Korona pogoršala nejedinstvo EU

Evropska unija, odnosno ideja solidarnosti kao jedan od principa ove zajednice kao da je “prestala da postoji, kao da se zamrzla ili izgubila, zalutala neznano kuda dok brojevi obolelih i umrlih samo rastu”, navodi hrvatski dnevnik.U komentaru povodom aktuelne situacije, autorka Slavenka Drakulić piše da je nejedinstvo o raznim pitanjima bilo, doduše, očigledno i znatno pre korone.“Nama se lomilo preko leđa u vreme ratova devedesetih, kad su Nemačka, Velika Britanija i Francuska zauzimale različite strane. Zatim se EU podelio na sever i jug oko spasavanja Grčke, odnosno evra, da bi podela doživela vrhunac u vreme izbegličke krize 2015. i 2016”, navodi se komentaru.Ističe se da je pukotina između istoka i zapada postala jaz kad je Mađarska podigla žilet-žicu i odbila da prihvati izbegličku kvotu.Jedino oko čega su se članice složile, podseća se, bilo je zadržavanje izbeglica u Turskoj.Jedna od posledica, konastatuje autorka, tog nejedinstva jeste i porast nacionalizma, desnog populizma i sve veće zatvaranje u nacionalne granice.“Kriza zbog epidemije pogoršala je situaciju. To je najnovija, a možda i najvažnija kriza jer otkriva da Unija ne funkcionira na onom osnovnom nivou solidarnosti i saradnje zbog spasavanja života vlastitih građana. Ne samo da nije bilo i još nema zajedničke strategije borbe protiv epidemije nego je na videlo izašla zastrašujuća sebičnost s grabežom oko uvoza opreme”, navodi Slavenka Drakulić.Italija je, ukazuje, dugo ostala bez ikakve pomoći, čak je Nemačka u početku zabranila izvoz zaštitne opreme. Niko je nije imao dovoljno, ali nije bilo volje da se taj problem zajednički rešava.Pomoć je, ističe, stigla sa neočekivane strane, uskočili su Kinezi i Rusi.“Sada evropske zemlje jedna drugoj pomažu u zbrinjavanju bolesnika, ali ta pomoć stiže u času kad je ideja solidarnosti, pa i smisla zajedništva u vreme nevolje već jako narušena”, navodi autorka.U ovakvim se situacijama iskazuju pripadnost istoj zajednici, briga jednih za druge, ističe se u komentaru i dodaje da, ako na tome projekt propada, šta će ostati.“Izgubljeno poverenje građana teško je nadoknaditi. I dok jedni veruju da će ova kriza ojačati EU, drugi se pribojavaju da je na putu raspada. Solidarnost u pružanju zdravstvene pomoći već je omanula, pitanje je samo zbog čega - ogromne i trome birokratije koju je teško pokrenuti, nedostatka liderstva ili elementarnog nedostatka osećaja zajedništva”.A sada je, dodaje autorka, na redu drugi deo priče - finansijska pomoć za oporavak od štete, te ponovo nastaje rascep po staroj podeli na sever i jug.“Italija, Španija i Francuska traže da se osigura mogućnost zajedničkog zaduživanja, dok se Nemačka, Austrija, Finska i Holandija tome protive jer se boje da će većina zaduženja tzv. korona obveznica otpasti na njih.Ma koliko u ovom treutku to izgledalo brutalno i ma koliko virus ugrožavao populaciju Evrope, sagledan u perspektivi velikih epidemija i ratova, ipak je manje poguban za ljudske živote, nego za zajedništvo", konstatuje se u komentaru.