Prva vlada kancelara Šolca: Nemačka ostaje najjača, Srbiju tek čeka pritisak

Nemačka Olafa Šolca i Nemačka Angele Merkel u suštini se neće mnogo razlikovati, ocenjuju sagovornici „Nove“.Srđan Hercigonja smatra da će Nemačka ostati najjača država u Evropi i da „ne treba imati iluzije o tome da neka druga država, poput Francuske, može zameniti Nemačku na tom polju", dok Surlić naglašava da će se Merkelin legat odgovornosti Nemačke za međunarodni poredak nastaviti."Ipak, Zeleni i Liberali imaju primarni zadatak da ne razočaraju svoje birače i da ne predstave svoju politiku kao truli kompromis, već kao novinu u odnosu na period Angele Merkel", kaže on.

Na pitanje šta Nemačka može očekivati od Olafa Šolca, Hercigonja kaže da je Šolc veoma odmeren političar i da po tom pitanju ima određene sličnosti sa uskoro bivšom kancelarkom."Nemačka i njeni građani dobro poznaju Šolca, jer je on od početka pandemije imao važnu ulogu kao ministar finansija. Njegova odmerenost, kako u javnom nastupu, tako i u samoj njegovoj Socijaldemokratskoj partiji privukao je veliki broj birača kao i sa desne tako i sa leve strane političkog spektra. Nemačka može da očekuje malo turbulentniju političku scenu u narednom periodu, zbog prirode same koalicije, ali veće i eventualno dramatičnije promene u kontekstu osnovnih političkih, ekonomskih i ostalih politika Nemačka neće doživeti", ističe naš sagovornik.Veće promene u spoljnoj nego u unutrašnjoj politiciVerovatno će do najvećih promena doći u spoljnoj politici jer se očekuje da ministarstvo spoljnih poslova preuzma liderka nemačke Zelene partije Analena Berbok. Hercigonja smatra da je za očekivati da nemačka spoljna politika bude nezavisnija od stavova kancelara, što do sada nije bio slučaj."U oblasti spoljne politike treba očekivati agresivniji pristup prema Kini i Rusiji nego što je to do sada bio slučaj. Takođe, na agendi nemačke spoljne politike će dominirati teme poput klimatskih promena i vladavine prava. Zato treba očekivati oštriji pristup prema, na primer, Lukašenku i Belorusiji, ili prema Kini povodom pitanja položaja Ujgura. Unutrašnja politika će se najviše promeniti u oblasti energetike i klimatskih promena", navodi on.

Surlić navodi da ulazak Liberala i Zelenih u vlast znači da će mnogi od njihovih višedecenijskih zahteva biti na agendi nove vlade."Pitanje je samo kako će se na kraju usaglasiti potrebe za socijalnom pravdom, ekološkim merama i zahtevima o zamrzavanju poreza i socijalnih davanja, a da neki od pomenutih prioriteta tri koaliciona partnera ne bude delimično ili u potpunosti zapostavljen. Na spoljnopolitičkom planu, očekujem konkretizaciju određenih politika kako na polju reforme EU, tako i određivanje prema spoljnopolitičkim partnerima i sistemskim izazivačima", dodaje naš sagovornik.„Vučić više neće imati neformalnu podršku“Kada je pitanju nemačka politika prema Srbiji, Hercigonja ističe da će se ona blago ili sigurno menjati."Vladajuća stranka niti predsednik Srbije neće više imati neformalnu podršku koju su do sada koliko-toliko imali. Srbiji nikako ne ide na ruku to što su se u poslednje vreme neki predstavnici vlasti žestoko sukobljavali sa evroparlamentarkom Violom von Kramon iz Zelenih koji će preuzeti Ministarstvo spoljnih poslova. Treba očekivati pritisak na Srbiju u kontekstu sve većeg degradiranja demokratije i stanja ljudskih prava u zemlji, veći pritisak u kontektu kineskih investicija u Srbiji, kao i pritisak po pitanju ekološke bezbednosti", kaže on.

Posebno važno što je Zapadni Balkan i perspektiva članstva u EU pomenuta u koalicionom sporazumu, smatra Surlić."Verujem da će nova vlada učiniti određeni iskorak, postaviti jasne uslove, sankcije, ali i nagrade za ispunjene standarde u procesu pridruživanja. Jedini način da Evropska unija i Nemačka kao vodeća zemlja članica povrate kredibilitet jeste da uzmu proaktivnu ulogu u rešavanju statusnih pitanja i zemljama Zapadnog Balkana otvore pristup strukturnim fondovima", zaključuje Surlić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram