Države članice Evropske unije usuglasile su u četvrtak tekst zaključaka kojima potvrđuju da Hrvatska ispunjava sve uslove za primenu šengenske pravne tekovine, što otvara put za konačnu odluku o ulasku u prostor bez kontrola na unutrašnjim granicama Unije.
Usuglašeni tekst zaključaka u četvrtak su formalno usvojili ministri unutrašnjih poslova država članica bez rasprave, prenosi N1.
U sredu na sastanku Odbora stalnih predstavnika (Coreper) još su dve članice, Nemačka i Švedska, imale proceduralne rezerve jer su njihovi predstavnici čekali završetak konsultacije s nadležnim odborima u njihovim parlamentima, a bez suglasnosti svih članica ne mogu se usvojiti zaključci. Zeleno svetlo stiglo je u četvrtak, na vreme kako bi ga ministri unutrašnjih poslova, koji su se okupili u Briselu, i službeno potvrdili.
Predstavnici obe zemlje rekli su da u načelu nemaju sadržajnih primedbi na tekst zaključaka, nego da je reč o uobičajenim postupcima u njihovim zemljama kada se za gledišta, koja će njihovi predstavnici zastupati u Briselu, traže konsultacije s nadležnim parlamentarnim odborima.
„Hrvatska je ispunila sve potrebne uslove za primenu svih delova šengenske pravne tekovine”, kaže se u tekstu usuglašenih zaključaka. Tako su stvoreni preduslovi da Veće može doneti odluku u skladu sa članom 4(2) Sporazuma o pristupanju Hrvatske, koji omogućava ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola.
“S ciljem pristupanja Hrvatske Šengenu, Hrvatska se poziva da nastavi dosledno da sprovodi šengensku pravnu tekovinu i obaveze koje su povezane sa tim”, stoji u zaključcima.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovi zaključci su proceduralno nužan uslov za donošenje odluke o ulasku u šengenski prostor i uklanjanje graničnih kontrola na hrvatskoj kopnenoj granici sa Slovenijom i Mađarskom, kao i u vazdušnim i morskim lukama.
Konačna odluka o ulasku u Šengen mogla bi da se donese za oko šest meseci za vreme francuskog predsedavanja EU, a za to je potrebna saglasnost svih država šengenskog prostora. Veće, takođe, treba da zatraži mišljenje Evropskog parlamenta, koje može ali ne mora da usledi.
Usvojeni zaključci ne znače da je odluka o ulasku u Šengen zagarantovana, jer s obzirom da se odlučuje jednoglasno ne može se isključiti da neka od članica EU blokira odluku. Zaključci o spremnosti za Šengen za Bugarsku i Rumuniju usvojeni su još 2011. godine, a te dve zemlje još uvek su izvan Šengena.
U samom tekstu se navodi da su usvojenim zaključcima ispunjeni uslovi da bi Veće naknadno moglo doneti odluku da se svi delovi šengenske pravne tekovine primenjuju u Hrvatskoj.
“Veće može da počne da radi na nacrtu odluke kako bi ga prosledilo Evropskom parlamentu na konsultacije što je pre moguće”, kaže se u zaključcima.
Za ulazak u Šengen potrebno je proći temeljne evaluacije u kojima se procenjuje može li zemlja preuzeti odgovornost za kontrolu spoljnih granica u ime ostalih država šengenskog područja, efikasno sarađivati s policijskim telima drugih država članica šengenskog područja u cilju održavanja visokog nivoa bezbednosti nakon ukidanja graničnih kontrola, primenjivati šengenska pravila, kao što su kontrola kopnenih, morskih i vazdušnih granica (vazdušne luke), izdavanje šengenskih viza, policijska saradnja i zaštita ličnih podataka i povezivanje sa Šengenskim informacijskim sistemom i njegova upotreba.
Hrvatska je 6. marta 2015. godine uputila pismo u kojem je istaknula da je od 1. jula iste godine spremna za početak evaluacije u svim relevantnim područjima šengenske pravne tekovine. Postupak evaluacije počeo je u u junu 2016. a završen je u maju 2019.. Evropska komisija je 22. oktobra 2019. potvrdila da Hrvatska ispunjava sve tehničke uslove za pristupanje Šengenu.
Postupak su sprovodile ekipe stručnjaka iz Evropske komisije i država članica koji su nakon provera napisali niz izveštaja preporuka za ispravljanje uočenih nedostataka. U skladu sa tim preporukama Hrvatska je izrađivala akcijske planove za uklanjanje tih nedostataka. Zadnji akcijski plan za područje upravljanja spoljnim granicama zaključen je u februaru 2021. godine.
Hrvatska je prošla najopširniji i najdetaljniji proces ocenjivanja spremnosti za članstvo u šengenskom području, s kakvim se dosad nije susrela nijedna članica EU-a. Ispunila je 281 preporuku u osam područja šengenske pravne tekovine, od čega se 145 preporuka odnosilo samo na područje nadzora spoljne granice.
Hrvatska je, uz pomoć EU-a, uložila znatna sredstva za zaštitu granica, koju čuva šest i po hiljada policajaca. Već duže vreme je pod velikim pritiskom migranata koji pokušavaju da uđu na teritoriju EU. Hrvatska granična policija predmet je optužbi medija i nevladinih organizacija za nasilno vraćanje i nehumano postupanje prema ilegalnim migrantima koji pokušavaju da pređu zelenu granicu.
Zato je Hrvatska uvela nezavisni nadzor postupanja policije na granicama prema migrantima i azilantima, a takve nadzorne mehanizme prema predlogu Komisije evropskog pakta o migracijama i azilu trebale bi da imaju sve države članice.
U zaključcima Veće “ponavlja se važnost daljeg jačanja šengenskog područja, uključujući tekuće pregovore o efikasnom mehanizmu evaluacije i praćenja. S ciljem ulaska u Šengen, Hrvatska je pozvana da nastavi dosledno da radi na izvršavanju šengenske pravne tekovine, kao i na obavezama povezanim sa šengenskom pravnom tekovinom”.
Bonus video: Makron u poseti Hrvatskoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare