0
Francuska se suočava sa ozbiljnom budžetskom krizom koja uzdrmava finansijska tržišta i podstiče političku neizvesnost. Dok prinosi na državne obveznice rastu, vrednost evra opada, a manjinska vlada premijera Mišela Barnijea pokušava da izbegne politički kolaps usred sve većeg pritiska opozicije.
Tržište državnih obveznica sve jasnije pokazuje koliko ozbiljno finansijski sektor gleda na političku nestabilnost u Francuskoj. Nedavno su desetogodišnje francuske državne obveznice zabeležile viši prinos od grčkih, što predstavlja presedan i jasan signal nepoverenja. I dok su berze zasad relativno ravnodušne prema budžetskoj krizi u Parizu, njen efekat se snažno oseća na deviznom tržištu. Kurs evra je opao za 0,7% u odnosu na dolar, spustivši se na 1,05 dolara – vrlo blizu godišnjeg minimuma od 1,03 dolara.
Dodatnu zabrinutost izazvala je izjava predsednika Revizorskog suda Francuske, Pjera Moskovisija, koji je upozorio na „opasnu“ finansijsku situaciju zemlje.
PROČITAJTE JOŠ:
Francuski premijer Mišel Barnije, koji vodi manjinsku vladu, planira da usvoji budžet za 2025. godinu koristeći ustavno pravo da zaobiđe parlament. Međutim, opozicija je najavila izglasavanje nepoverenja vladi ukoliko premijer sprovede ovaj potez. Konsenzus između vlasti i opozicije oko budžeta i dalje ne postoji.
Ako Barnije popusti opoziciji i prihvati njene zahteve za većom budžetskom potrošnjom, pitanje je kako će Francuska uspešno rešiti budžetski deficit koji trenutno iznosi čak 60 milijardi evra. Povećanje deficita dodatno bi pogoršalo ekonomsku situaciju zemlje, naročito s obzirom na već alarmantan nivo javnog duga, koji iznosi 112,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj procenat je znatno iznad proseka evrozone, a jedino su Grčka i Italija u težem položaju.
Evropska komisija predviđa da će se ovaj odnos tokom 2024. godine povećati na 115%, dok se do 2026. očekuje rast na čak 117%. Podsetimo, pravila Evropske unije nalažu da odnos javnog duga i BDP-a ne sme prelaziti 60%.
U takvoj situaciji, neizvesno je kako će Francuska staviti budžetske probleme pod kontrolu. Ako Barnijeva vlada, koja je na vlasti tek tri meseca, padne, novi izbori ne bi mogli biti održani pre jula sledeće godine. U slučaju da vlada opstane, sukobi vlasti i opozicije oko budžeta nastaviće se na preostale dve parlamentarne sednice u ovoj godini.
Ekonomisti upozoravaju da bi trenutna politička kriza mogla dodatno uzdrmati finansijska tržišta. Kreditne agencije poput S&P i Moody’s već su zapretile smanjenjem francuskog kreditnog rejtinga, što bi dodatno otežalo finansijsku situaciju zemlje, prenosi nemački „Tagesschau„.
