Nakon punih 16 godina koliko je dominirala Evropom, Angela Merkel za nekoliko dana napušta politiku. Njenim odlaskom mesto šefa Evrope, nezvanične titule koju je nosila, ostaje upražnjeno. Da li će Olaf Šolc, Merkelin naslednik na mestu kancelara Nemačke, moći da preuzme tu ulogu ili će Evropskom Unijom od sada upravljati iz Pariza ili Rima?
PROČITAJTE JOŠ:
Rasprave o Merkelinom nasledniku u Evropi vode se od kraja 2019. godine kada je najavila da će nakon parlamentarnih izbora i formiranje nove vlade u Nemačkoj otići u penziju. Najčešće pominjana imena su Emanuel Makron, koji tu poziciju merka praktično od prvog dana mandata na mestu predsednika Francuske, zatim premijer Italije Mario Dragi i Olaf Šolc, čovek koji je će voditi prvu nemačku post-merkel vladu.
Olaf Šolc
Mnogi su, po inerciji, Šolca videli u Merkelinoj fotelji. Analitičari se uglavnom slažu da se na domaćem terenu neće mnogo toga promeniti kada on bude kancelar. Kada je evropska politika u pitanju, tokom kampanje u Nemačkoj nije bilo mnogo reči o tome, međutim sudeći po ulozi koju je Šolc imao u uspostavljanju EU fonda za oporavak od korona virusa u iznosu od 750 milijardi evra, novi kancelar slediće politiku Merkelove.
Takođe, u koalicionom sporazumu koji su potpisali SPD; FDP i Zeleni navodi se da je „zadatak nove vlade kao ekonomski jake zemlje u srcu Evrope, da promovišu i unaprede suverenu Evropu“.
Šolc bi bio pod pritiskom da preuzme vodeću ulogu u pitanjima kao što je kreiranje izbegličke politike zasnovane na solidarnosti – nešto što Merkel nije uspela da postigne – kao i izazov vođenja reforme životne sredine i njenog povezivanja sa ekonomskim rastom. On je više pragmatičar nego vizionar, ali to će više uveriti nego odvratiti njegove buduće kolege, piše Gardijan.
Međutim, analitičari upozoravaju da Šolcu, to iskustvo koje je imao kao ministar u vladi Merkelove, možda neće pomoći mnogo, pošto se i vremena menjaju.
„Malo je verovatno da će ‚merkelizam‘ nadživeti Merkelovu jer će EU biti potrebna vizonarska i hrabrnija Nemačka, kako bi ojačala njene temelje i odbrani njeno mesto u svetu“, naveli su Piotr Buras i Jana Puglierin iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) za Euractiv.
Mario Dragi
Španski premijer Pedro Sančez je italijanskog kolegu i bivšeg šefa Evropske centralne banke Marija Dragog, opisao kao „maestra“. „Kad god Dragi govori pred Evropskim većem, svi ćutimo i slušamo. To nije nešto što se često dešava“, rekao je Sančez.
Dragi, koji je funkciju premijera Italije preuzeo u februaru, imao je sličan uticaj na gomilu razuzdanih političkih partija koje čine njegovu široku koaliciju, čak uspeo je da ih ubedi da se slože oko niza različitih pitanja, uključujući uvođenje kovid pasoša. Dragijeva vlada spasila je program vakcinacije u zemlji, oživela je ekonomiju i usvojila izvodljive mere za suzbijanje infekcije koronavirusom.
Najčešće ga opisuju kao pragmatičnog, mirnog, odlučnog i čoveka koji se ne plaši da kaže kako jeste, pa se neretko smatra najboljim potencijalnim naslednikom Merkelove.
„Dragi bi mogao da unese novu dinamiku u ključne sektore evropskih integracija, od reforme ekonomskog upravljanja do spoljne politike i odbrane, u saradnji sa Francuskom i novom nemačkom vladom“, rekla je za AFP Nikoleta Pirozi iz istraživačkog centra Institut za međunarodne odnose u Rimu.
Predsednički izbori u Italiji početkom 2022. godine, mogli bi radikalno da promene sliku, jer se Dragi predstavlja i kao jedan od potencijalno najozbiljnijih kandidata u toj trci.
Emanuel Makron
Francuski predsednik Emanuel Makron o svojoj viziji Evrope govori često i mnogo. Njegovo mišljenje je da je Evropa „preslaba, prespora, previše neefikasna“. Pre četiri godine na Sorboni je rekao da „EU mora da se pozabavi svojim propustima“ i dalje je istog stava.
Brojni analitičari veruju da odlazak Merkelove otvara put ambicioznom predsedniku Francuske da stane na čelo Evrope i sprovede reforme koje smatra potrebnim.
Međutim, da bi do toga došlo, Makron mora da savlada prvo jednu domaću prepreku – predsedničke izbore u aprilu sledeće godine. Ankete mu, za sada, daju prednost u odnosu na najozbiljnijeg konkurenta Marin le Pen. Makron vodi sa 24 naspram 18 odsto.
Pre nego što Francuzi izađu na birališta u aprilu, Francuska 1. januara 2022. godine preuzima predsedavanje Evropskom Unijom što može biti idealna prilika za Makrona da nametne kao novi lider.
BONUS VIDEO: Zoran Milanović o Merkeli i Vučiću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar