Piše Željko Pantelić: Evropa između dve vatre - SAD i Kine

Dragijeva opaska bila je upućena italijanskim suverenistima, ali je efikasno primenjiva na sve političke lidere “slobodnog sveta” koji misle da mogu da budu saveznici SAD i da posluju sa Kinom.Interesovanje za EvropuOd vremena Džordža Buša starijeg, u Beloj kući nije sedeo predsednik toliko zainteresovan za Evropu. Međutim, posledice četvorogodišnje vladavine Donalda Trampa neće biti lako eliminisati. Bajden je odradio lakši deo posla: retorika i proklamovani sistem vrednosti su promenjeni za 180 stepeni. Sada sledi mnogo teži zadatak: obnavljanje savezništva i povratak poverenja između dve obale Atlantika.Retorika i potezi EU, pre svega Nemačke i Francuske, prema Kini i Rusiji ne idu ruku pod ruku. Štaviše, mnogo su više kontradiktorni nego usklađeni. Sporazum EU sa Kinom o investicijama, nastavak gradnje gasovoda Severnog toka 2, želja za redefinisanjem NATO i njegove uloge, samo su neke od neuralgičnih tačaka u odnosima SAD i EU, čitaj Berlina i Pariza.Ulazak Dragija na političku scenu redefiniše odnos snaga u samoj EU i izbor preferencijalnih sagovornika Vašingtona na Starom kontinentu. Za razliku od prethodnih italijanskih vlada koje su namigivale Kini i Rusiji, Dragi je vratio Drugu republiku na svoje tradicionalne evroatlantske stubove. Za Dragija, jedinstvo EU sa SAD u odnosima sa Kinom nije opcija već obaveza.

Bajden upozorava na KinuEvropska unija, ili bolje rečeno, Pariz i Berlin imaju rezerve prema formiranju bloka D10 koji su zamislili Bajden i britanski premijer Boris Džonson. Bajden je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji krstio D10 kao “Savez demokratija” za obuzdavanje Kine i Rusije i odbranu ljudskih prava.Bajden je još kao izabrani predsednik, u više intervjua, naglasio da je Peking zajednički neprijatelj bloka demokratskih država: ”Najbolja strategija je da delujemo koordinisano i na istoj talasnoj dužini sa našim tradicionalnim saveznicima protiv Kine. Uspostavljanje te saradnje i kooridinacije biće jedan od mojih prioriteta”.Te izjave Bajdena nisu bile samo puko iznošenje programa nove adminstracije već i indirektno upozorenje EU da ne potpisuje sporazum o investicijama sa Kinom. Brisel se pod uticajem Berlina oglušio na poruke iz Vašingtona i sporazum sa Pekingom je potpisan. Nemačka ekonomija i samim tim blagostanje u Saveznoj Republici je direktno vezano za izvozno orjentisanu privredu i Berlin nema luksuz da se odrekne ili dovede u pitanje pristup kineskom tržištu, kao i da odustane od Rusije kao energetskog snabdevača i najvećeg dobavljača neophodnih primarnih materija za industriju. Dovoljno je pogledati na geografskoj karti gde završavaju svi “Novi putevi svile” i energetski “kolač” Nemačke da bi se shvatila pozicije Angele Merkel.

Bajden okom, Džonson skokomZvanični Peking, kao i Moskva, su već stavili do znanja da bi formiranje D-10 videli kao neprijateljski akt. Poslednje što je potrebno Nemačkoj u periodu kada se, poput svih zemalja, bori da limitira štete od ekonomske krize prouzrokovane pandemijom jeste eskalacija rivalstva sa Kinom.Na drugoj strani Lamanša, Bajdenove poruke u letu je uhvatio britanski premijer Boris Džonson. Za razliku od Merkelove i Makrona koji ne moraju da se “posipaju pepelom” pred novom administracijom u Vašingtonu zbog odnosa sa Donaldom Trampom, Džonson mora da vodi računa i o tome da je Bajden katolik i poreklom Irac. Detalji sa specifičnom težinom u veoma senzibilnom periodu za budućnost Severne Irske.Bajden okom, Džonson skokom. Tako bi se mogła slikovito opisati ideja o pretvaranju G7 u D10 koja je zvanično potekla od premijera Ujedinjenog Kraljevstva pošto London u ovoj godini predsedava grupom najrazvijenijih zapadnih zemalja. U privilegovan klub demokratija bi trebalo da uđu Australija, Indija i Južna Koreja, sve odreda sa otvorenim sporovima ili neraščišćenim računima sa Kinom.

EU ne želi da se meša u sukom SAD i KineNema sumnje da Džonson želi da jednim udarcem ostvari dva cilja: formiranje D10 je odlična lansirna rampa za njegov projekat “Global Britain” i pokazatelj da EU nije jedini format u kome je Velika Britanija mogla da realizuje svoje nacionalne ciljeve.Anglo-američka inicijativa D10 se direktno kosi sa proklamovanom “geopolitičkom Evropom” od strane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen a i planovima francuskog predsednika Emanuela Makrona o “strateškoj autonomiji” EU koja je kadra da brani svoje granice i svoje interese. U Berlinu i Parizu ne doživljavaju tako ozbiljno kinesku a pogotovo ne rusku pretnju i želeli bi da ostave EU po strani u sukobu između Vašingtona i Pekinga.Bajden i Makron se najviše razilaze po pitanju Rusije i Turske dok će novi predsednik SAD imati najviše problema sa Nemačkom oko stvaranja alijanse protiv Kine. Bez obzira ko bude nasledio Merkelovu u Berlinu, Nemačka će biti spremna da pregovara sa svima i o svemu samo da sačuva svoj pristup kineskom tržištu, fundamentalan za izlazak iz ekonomske krize.

Francuska čvrsta ruka protiv TurskeFrancuski predsednik Makron je prošle nedelje potvrdio da nije promenio svoje mišljenje: “NATO je formiran da bi se oduprlo Varšavskom paktu, danas nema ničega što liči na Varšavski pakt”. Međutim, to ne znači da Makron ima nameru da bude novi De Gol i raskine savezništvo sa SAD. Naprotiv, želi da ga ojača, ali na novim osnovama u kojima bi EU bila ravnopravan partner Vašingtonu. Pariz je svestan da ne može da primeni evropsku verziju “doktrine Monro”, ali bi prvi korak u tom smeru bio preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sigurnost.Predsednik Makron je već stavio do znanja da bi u odnosima sa Rusijom trebalo glavnu reč da vode Evropljani jer su oni komšije sa Rusima a Moskva je nezaobilazni partner ako se želi sačuvati mir na kontinentnu. U Jelisejskoj palati su spremniji da upotrebe čvrstu ruku protiv Turske nego protiv Rusije, pošto je Ankara ozbiljno dovela u pitanje ekonomske i druge interese Pete republike u istočnom Mediteranu i Africi.

Slabljenje savezništva sa dve strane Atlantika ne bi imalo samo negativne posledice na NATO, bilo bi mnogo pogubnije za samu EU jer bi proizvelo neizbežnu podelu između istočnih i severnih članica EU sa zapadnim i južnim. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je upozorio svoje kolege da EU ne može da zaštiti Evropu a da članice Severnoatlantske alijanse iz EU finansiraju samo 20 odsto budžeta NATO. Takođe, EU je u velikom zakašnjenju u svim strateškim sektorima: od novih tehnologija preko veštačke inteligencije do modernog naoružanja.Evropa između SAD i KineBivši norveški premijer je u pravu ne samo zbog limitiranog finansiranja Alijanse od strane država EU već i zbog geografije. Za bezbednost Starog kontinenta su od fundamentalnog značaja saveznici u NATO-u koji nisu članovi EU: Norveška i Island na severu, Turska na jugu a Velika Britanija, SAD i Kanada na zapadu.Opšteprihvaćena prognoza da će budućnost biti obeležan sukobom SAD i Kine ima dve mane: prva je da je sukob već uveliko počeo a druga je što u Evropi ima još lidera koji veruju da sklapanjem poslova sa Kinom mogu da izvuku svoje zemlje iz krize, a da će Amerikanci posle završiti posao.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram