0
Nakon što su propali koalicioni pregovori između Austrijske narodne stranke (OVP), Socijaldemokrata (SPO) i Liberala (NEOS), savezni predsednik je Herbertu Kiklu, lideru desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO), poverio mandat za formiranje vlade. Ovo je označilo značajnu prekretnicu, budući da je Kikl izašao kao konačni pobednik na prošlogodišnjim nacionalnim izborima u septembru.
Kikl sada pokušava da oformi vladu između FPO i OVP.
U ponedeljak su dve stranke saopštile da su se dogovorile o uštedama od približno 6,3 milijarde evra (6,5 milijardi dolara) ove godine, čime bi se austrijski deficit spustio ispod maksimalnih 3% propisanih pravilima Evropske unije. Herbert Kikl je izjavio da će to biti postignuto bez novih poreza.
Međutim, formiranje austrijske vlade bi moglo da potraje, a jedna od opcija jeste i raspisivanje novih izbora.
Zanimljivo je da, iako još nije formirao vladu, dobio je čestitke i to od srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
„Srdačne čestitke Herbertu Kiklu na dobijanju mandata za formiranje nove Vlade Republike Austrije sa željom da u ovim izazovnim vremenima sa uspehom vršite odgovornu, tešku i časnu dužnost kancelara. Uveren sam da ćemo nastaviti da razvijamo dobre odnose između Srbije i Austrije koji su zasnovani na uzajamnom poštovanju i poverenju, a u Srbiji ćete uvek imati pouzdanog partnera za saradnju i konstruktivan dijalog“, napisao je Vučić na društvenoj mreži Iks.
Njegovu čestitku prokomentarisao je i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović izjavivši da je Vučić podržao i srdačno čestitao mandat za sastav Vlade Austrije ultradesničarskoj partiji, koja smatra da Srbi u Austriji ne treba da imaju socijalnu pomoć i koja snažno podržava članstvo Kosova u Interpolu.
„Dok građani Austrije demonstriraju, jer ne žele mračne ostatke prošlosti na čelu svoje države, i dok cela Evropa sa zebnjom gleda na opasnost od mržnje Slobodarske partije (FPO), Vučić se raduje“, naveo je Stefanović u pisanoj izjavi.
On ukazuje da su FPO pedesetih godina prošlog veka napravili oni koji se nisu denacifikovali i koji nisu odgovarali za zločine u sastavu Vermahta na Kozari, Kragujevcu i u mnogim drugim mestima.
„Svi građani Srbije, kao i Srbi koji u velikom broju žive u Beču, moraju biti svesni da su Vučićevi najbolji prijatelji zapravo najveći neprijatelji Srba i Srbije i da se Vučić i ovde nepogrešivo nalazi na pogrešnoj strani istorije“, kazao je Stefanović.
Inače, nekoliko nedelja uoči izbora, delegacija FPO sastala se u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima, među kojima su i Vučić i predsednica Skupštine Srbije Anom Brnabić, koja je kao i Vučić visoko pozicionirana u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Brnabić je posle sastanka saopštila da je delegacija FPO „izrazila želju za produbljivanjem saradnje sa Srbijom i očekivanja da će u budućnosti dodatno osnažiti prijateljske odnose sa našom zemljom“.
Radio slobodna Evropa je povodom ovog sastanka uputila upite Predsedništvu i kabinetu Ane Brnabić, uz molbu za pojašnjenje na čemu bi se zasnivala saradnja sa FPO i da li u predstavnici Srbije vide problem u tome što je austrijska stranka pozicionirana na krajnje desnom spektru, ali im odgovor nije stigao.
Herbert Kikl, tvrdolinijaški desničar koji zagovara „remigraciju“ za drugu i treću generaciju imigranata, na putu je da postane sledeći austrijski kancelar.
Kikl sebe naziva Volkskanzler ili „narodnim kancelarom“, što je izraz koji je koristio i Adolf Hitler. Njegovu stranku i jesu osnovali nacisti.
Kikl je privukao pažnju 2016. godine kao glavni govornik na konferenciji „Branioci Evrope“ u Lincu, koju su organizovale i posećivale razne krajnje desničarske, antisemitske i rasističke grupe i ličnosti, uključujući desničarske medije kao što je Compact i neonacističke grupe iz Austrije i Nemačke. Prema pisanju Wiener Zeitung-a, događaj je opisan kao pokušaj da se zamagle granice između Neue Rechte (Nove desnice), desničarskog populizma i klasičnog desničarskog ekstremizma. Kikl je od tada zadržao veze sa mnogim od tih grupa.
Njegova stranka promoviše teorije zavere i oštro kritikuje mere uvedene tokom pandemije, poput obavezne vakcinacije.
Pročitajte još:
Pre 25 godina, Evropska unija reagovala je ogorčeno na mogućnost da političar krajnje desnice, Jerg Hajder, uđe u austrijsku vladu, pretvarajući zemlju praktično u izopštenika. Sada, međutim, EU se praktično ne oglašava dok FPO pokušava da sastavi novu austrijsku vladu.
Reakcija lidera EU do sada je bila osmehivanje i prećutno prihvatanje, uz nadu da Kikl neće biti toliko destruktivan za EU koliko to njegove prethodne pozicije nagoveštavaju.
U međuvremenu, austrijski privremeni kancelar Aleksandar Šalenberg posetio je Brisel kako bi uverio partnere da će Austrija ostati „pouzdan i konstruktivan partner u EU.”
Međutim, diplomate EU ne očekuju formalne proteste protiv Austrije. Ovaj stav je u skladu s pristupom prema Mađarskoj, koja takođe nije bila sankcionisana, uprkos bliskim vezama premijera Viktora Orbana s Vladimirom Putinom.
Porast podrške desničarskim strankama tokom izbora za Evropski parlament prošle godine razbio je tradicionalnu barijeru između glavnih političkih partija i populističkih grupa. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izazvala je iznenađenje izjavom da je spremna da sarađuje s italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.
Dok Meloni pokušava da umerava svoje stavove o EU, to se ne može reći za Orbana, slovačkog premijera Roberta Fica ili Herberta Kikla. Diplomate smatraju da bi Kikl mogao biti teži za upravljanje od Orbana, čak i ako bi bio ograničen koalicionim dogovorima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
