Kijev strepi posle smrti Grejema: Hoće li Tramp nastaviti da podržava Ukrajinu?

Grejem je godinama bio ključna veza između pokreta „MAGA“ i Ukrajine, ali i jedan od glavnih zagovornika oštrijih sankcija protiv Rusije. Posebno se zalagao za suzbijanje ruskih kanala za nabavku vojne opreme, kao i za sankcionisanje takozvane „flote iz senke“, koja omogućava Moskvi da zaobilazi zapadne restrikcije u izvozu nafte.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da nameravaju da nastave tamo gde je Grejem stao. Jedan od njegovih poslednjih zvaničnih poteza bio je sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, kojem je predstavio najnoviju inicijativu za zakon kojim bi bile uvedene sankcije državama i kompanijama koje kupuju rusku naftu.

"Zato intenzivno sarađujemo sa Trampovim timom i članovima Kongresa kako bismo konačno izvršili pritisak na Rusiju da pristane na mir", rekao je visoki ukrajinski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

Dodao je da je smrt senatora Grejema veliki gubitak.

"Naravno da su svi potreseni njegovom smrću, ali se nadamo konkretnim potezima iz Vašingtona", rekao je on.

Sankcije Rusiji pod znakom pitanja

Grejemova smrt dogodila se neposredno nakon važnog pomaka u pregovorima između članova američkog Kongresa i administracije Donalda Trampa o konačnom tekstu zakona o sankcijama Rusiji, tokom samita NATO-a u Ankari.

Administracija je prethodno više puta pokušavala da ublaži predložene mere, ali nova verzija zakona znatno ograničava mogućnost predsednika da izbegne njihovu primenu.

Predlog predviđa obavezno uvođenje sankcija ruskim brodarskim kompanijama i firmama koje Moskvi isporučuju osetljivu vojnu tehnologiju, poput senzora i alatnih mašina. Ipak, predsednik SAD i dalje bi imao široka ovlašćenja da odloži ili suspenduje primenu pojedinih sankcija.

Ko će biti novi glas Ukrajine među republikancima?

Kako se Ukrajina priprema za još jednu tešku zimu, uz ozbiljan nedostatak raketa za protivvazdušnu odbranu kojima bi odbijala ruske napade, u Kijevu raste zabrinutost ko će preuzeti Grejemovu ulogu među republikancima i da li će imati isti uticaj na Donalda Trampa.

Pojedini američki zvaničnici smatraju da je upravo Grejem bio osoba koja je uspevala da ublaži često napet odnos između Trampa i Zelenskog, koji je više puta bio obeležen javnim sukobima.

On je imao važnu ulogu i u pregovorima o sporazumu o eksploataciji mineralnih resursa koji su Vašington i Kijev potpisali 2025. godine.

"Ukrajini su potrebni ljudi koji znaju da „prevedu“ Trampa, jer ga ne razumeju dovoljno. Grejem je bio upravo takva osoba, a sada su to izgubili. To predstavlja ozbiljan problem", rekao je bivši zvaničnik Trampove administracije.

Ukrajina gubi ključne saveznike

Iako je Grejemov zakon o sankcijama podržalo više od 80 senatora, malo je republikanaca koji imaju direktan pristup i Trampu i Zelenskom.

Predsednik Senatskog odbora za oružane snage Rodžer Viker i dalje otvoreno podržava vojnu pomoć Ukrajini, ali pojedini istaknuti republikanci, poput senatora Toma Tilisa, uskoro napuštaju politiku.

Demokrate, među kojima je senator Ričard Blumental, jedan od autora zakona o sankcijama Rusiji, imaju znatno slabiji uticaj na Belu kuću i teško mogu da utiču na Trampove odluke.

Ukrajinska poslanica Oleksandra Ustinova ocenila je da Kijev ostaje bez svojih najvažnijih prijatelja u Vašingtonu.

"Senator Grejem je preminuo, senator Mič Mekonel je u bolnici. To su bili naši najmoćniji prijatelji. Mnogi republikanci koji su podržavali Ukrajinu više se neće kandidovati za nove mandate. Gubimo ljude koji su nas godinama javno i iza kulisa podržavali", poručila je Ustinova.

Strah da Tramp neće primeniti sankcije

U Kijevu postoji bojazan da bi Bela kuća mogla dodatno da odloži usvajanje ili primenu Grejemovog paketa sankcija.

Jedan izvor blizak ukrajinskoj vladi smatra da čak i ako Kongres usvoji zakon, Tramp može da odlaže njegovo potpisivanje ili jednostavno odluči da sankcije ne primeni.

"Zakon mu daje mogućnost da uvede sankcije, ali ga na to ne obavezuje", rekao je sagovornik. piše Politiko.

Evropa traži novog posrednika

Posle samita NATO-a, na kojem je Tramp ovog puta imao znatno blaži ton prema evropskim liderima, mnogi evropski zvaničnici nadali su se da će Grejem nastaviti da bude jedan od ključnih ljudi koji održavaju američku podršku Ukrajini.

Jedan evropski diplomata rekao je da je često satima razgovarao sa Grejemom dok je pokušavao da ubedi Trampa da nastavi podršku Kijevu.

"Njegova smrt je veliki gubitak i sigurno će nam nedostajati, ali postoje ljudi koji mogu da preuzmu tu ulogu. Zbog toga će generalni sekretar NATO-a Mark Rute sada imati još važniju ulogu", rekao je diplomata.

Pojedini evropski lideri već imaju reputaciju ljudi koji umeju da utiču na Trampa. Među njima je i predsednik Finske Aleksander Stub, koji je sa američkim predsednikom više puta igrao golf i zalagao se za nastavak podrške Ukrajini.

Ipak, političke promene u Evropi dodatno komplikuju situaciju. Britanski premijer Kir Starmer podneo je ostavku prošlog meseca, dok francuski predsednik Emanuel Makron naredne godine završava mandat i neće moći ponovo da se kandiduje.

Istovremeno, Tramp je poslednjih meseci pokazao sve veće nezadovoljstvo evropskim saveznicima zbog njihovog odnosa prema ratu sa Iranom, zbog čega se udaljio čak i od nekih dugogodišnjih partnera u NATO-u, poput italijanske premijerke Đorđe Meloni.

Evropske diplomate smatraju da će upravo pitanje ko će naslediti Lindzija Grejema kao glavnog zagovornika Ukrajine u Vašingtonu biti jedna od najvažnijih tema u narednom periodu.

"Grejem je bio ključna pokretačka snaga američke podrške Ukrajini. Njegov naslednik moraće da nastavi istim putem ako Kijev želi da zadrži dosadašnji nivo podrške Sjedinjenih Američkih Država", ocenio je jedan evropski diplomata iz Vašingtona.