Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs/TANJUG/AP/REUTERS/Profimedia/EPA

Tokom skoro dve dve decenije Irina i Oleh Abramov bili su jednom drugom sve i stajali zajedno i u dobru i u zlu. Sada, Oleh leži u jednoj od masovnih grobnica u Buči, a Irina kaže da bi dala sve da je u njoj ona umesto njega.

Oleh i Irina upoznali su se pre skoro 20 godina kada je ona radila u bolnici, u kojoj je on popravljao krov. Irina kaže da je ona napravila prvi korak i pratila ga do mesta gde je pušio cigarete. Počeli su da razgovaraju i zaljubili se. Od tada se nisu razdvajali.

Bio je osam godina mlađi od nje. Venčali su se, uzeo je njeno prezime. Želeo je da ona napusti posao bolničke sestre i da pokrenu svoj biznis.

Ali, jedan metak je ugasio njihovu ljubav. U rano jutro 5. marta, ruski vojnici pucali su u njihovu kuću. Bacili su granatu kroz prozor, što je izazvalo ogromnu vatru, i izveli su nju i Oleha napolje pod nišanom.

Onda su Oleha izveli na ulicu. Naredili su mu da skine košulju i da klekne.

Sledeće čega se Irina seća je da je otrčala do njegovog tela, uhvatila ga za ruke, dok je njemu curila krv iz ušiju.

„Upucaj me“, vrisnula je na ruske vojnike koji su hladno stajali iznad nje.

Ruski komandant uperio je pištolj u njene grudi ne jednom, ne dvaput, već tri puta. Do danas joj je žao što nije povukao okidač.

„Možda je moja sudbina da umrem sutra“, rekla je Irina, priznajući da je razmišljala o samoubistvu.

Kaže i da teško preživljava svaki dan, a posebno noć. Proganjanju je „krvave misli“.

„Oleh je još uvek ovde“

Izgubila je skoro sve: muža, dom, tri od četiri ljubimca, životnu ušteđevinu. Nema ni jedan papir kojim može da dokaže identitet.

Foto:: SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Uz to, iz Buče ne može da ode.

„Oleh je još uvek ovde“, rekla je Irina.

I zaista, Irina se nikada od njega nije rastala, svakog dana odlazi do Olehovog groba. Donosi mu omiljene poslastice, džem od kajsija i višnje, kolačiće, karamel bombonice i čokolade. Zapali cigaretu i sačeka dok izgori.

„Zdravo, sunce moje“, govori gledajući u njegovu sliku koju je stavila na njegov grob.

Isto je uradila i juče, a isto će uraditi i sutra. Nikada neće napustiti svog voljenog i učiniće sve da njihova ljubavna priča ostane svedočenje stradanja koje su Ukrajini naneli ruski vojnici.

Da iza ubistva njenog muža stoje Rusi potvrdio je i Njujork Tajms, čiji su novinari pregledali izveštaje o obdukciji i razgovarali sa tužiocem koji istražuje smrt, a koji je rekao da su u to vreme u Buči bili samo ruski vojnici.

Ovaj gnusan zločin, samo je jedan od mnogih koji se tih dana događao u Buči. Ovaj ukrajinski grad je mesto u kojem su su otkrivena najgora zverstva. Rusi su ubili najmanje 400 civila. Nedeljama kasnije, unakažena tela se i dalje leže po njegovim ulicama.

Foto:SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Grupe za ljudska prava i ukrajinski istražitelji, zajedno sa međunarodnim stručnjacima za ratne zločine, pokušavaju da dokumentuju svako ubistvo, a ukrajinska vlada je prošle nedelje objavila imena i fotografije 10 ruskih vojnika za koje tvrdi da su počinili ratne zločine u Buči.

Rusi su se iz ovog grada povukli pre nekoliko nedelja, ostavljajući veliki deo Buče u ruševinama.

„Iznad ovog grada je crna magla. Nešto zlokobno će ostati jer je ovde ubijeno toliko ljudi, tako nepromišljeno, tako besmisleno, bez razloga“, , rekla je Irina Hres, mlada komšinica Irine Abramove.

BONUS VIDEO: Leševi na ulicama u preggrađu Kijeva

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram