EU: Hrvatska ispunjava uslove za ulazak u Šengen

Usuglašeni tekst zaključaka u četvrtak su formalno usvojili ministri unutrašnjih poslova država članica bez rasprave, prenosi N1.U sredu na sastanku Odbora stalnih predstavnika (Coreper) još su dve članice, Nemačka i Švedska, imale proceduralne rezerve jer su njihovi predstavnici čekali završetak konsultacije s nadležnim odborima u njihovim parlamentima, a bez suglasnosti svih članica ne mogu se usvojiti zaključci. Zeleno svetlo stiglo je u četvrtak, na vreme kako bi ga ministri unutrašnjih poslova, koji su se okupili u Briselu, i službeno potvrdili.Predstavnici obe zemlje rekli su da u načelu nemaju sadržajnih primedbi na tekst zaključaka, nego da je reč o uobičajenim postupcima u njihovim zemljama kada se za gledišta, koja će njihovi predstavnici zastupati u Briselu, traže konsultacije s nadležnim parlamentarnim odborima."Hrvatska je ispunila sve potrebne uslove za primenu svih delova šengenske pravne tekovine”, kaže se u tekstu usuglašenih zaključaka. Tako su stvoreni preduslovi da Veće može doneti odluku u skladu sa članom 4(2) Sporazuma o pristupanju Hrvatske, koji omogućava ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola.“S ciljem pristupanja Hrvatske Šengenu, Hrvatska se poziva da nastavi dosledno da sprovodi šengensku pravnu tekovinu i obaveze koje su povezane sa tim”, stoji u zaključcima.Ovi zaključci su proceduralno nužan uslov za donošenje odluke o ulasku u šengenski prostor i uklanjanje graničnih kontrola na hrvatskoj kopnenoj granici sa Slovenijom i Mađarskom, kao i u vazdušnim i morskim lukama.Konačna odluka o ulasku u Šengen mogla bi da se donese za oko šest meseci za vreme francuskog predsedavanja EU, a za to je potrebna saglasnost svih država šengenskog prostora. Veće, takođe, treba da zatraži mišljenje Evropskog parlamenta, koje može ali ne mora da usledi.Usvojeni zaključci ne znače da je odluka o ulasku u Šengen zagarantovana, jer s obzirom da se odlučuje jednoglasno ne može se isključiti da neka od članica EU blokira odluku. Zaključci o spremnosti za Šengen za Bugarsku i Rumuniju usvojeni su još 2011. godine, a te dve zemlje još uvek su izvan Šengena.U samom tekstu se navodi da su usvojenim zaključcima ispunjeni uslovi da bi Veće naknadno moglo doneti odluku da se svi delovi šengenske pravne tekovine primenjuju u Hrvatskoj.“Veće može da počne da radi na nacrtu odluke kako bi ga prosledilo Evropskom parlamentu na konsultacije što je pre moguće”, kaže se u zaključcima.Za ulazak u Šengen potrebno je proći temeljne evaluacije u kojima se procenjuje može li zemlja preuzeti odgovornost za kontrolu spoljnih granica u ime ostalih država šengenskog područja, efikasno sarađivati s policijskim telima drugih država članica šengenskog područja u cilju održavanja visokog nivoa bezbednosti nakon ukidanja graničnih kontrola, primenjivati šengenska pravila, kao što su kontrola kopnenih, morskih i vazdušnih granica (vazdušne luke), izdavanje šengenskih viza, policijska saradnja i zaštita ličnih podataka i povezivanje sa Šengenskim informacijskim sistemom i njegova upotreba.Hrvatska je 6. marta 2015. godine uputila pismo u kojem je istaknula da je od 1. jula iste godine spremna za početak evaluacije u svim relevantnim područjima šengenske pravne tekovine. Postupak evaluacije počeo je u u junu 2016. a završen je u maju 2019.. Evropska komisija je 22. oktobra 2019. potvrdila da Hrvatska ispunjava sve tehničke uslove za pristupanje Šengenu.Postupak su sprovodile ekipe stručnjaka iz Evropske komisije i država članica koji su nakon provera napisali niz izveštaja preporuka za ispravljanje uočenih nedostataka. U skladu sa tim preporukama Hrvatska je izrađivala akcijske planove za uklanjanje tih nedostataka. Zadnji akcijski plan za područje upravljanja spoljnim granicama zaključen je u februaru 2021. godine.Hrvatska je prošla najopširniji i najdetaljniji proces ocenjivanja spremnosti za članstvo u šengenskom području, s kakvim se dosad nije susrela nijedna članica EU-a. Ispunila je 281 preporuku u osam područja šengenske pravne tekovine, od čega se 145 preporuka odnosilo samo na područje nadzora spoljne granice.Hrvatska je, uz pomoć EU-a, uložila znatna sredstva za zaštitu granica, koju čuva šest i po hiljada policajaca. Već duže vreme je pod velikim pritiskom migranata koji pokušavaju da uđu na teritoriju EU. Hrvatska granična policija predmet je optužbi medija i nevladinih organizacija za nasilno vraćanje i nehumano postupanje prema ilegalnim migrantima koji pokušavaju da pređu zelenu granicu.Zato je Hrvatska uvela nezavisni nadzor postupanja policije na granicama prema migrantima i azilantima, a takve nadzorne mehanizme prema predlogu Komisije evropskog pakta o migracijama i azilu trebale bi da imaju sve države članice.U zaključcima Veće “ponavlja se važnost daljeg jačanja šengenskog područja, uključujući tekuće pregovore o efikasnom mehanizmu evaluacije i praćenja. S ciljem ulaska u Šengen, Hrvatska je pozvana da nastavi dosledno da radi na izvršavanju šengenske pravne tekovine, kao i na obavezama povezanim sa šengenskom pravnom tekovinom”.Bonus video: Makron u poseti Hrvatskoj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=makronuposetihrvatskojgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2741777"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram