima napada. Tako da nije baš najjasnije kako će stići da se sastane i sa Aleksandrom Vučićem. 

Preživeli iz Bataklana, poput Artura Denuva, prisećaju se te tragične noći i ističu koliko godišnjica intenzivira emocije i tenziju. „Bliži se deseta godišnjica i emocije i tenzija su svuda oko nas. Počev od 1. novembra, toliko intenzivno komuniciramo jedni s drugima da nam je sve ostalo u magli“, kaže Denuvo, predsednik udruženja žrtava „Život za Pariz“.