Policijsko ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda pre godinu dana pokrenulo je proteste širom SAD i u svetu protiv policijske brutalnosti, ali i rasne nepravde, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
PROČITAJTE JOŠ:
Ipak, iako je to, kao i druga ubistva crnaca, podiglo svest o rasnoj nepravdi, ostaje pitanje koliko će se stvari promeniti, dok u SAD i dalje traje rasprava o reformi policije.
Četrdesetšestogodišnji Flojd bio je običan čovek, otac, sin i brat, kojeg je mučno ubistvo pod kolenom policajca u Mineapolisu transformisalo u simbol ranjivosti crnih Amerikanaca izloženih rasizmu, piše Fajnenšel tajms.
Video snimak incidenta Flojdovog ubistva izazvao je proteste širom sveta, dok su milioni širom SAD gledali uživo prenos sudjenja Dereku Šovinu kojeg je u aprilu porota proglasila krivim za ubistvo.
Aktivisti pokreta „Crni životi su važni“ nadaju se da će Flojdova smrt biti podsticaj za promene, ali, ističe britanski list, pitanje koliko će se stvari promeniti zasad nema odgovora.
Ubistvo Flojda istaklo je paralele izmedju policijskog nasilja nad crncima širom sveta, ukazuje Gardijan.
Pogubljenje u Mineapolisu, ocenjuje list, odrazilo je zajedničku istoriju nasilja nad crncima, od ropstva do kolonijalizma, koja je ujedinilo demonstrante u globalnom pokretu protiv imperijalnog nasledja i njegovih trajnih rasističkih simbola.
Od Flojdove smrti, takvi javni prizori su brzo uklanjani – od rušenja statua trgovca robljem u Bristolu, u Engleskoj, do zvaničnog uklanjanja statue vodje Konfederacije Džefersona Dejvisa (Jefferson Davis) u glavnom gradu države Kentaki.
Odgovor na Flojdovu smrt „već je imao medjunarodnu dimenziju“, rekao je istoričar s univerziteta UCLA Robin Keli. „To nije bilo samo saosećanje s još jednom žrtvom medju Afroamerikancima. To je bilo priznanje da se ovakva vrsta nasilja dešava širom sveta“.
Protesti zbog smrti jednog čoveka dotakli su mnogo više aspekata američkog života od samog pitanja krivične pravde, ocenjuje Politiko.
U godini otkako je Džordž Flojd umro pod kolenom policajca iz Mineapolisa, eksplozivni talas protesta širom zemlje poprimio je gotovo ustaljeno značenje, ističe Politiko, dodajući da su to bili pozivi na reformu policije, ali i da se Amerika suoči s rasnom nejednakošću koja prožima svakodnevni život.
U svojoj širini i uticaju, reakcija na Flojdovo ubistvo takođe je prostrujala kroz sva očekivanja šta bi „protest“ mogao dotaći. Razmišljanje o rasi, ukazuje portal, proširio se na radna mesta, učionice, zakonodavna tela; potresao je svet, umetnosti, književnosti i medija i Amerikanci su o svojoj istoriji počeli da govore drugačije, dok su se talasi protesta proširili u inostranstvu.
Godinu dana posle Flojdove smrti, policajac je proglašen krivim za ubistvo, ali crnci i dalje umiru u takvim slučajevima, piše Politiko i ističe da sledeće poglavlje tek treba da bude napisano.
Godinu dana pošto je Flojdova smrt širom SAD poslala milione na ulice u nekim od najvećih dugačkih protesta u američkoj istoriji, grad u središtu tog pokreta nastavlja da se muči u sopstvenom suočavanju po pitanjima policije, jednakosti i rasne pravde, piše Vašington post.
Šareni natpisi na kojima se nalazi Flojdovo ime i lice i dalje ukrašavaju dvorišta širom Mineapolisa u kolektivnom zahtevu za pravdom, dok su i dalje vidljivi ožiljci nemira koji su izbili posle Flojdove smrti, s brojnim oštećenim ili uništenim zgradama.
I dok se priprema da u utorak, 25. maja, obeleži prvu godišnjicu Flojdove smrti, Mineapolis je i dalje u previranjima, s mnogim nerešenim pitanjima rasne nejednakosti koja su istaknuta tokom prošlogodišnjih protesta.
Iako je grad usvojio nekoliko policijskih reformi, uključujući zabranu zahvata gušenja ili pritiskanja vrata koji je policajac Šovin upotrebio nad Flojdom, mnogi stanovnici kažu da nisu videli dokaze o stvarnim promenama u policijskim redovima koji su dugo optuživani za rasizam, kao i njihovo agresivno ponašanje, posebno prema ljudima nebele kože.
Predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) ove nedelje obeležiće godišnjicu Flojdove smrti, prijemom njegove porodice u Beloj kući, što će pružiti predsedniku novu priliku da izvrši pritisak na kongresmena da postignu sporazum o zakonu o reformi policije, ukazuje CNN.
Potreba za većom odgovornošću u policiji postala je dodatno izražena u godini otkako je Flojda ubio beli policajac, ističe CNN, navodeći da su se slučajevi policijske brutalnosti i nesrazmerne upotrebe policijske sile prema ljudima crne ili braon kože, stalno pojavljivali u vestima od Flojdove smrti, stvarajući novi nivo svesti o rasnoj nepravdi u susretima s policijom u vreme kada većina Amerikanaca veruje da su potrebne velike promene u policiji.
Bajden se nadao da bi ključni kongresmeni uključeni u pregovore o policijskoj reformi mogli da postignu kompromis do godišnjice Flojdove smrti u utorak, 25. maja, ali su senatori uključeni u pregovore rekli da to neće biti moguće.
Iako kažu da su ostvarili „značajan napredak“, takodje navode da su demokrate i republikanci i dalje udaljeni u nekim svojim stavovima.
Ključni pregovarači, kako navodi CNN, postigli su sporazum o federalnim standardima za naloge bez kucanja na vrata, zabranu zahvata s gušenjem i ograničenja na opremu koju Ministarstvo odbrane može poslati policijskim odeljenjima.
Medjutim, dve strane i dalje pokušavaju da premoste razlike u ključnoj oblasti kvalifikovanog imuniteta koji štiti policajce od gradjanskih tužbi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar