Makronov plan za Balkan: Čemu možemo da se nadamo?

Francuska preuzima predsedavanje EU u specifičnom trenutku kako za Uniju, tako i za samu Francusku. Gledano iz Brisela, EU odlaskom Angele Merkel u penziju ostao bez šefa i to u trenutku kada se Unija suočava sa nekoliko gorućih problema - od rata sa Budimpeštom i Varšavom zbog nepoštovanja EU zakona do migrantske krize na granici Belorusije i Poljske do pitanja budžetskih pravila i bezbednosti.Sa druge strane, Francusku na proleće očekuju predsednički izbori na kojima se Makron takmiči za drugi mandat, dok istovremeno ta zemlja gubi borbu sa korona virusom - prvog dana 2022. godine zabeleženo je skoro 220.000 zaraženih za 24 sata.Ipak, Makron je ambiciozno pristupio zadatku, najavivši na konferenciji u decembru brojne planove za šestomesečno predsedavanje. Na spisku je i Zapadni Balkan, za koji je rekao da je „područje tenzija“, ali naglasio da „EU mora da se uključi u političke i ekonomske procese“ u tom regionu. Prvi čovek Francuske rekao je da mora da se "razjasni evropska perspektiva" za balkanske države i da ovaj region „ne može da ostane u situaciji u kojoj se sada nalazi“."Balkan je više od susedstva, u srcu je Evrope. Istorija se vraća, ponekad i tragična. Danas imamo posebnu odgovornost u vezi sa Balkanom. Moramo da vodimo politiku ponovnog angažovanja, ali i ulaganja, kako bi se promovisala ekonomska integracija ovog regiona, razvijala saradnja, pokrenulo pitanje manjina, kao i da se borimo protiv mešanja, protiv manipulacije, što je čin nekoliko regionalnih sila koje nastoje, širom Balkana, da destabilizuju Evropu", rekao je Makron dodavši da će na kraju francuskog predsedvanja biti održana konferencija o Zapadnom Balkanu.

Makronov šamar Skoplju

Iako je Balkan postavljen visoko na listi priortiteta, pitanje je da li će francusko predsedavanje doneti neki realan napredak u evropskim integracijama Srbije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije. Francuska je ranije javno podržavala širenje Unije na EU, ali je u praksi bila jedan od najvećih kočničara procesa proširenja.

Primer koji to najbolje ilustruje datira s kraja 2019. godine kada je Makron bio taj koji je rekao „ne“ i onemogućio da Severna Makedonija dobije datum za početak pregovora. U tom trenutku Skoplje i tadašnji premijer Zoran Zaev ispunili su sve što je Brisel od njih tražio, uključujući i potpisivanje Prespanskog sporazuma kojim je rešen 27 godina dug spor između Skoplja i Atine oko imena nekadašnje jugoslovenske republike. Iako je Merkelova tada podržala ideju da Makedonci naprave prvi veći korak ka EU, to se nije dogodilo, pa je poraženi premijer Zaev podneo ostavku nekoliko dana nakon sada već čuvenog Makronovog „ne“.

Balkan zavisi i od reformi u EU

Takođe, status Zapadnog Balkana i potencijalnog proširenja zavisiće i od reformi u samoj EU koje Makron sada može da pokrene i na kojima već dugo insistira.Naime, Makron zastupa stav da je EU „preslaba, prespora i suviše neefikasna“ i da su reforme nužnost, a više puta tokom prethodnih godina izjavljivao da su „neophodne unutrašnje reforme pre nego što nove države postanu članice“.

Bitan faktor - aprilski izbori

Bitan faktor koji će oblikovati francusko predsedvanje EU su predsednički izbori koji očekuju tu zemlju u aprilu. Kritičari koji Makronu prebacuju da je trebalo da odloži predsedavanje EU za šest meseci, smatraju da bi on mogao to da iskoristi za potrebe predizborne kampanje.Taj strah nije neopravdan jer su Makron nije skrivao želju da bude šef Evrope ni dok je tu neformalnu pozciju zauzimala Angela Merkel.Prvu ozbiljniju priliku da pokaže u kom pravcu bi vodio EU imaće u martu kada bi evropski lideri trebalo da se sastanu u Parizu gde će razgovarati o velikoj reformi budžetskih pravila bloka.BONUS VIDEO Makron pogođen jajetom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apmakronpogodjenjajetomds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2475143"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram