Izrael pred istorijskim izborima: Pet ključnih stvari koje treba znati

Izbori bi mogli da odluče ne samo o političkoj budućnosti premijera Benjamina Netanjahua, već i o odnosu Izraela prema Palestincima, nastavku vojnih operacija i položaju zemlje na međunarodnoj sceni.

Ankete: Ni Netanjahu ni opozicija nemaju većinu

Za vlast se bore dva glavna politička bloka. Prvi predvodi Netanjahuova stranka Likud, zajedno sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim partijama, među kojima su Ujedinjeni judaizam Tore, Šas, Jevrejska snaga Itamara Ben Gvira i savez Verski cionizam–Zehut Bezalela Smotriča.

Nasuprot njima nalazi se opozicioni blok koji okuplja četiri političke grupacije. Među njima su Jašar, koji predvodi bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot, Demokrate Jaira Golana, Izrael naš dom Avigdora Libermana i savez Zajedno, na čijem je čelu bivši premijer Naftali Benet, uz podršku opozicionog lidera Jaira Lapida.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, objavljenim pre stupanja na snagu zabrane objavljivanja novih anketa, nijedan blok nema dovoljno podrške da samostalno formira vladu.

Anketa javnog servisa KAN pokazuje da bi opozicija mogla da osvoji 52 od ukupno 120 poslaničkih mesta u Knesetu, dok bi Netanjahuov blok dobio 50 mandata. Preostala mesta pripala bi drugim strankama, uključujući dve glavne arapske izborne liste.

Za formiranje parlamentarne većine neophodan je najmanje 61 mandat, a obe strane zasad odbacuju mogućnost saradnje sa arapskim strankama.

Takav odnos snaga mogao bi da dovede do dugotrajnih pregovora o formiranju vlade, manjinske vlasti ili čak novih izbora.

Rat, bezbednost i demokratija u centru kampanje

Izborna kampanja odvija se u atmosferi dubokog nezadovoljstva i političkih podela.

Jedno od ključnih pitanja jeste odgovornost vlasti za bezbednosne propuste koji su prethodili napadu Hamasa u oktobru 2023. godine. Istovremeno, sve su izraženije rasprave o oslobađanju ultraortodoksnih Jevreja od služenja vojnog roka, kao i o Netanjahuovim pokušajima reforme pravosuđa, za koje kritičari tvrde da ugrožavaju demokratske institucije.

„Sekularne i liberalne opozicione grupe u Izraelu smatraju da su ovi izbori poslednja prilika da se spase izraelska demokratija i obnove institucije koje su oslabljene tokom Netanjahuovih uzastopnih mandata“, izjavila je za Al Džaziru Mairav Zonšajn, viša analitičarka Međunarodne krizne grupe.

Građani su istovremeno iscrpljeni dugotrajnim ratovima i žele veću bezbednost i ekonomsku stabilnost. Ipak, značajan deo biračkog tela protivi se ustupcima u Gazi, na okupiranoj Zapadnoj obali i u Libanu.

Izbori u trenutku sve veće međunarodne izolacije

Prema oceni Al Džazire, značaj ovih izbora dodatno povećava pogoršanje međunarodnog položaja Izraela.

Brojne države osudile su izraelske napade na Gazu i Liban, dok su pojedini tradicionalni saveznici uveli sankcije povezane sa ilegalnim izraelskim naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali.

O dubini diplomatske krize svedoči i događaj sa Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 24. septembra, kada su desetine diplomatskih predstavnika napustile salu tokom Netanjahuovog obraćanja, a pojedini su negodovali i zviždali.

Izraelski sociolog Jehuda Šenhav-Šahrabani ocenio je da su nasilna retorika i desničarske tendencije, koje su i ranije postojale u izraelskom društvu, dodatno ojačale tokom mandata sadašnje vlade.

Rezultati izbora mogli bi da pokažu da li će Izrael nastaviti dosadašnju politiku ili će nova vlast pokušati da popravi odnose sa međunarodnom zajednicom.

Netanjahu se bori i za politički opstanak

Za Benjamina Netanjahua, najdugovečnijeg izraelskog premijera, izbori predstavljaju i borbu za političku budućnost.

On je na čelu izraelske vlade proveo ukupno 19 godina, od čega više od 15 tokom poslednjih 17 godina.

Pored kritika zbog bezbednosnih propusta uoči napada Hamasa, Netanjahu se suočava i sa optužbama za korupciju, zbog kojih se protiv njega vodi sudski postupak od 2019. godine.

Poraz na izborima mogao bi da ga učini politički ranjivijim i dodatno oteža njegov položaj u postupku koji bi, ukoliko bude osuđen, mogao da se završi zatvorskom kaznom.

Promena vlasti mogla bi da otvori i put formiranju nezavisne komisije za istragu događaja od 7. oktobra 2023. godine.

Netanjahu se, osim toga, suočava sa nalogom za hapšenje koji je Međunarodni krivični sud izdao zbog optužbi za ratne zločine.

Arapske stranke mogle bi da odluče izbore

Jedan od najvažnijih faktora biće izlaznost palestinskih građana Izraela.

Pravo glasa ima oko 7,3 miliona izraelskih državljana, među kojima je približno 1,2 miliona Palestinaca.

Istovremeno, oko tri miliona punoletnih Palestinaca u Gazi, na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu nema pravo da odlučuje o sastavu izraelske vlade, iako ona u velikoj meri kontroliše njihove granice, kretanje i pravni status.

Prema istraživanjima, izlaznost palestinskih građana Izraela mogla bi da dostigne 60 odsto. Ukoliko poraste na 65 odsto, arapske stranke mogle bi da osvoje čak 15 poslaničkih mesta.

Aktivisti nastoje da izlaznost dostigne 70 odsto, što bi bio najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija.

Učešće arapskih stranaka na izborima bilo je dovedeno u pitanje prošlog meseca, kada je Centralna izborna komisija odlučila da zabrani kandidaturu Zajedničkoj listi i stranci Raam. Vrhovni sud Izraela ubrzo je poništio tu odluku i omogućio im učešće.

Ipak, lider stranke Balad Sami Abu Šehade morao je da se povuče iz izborne trke zbog teksta u kojem je napade od 7. oktobra opisao kao „važan istorijski događaj“.

Iako bi arapske stranke mogle da budu presudne za formiranje parlamentarne većine, i Netanjahuov blok i opozicija zasad odbacuju mogućnost koalicije sa njima.

Netanjahu tokom kampanje nastoji da predstavi opozicione lidere kao potencijalne saveznike arapskih partija, tvrdeći da jedino Likud može da spreči njihov uticaj na buduću vladu.

Džozef Mansur, nekadašnji saradnik izraelskog poslanika Ajmana Odeha, smatra da je politička izolacija arapskih stranaka deo Netanjahuove strategije za opstanak na vlasti.

Prema njegovoj oceni, ukoliko saradnja sa palestinskim strankama postane politički neprihvatljiva, a opozicija ne uspe da obezbedi 61 mandat, sama blokada formiranja vlade mogla bi da predstavlja novu pobedu Netanjahua.