Danski eksperiment: Uskoro bi ovako mogle i srpske škole

Danska je nedavno postala prva država u Evropi koja je od početka pandemije koronavirusa ponovo otvorila svoje škole, pa je danski obrazovni sistem poslužio kao svojevrsni eksperiment koji može pokazati da li i kako škole mogu funkcionisati u jeku pandemije, ali i neposredno nakon krize izazvane koronavirusom, piše Njujork tajms.Tako se i 350 učenika okružne škole u Legumklosteru na jugu Danske vratilo u školske klupe, poštujući mere distanciranja od dva metra.“To je potpuno novi svet. Pravili smo ranije planove za boravak u školi u ekstremnim situacijama, poput terorističkih napada, ali nikada nismo imali ovakve mere”, rekla je direktorka škole Tanja Linet.Još neke evropske zemlje su ublažile mere ograničenja za određene preduzeća ili sportske aktivnosti, ali nijedna država nije dozvolila stotinama dece da se ponovo okupljaju u školama. Zbog toga se odluka Danske sa pažnjom analizira u ostatku sveta.“Kada je vreme za otvaranje škola je dilema celog sveta, a mi možda nudimo odgovor”, rekao je zamenik direktora škole u Legumklosteru Fin Kristensen.

Međutim, kada prvi radite nešto, pa još to činite u hodu, događaju se greške i uvođenje novih mera deluje konfuzno na početku. Toga je bilo i u Danskoj.Da bi se sprečilo širenje zaraze, roditeljama nije dozvoljeno da ulaze u školu, nastavnicima nije dozvoljen boravak u zbornici, a deca su imala stolove na razdaljini od dva metra i tokom pauze nisu smela da se igraju u velikim grupama. Takođe, svi u školi su morali da peru ruke na sat vremena.Redovno se vrši i dezinfekcija kvaka na vratima učionica, na svakih pola sata. Nastavnici imaju obavezu da što više predavanja održe napolju, a škola primenjuje sve instrukcije koje stižu od vlade.“Nekada se dogodi da menjamo pravila na sat vremena. Dobijemo naređenje u 9 časova, a onda u 10 časova stiže nova odluka”, rekao je zamenik direktora škole u Legumklosteru Kristensen.Razredi su podeljeni na male podgrupe, a svaka od njih ima zasebnu učionicu i nastavnika. Pritom, prevači sada imaju više časova i manje asistenata tokom časova, pa imaju i mnogo više posla za kratko vreme.Takođe, postoje oprečna mišljenja da li je odluka Danske o otvaranju škola u jeku pandemije dobra odluka.Iz ekonomske perspektive, ponovno otvaranje škola omogućilo je zaposlenim roditeljima da se fokusiraju na svoj posao.“Dramatično je manja efikasnost kada morate voditi decu u školu i brinuti se o njima svaki dan, tokom celog dana”, rekao je profesor ekonomije i ekonomski savetnik danske vlade Karl-Johan Dalsgred.

Međutim, iz ugla medicine, odluka o otvaranju škola je osporavana, prenosi Nedeljnik.Svetska zdravstvena organizacija je upozorila Dansku i druge države koje su ublažile mere izolacije da to čine prerano i da postoji mogućnost novog udara virusa, pre nego što pandemija bude stavljena pod kontrolu.Broj zaraženih slučajeva u Danskoj je u opadanju poslednjih dana, i ima jednu od najnižih stopa smrtnosti od koronavirusa u Evropi, ali statistika može biti nepotpuna, a stručnjaci upozoravaju da se nova žarišta mogu stvoriti u roku od nekoliko dana, ili sati.Neki roditelji su protestovali na društvenim mrežama zbog ponovnog otvaranja škola tokom pandemije, strahujući da su njihova deca žrtvovana zarad ekonomije i nisu pustili decu u školu. Međutim, većina roditelja je uverena da nema mesta strahu i da je odluka o otvaranju škola dobra.“Stvari moraju početi da se odvijaju u nekom trenutku. Verujemo našoj vladi i našem obrazovnom sistemu, a moj sin je srećan što se vratio u školu”, rekla je majka jednog osnovca okružne škole u Legumklosteru.