Konačna presuda: Šta znamo o koroni, a šta ne znamo

Šta još ne znamo

Da li će se epidemija ponovno razbuktati? Sa letom i velikim mešanjem ljudi posle ukidanja prolećnog karantina, broj zaraženih u Evropi naglo je skočio. Francuska, Španija, Velika Britanija  svakodnevno prijavljuju hiljade novozaraženih."Hiljade novozaraženih dnevno, to je mnogo i jako zabrinjavajuće", ocenio je francuski ministar zdravlja Olivije Veran.Ako tako potraje, Ujedinjeno Kraljevstvo doživeće "turbulentno razdoblje u mesecima koji dolaze", rekao je britanski medicinski ekspert Džonatan Van-Tam.Porast broja zaraženih automatski će dovesti do većeg broja teških slučajeva za nekoliko nedelja, upozorio je Veran. Ali pitanje je u kojim razmerima, piše Jutarnji list.Opekavši se na prvom talasu, mnogo lekari strahuju da će bolnice i odeljenja za intenzivnu negu ove jeseni ponovo biti pretprani.Virus sada cirkuliše najviše među mladima koji nisu rizina grupa, ali će stariji i oni slabijeg zdravlja neizbežno biti pogođeni.Drugi, manje pesimistični, smatraju da je rizik od preopterećenja bolnica manji nego u proleće, jer ljudi koji spadaju u rizične grupe poštuju epidemiološke mere.Najoptimističniji računaju na imunitet stečen u prvom talasu, nadajući se da će on sprečiti drugi i omogućiti da se izbegne ponavljanje katastrofe s proleća.Svi, međutim, insistiranju na poštovanju epidemioloških mera – nošenju maski, higijeni ruku i poštovanju distance.Reinfekcije i imunitetNekoliko slučajeva ljudi koji su ozdravili od koronavirusa i potom se ponovno zarazili zabeleženo je proteklih nedelja u svetu što je odmah izazvalo pitanja o trajnosti imuniteta.Prvi takav potvrđeni slučaj bio je tridesetogodišnjak iz Hong Konga, koji je bio teže bolestan prvi put nego drugi.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=LhUr5hz8Yt8Stručnjaci u tome vide tračak nade i znak da je njegov imunološki sistem naučio da se brani posle prve infekcije.Eksperti, pak, naglašavaju da se ne smeju izvlačiti zaključci na osnovu samo nekoliko slučajeva i dodaju da pravo pitanje nije može li se zaraziti dva puta, nego koliko je čovek zarazan drugi put.Generalno, imunitet na kovid još uvek je nepoznanica. Naučnici su vrlo fokusirani na antitela ali se nadaju da bi drugi tip imunološkog odgovora koji je zasnovan na T-limfocitima mogao da zaustavi epidemiju.

Šta nije sigurno

Uloga deceŠkolska godina počela je u mnogim zemljama, ali još se tačno ne zna kakvu deca imaju ulogu u širenju epidemije.Jedno je sigurno: retko oboljevaju od covida-19. Većina razvije tek blagi oblik bolesti ili uopšte nemaju simptome.Ono štpo se ne zna jeste da li su jednako zarazni kao i odrasli.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=PURDNR9wc-o"Kada se pojave simptomi, deca šire istu količinu virusa kao i odrasli i jednako su zarazni. Ne zna se u kojoj meri asimptomatska deca mogu da zarade druge", ističe Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).Mnogi stručnjaci upozoravaju  da ipak treba razlikovati decu od adolescenata, koji su po zaraznosti sličniji odraslima.Vakcina: brzo i dobro, da li je to moguće?Pronalazak delotvorne i bezbedne vakcine smatra se najboljim načinom za zaustavljanje pandemije. Ali ne zna se kada će se to dogoditi uprkos brojnim najavama vakcina i ogromnim  ulaganjima.https://www.youtube.com/watch?v=5KmeBmklQaI&feature=emb_titleSvetska zdravstvena organizacija saopštila je nedavno da se u svetu radi na 35 potencijalnih vakcina koje su u fazi kliničkih ispitivanja na ljudima širom sveta.Devet vakcina je u finalnoj fazi ispitivanja ili će se uskoro naći. SAD, Rusija i Kina vode bitku na daljinu i ubrzavaju procedure u nadi da će prvi razviti vakcinu, čak pre kraja ove godine.Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi brz razvoj vakcine i preskakanje faza mogao da izazove probleme sa bezbednošću vakcine.Koliko je poštovanje procedure važno pokazuje primer oksfordske vakcine. Kompanija Astra zeneka privremeno je zaustavila rad na vakcini kada se kod jednog volontera pojavila  "potencijalno neobjašnjiva bolest" koja bi mogla da bude povezana sa vakcinom.Evropska agencija za lekove (EMA) očekuje da će prva vakcina biti spremna početkom 2021. godine.U najgorem slučaju, moguće je da vakcina nikada ne bude razvijena.

Šta znamo

Maske i aerosoliPreokret je spektakularan: maske su u martu smatrali beskorisnima, a danas ih preporučuje većina zdravstvenih radnika, uključujući SZO.U međuvremenu, otkriveno je da se covid-19 vrlo verojatno prenosi i sitnim česticama raspršenim u vazduhu koje izdišu oboleli (aerosolom), a ne samo većim kapljicama koje se izlučuju kod kijanja, kašljanja, govora i prljavih ruku.U tom slučaju fizička distanca nije dovoljna i maska postaje neophodna, naročito u zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi i slabom ventilacijom.https://www.youtube.com/watch?v=kot-rP6JAvkLekoviDanas se o lekovima više zna, zahvaljujući kliničkim ispitivanjima. Samo jedna vrsta leka pokazala je da smanjuje smrtnost, a to su kortikosteroidi, koji suzbijaju upale. Ali oni su indikovani samo za "teške i kritične oblike" bolesti, naglašava SZO.Antivirusni lek remdesivir smanjuje trajanje bolničkog lečenja, ali njegova korist je relativno mala.S druge strane, hidroksiklorokin, koji je preporučivao američki predsednik Donald Tramp nije se pokazao korisnim.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram