Zemlje koje je proletos poštedela korona čeka teška jesen

Delom su mere bile određene i upravo nedostatkom resursa, pa se ove siromašnije zemlje nisu oslanjale - poput Nemačke, recimo - na dobro organizovane i stabilne zdravstvene sisteme, već su brzo hermetički zatvorile granice i proglasile karantine. Ipak, iako je to značilo da im u prvom talasu zdravstveni sistemu nisu došli do preopterećenosti, istovremeno je propuštena šansa da se testiraju granice tog sistema i upravo bi ove zemlje i oblasti tek sada, sa dolaskom novog talasa na jesen, mogle da se nađu u nebranom grožđu.Broj novozaraženih ponovo počinje da raste u Evropi i ne samo da nema garancije da će iste oblasti ponovo relativno dobro podneti pandemiju, već upravo one sada beleže prilično velike skokove.Rumunija je isprva imala relativno mali broj zaraženih, ali u julu je on počeo da skače. Mađarska je tek nedavno saopštila da definitivno zatvara granice ponovo, kao i na početku krize, a Poljska beleži dvostruko veću stopu infekcije nego letos.

Kampanja, oblast na jugu Italije koja je ostala praktično netaknuta dok je gorelo na severu, 30. avgusta je zabeležila rekordan broj novozaraženih u jednom danu u Italiji.Stručnjaci sumnjaju da će se ponoviti haos kakav je nastao proletos, najpre zato što je sada poznato više informacija o samom virusu, piše Politiko, a i lekari su se izveštili u lečenju virusa kod obolelih. Takođe, ljudi su sada svesniji važnosti nošenja maski i držanja socijalne distance.Pored toga, broj testiranih generalno posmatrano neprekidno raste, što znači i da poređenja sa prolećnim talasom nisu pouzdana.Epidemiolozi strahuju da bi hladnije vreme moglo da da zalet novom talasu, naročito zato što će nastupiti i sezona gripa. Većina zemalja na istoku i jugu Evrope moraće da balansira na tankoj liniji između drakonskih mera izolacije kao proletos i virusa koji preti da potpuno satre sve ukoliko se prednost da ekonomskim i društvenim aspektima.Situaciju dodatno komplikuje predviđanje da će najkritičnije biti u zemljama koje inače imaju najfragilnije ekonomije u Evropi.

Belgija, Italija i Velika Britanija - ujedno zemlje koje su najteže pogođene koronavirusom od početka pandemije - beleže na ukupnom nivou rast, ali Juronjuz ističe da to nije ni blizu situaciji u martu i apriliku. Francuska, Poljska, Holandija i Španija su, po svemu sudeći, na udaru drugog talasa i već preduzimaju potrebne mere ili ih ramatraju kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze.Francuska je 4. septembra zabeležila rekordan broj ukupno aktivno obolelih od 8.795.

Crna Gora prva u regionu po broju aktivno obolelih

Iako se Crna Gora dugo reklamirala kao jedina corona free zemlja u regionu, brzo je počela da beleži proletos porast broja obolelih, ali se čini da je pravi pik nastupio tek po konačnom otvaranju granica. Tako je prema zvaničnim podacima Crna Gora juče postala prva u regionu po broju aktivno obolelih - na milion, ali i na sto hiljada stanovnika.U regionu se na prvom mestu, po broju hospitalizovanih na 100 hiljada stanovnika, nalazi Crna Gora, na drugom Bosna i Hercegovina (BiH), a na trećem Kosovo. U Crnoj Gori registrovano je 259 aktivno obolelih na 100 hiljada stanovnika, u BiH 176, a na Kosovu 156.

Srbija - ostrvo u moru korone

Juronjuz piše da zemlje na jugoistoku Evrope - poput Albanija, Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije i Rumunije - beleže porast broja slučajeva i veću stopu infekcije nego u avgustu ove godine. Ipak, Srbija se i ovde navodi kao izuzetak pošto, prema zvaničnim podacima, ima relativno stabilan broj novozaraženih kao i sredinom aprila.Pored Crne Gore koja obara sopstvene "crne rekorde", i Slovenija je juče zabeležila najveći dnevni bilans zaraženih koronavirusom. U 24 časa registrovano je 79 novih slučajeva koronavirusa od 2.560 testiranih osoba, što je apsolutni dnevni rekord od 4. marta, kada se pojavio prvi slučaj kovid-19 u toj zemlji, pokazuju poslednji vladini podaci.Takođe, Hrvatska već nedeljima unazad beleži rekordne brojeve novozaraženih na dnevnom nivou.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram