Karantin kao izgovor za uvođenje diktatorskih mera

U vremenima epidemije društvo mora da prihvati ogromna ograničenja javnog života. Tako je i u slučaju korona-krize. Zabranama kontakata, izlazaka i putovanja trebalo bi da se uspori širenje bolesti. Međutim, neke zemlje iz srednje i jugoistočne Evrope sada koriste korona-krizu da bi potkopale pravnu državu, bez da bi to moglo da ima bolje izglede za uspeh u borbi protiv epidemije, piše Dojče vele.Pre svega je tu reč o Mađarskoj. Proteklog petka, vlada Viktora Orbana predložila je zakon koji Orbanu omogućava da vlada dekretima. Taj zakon koji je, kako je saopštila vlada, za zaštitu protiv korona-virusa, trebalo bi da bude usvojen najkasnije naredne sedmice.

Vlada u Mađarskoj već sada može da vlada na osnovu posebnih ovlašćenja, jer je proglasila vanredno stanje. No ono važi 15 dana i mora stalno da bude produžavano.

Neograničeno vanredno stanje?

Novi zakon predviđa da će vanredno stanje nakon glasanja u parlamentu da važi neograničeno i da će vlada, s ciljem zaštite stanovništva i stabilizacije privrede, moći da donosi dekrete koji mogu da odstupe od važećih zakona. Rad parlamenta bi zbog vanrednog stanja dugoročno bio suspendovan, izbori i referendumi se više ne bi održavali i samo bi još mogao da zaseda Ustavni sud. A o tome kada će biti okončano stanje neposredne opasnosti, prema predlogu zakona, odlučivaće vlada.Uz to, novi predlog zakona uvodi dva nova krivična dela: onaj ko sprečava mere donesene u cilju borbe protiv epidemije, mora da računa sa do osam godina zatvora. I još: onaj ko na opasnim lokacijama ili u opasnoj situaciji širi lažne vesti, može da računa sa do pet godina zatvora.Planirani zakon u narednim nedeljama trebalo bi da usvoji parlament. Za to je potrebna dvotrećinska većina – a Orbanova vlada je ima u parlamentu.Mađarska opozicija kritikovala je predlog zakona navodeći da to predstavlja „uvođenje totalne Orbanove vlasti“ i „blanko-ček za vladanje dekretom“. I brojne mađarske nevladine organizacije, kao i mnogi komentatori, izrazili su svoju zabrinutost zbog predloga zakona, među njima i levičarski filozof Gašpar Mikloš Tamaš. „Ako vidimo da Orbanova vlada koristi epidemiju kao izgovor da bi uvele otvorenu, formalnu diktaturu, kako onda možemo da verujemo u to da su mere ograničavanja opravdane“, zapitao se on u komentaru u magazinu HVG.

„Potpuno nesrazmerne“ mere

Kontroverzno se raspravlja i o kriznom menadžmentu nekih predsednika i vlada zemalja Zapadnog Balkana. U Srbiji političari demokratske opozicije i nezavisni pravni eksperti optužuju predsednika Aleksandra Vučića koji je, navode kritičari, 15. marta uveo vanredno stanje bez da je imao ustavne osnove za to. Oni tvrde da je Srbija „na korak od diktature“.U Albaniji je premijer Edi Rama najavio pojačane kazne za one koji se ne budu pridržavali policijskog časa i poslao oklopna vozila s mitraljezima da patroliraju glavnim gradom Tiranom – što je opozicija oštro kritikovala.

U Crnoj Gori je vlada na internetu počela da objavljuje imena i adrese građana kojima je određen karantina. Prema izjavama premijera Duška Markovića, to je neophodno, jer vlasti ne mogu same da kontrolišu te osobe i zbog toga građani moraju da budu informirani. Reč je o zdravlju i životu, kaže Marković i dodaje da sada nije vreme za debate o pravnim nijansama i zaštiti podataka. Crnogorski borci za zaštitu ljudskih prava to su žestoko kritikovali. Oni smatraju da je to „poziv na linč“.I u drugim južnoevropskim zemljama epidemija služi kao izgovor za sporno ograničavanje postulata pravne države. Tako su do sada četiri članice Saveta Evrope, Jermenija, Letonija, Moldavija i Rumunija, najavile tzv. odstupanje od odredbi Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. Zahvaljujući tome, te zemlje tokom vanrednog stanja mogu da stave van snage deo građanskih prava. Kritičari te mere opisuju kao „potpuno nesrazmerne“.

U Bugarskoj je predsednik Rumen Radev stavio veto na sporni zakon o vanrednim merama. Zakon je prvobitno izgledao slično kao u Mađarskoj – predviđao je dakle zatvorsku kaznu za širenje lažnih vesti o širenju virusa. Jedna druga sporna odredba omogućava vojsci sprovođenje vanrednih mera koje normalno ima samo policija, poput kontrole pasoša. Iznenađujuće, deo vladajuće koalicije prihvatio je predsednikov veto. Međutim, ostaje otvoreno da li će slične odredbe biti preoblikovane. Parlament bi o tome trebalo da odlučuje narednih dana.

Srbija: „Na korak od diktature“?

Kontroverzno se raspravlja i o kriznom menadžmentu nekih predsednika i vlada zemalja Zapadnog Balkana. U Srbiji političari demokratske opozicije i nezavisni pravni eksperti optužuju predsednika Aleksandra Vučića koji je, navode kritičari, 15. marta uveo vanredno stanje bez da je imao ustavne osnove za to. Oni tvrde da je Srbija „na korak od diktature“, piše Dojče vele.

U Albaniji je premijer Edi Rama najavio pojačane kazne za one koji se ne budu pridržavali policijskog časa i poslao oklopna vozila s mitraljezima da patroliraju glavnim gradom Tiranom – što je opozicija oštro kritikovala.U Crnoj Gori je vlada na internetu počela da objavljuje imena i adrese građana kojima je određen karantina. Prema izjavama premijera Duška Markovića, to je neophodno, jer vlasti ne mogu same da kontrolišu te osobe i zbog toga građani moraju da budu informirani. Reč je o zdravlju i životu, kaže Marković i dodaje da sada nije vreme za debate o pravnim nijansama i zaštiti podataka. Crnogorski borci za zaštitu ljudskih prava to su žestoko kritikovali. Oni smatraju da je to „poziv na linč“.