Danska planira da do maja ukine skoro sve mere

Promišljeni dugoročni plan sa ciljem ublažavanja mera protiv korone? Nemci o tome trenutno mogu samo da sanjaju. Umjesto toga: konsultacije vlade sa pokrajinskim premijerima koje su trajale satima i rezultirale nepromišljenim odlukama, a dan nakon toga su morale da budu povučene. Nacionalna perspektiva? Nema je. Umesto toga: Pojedine pokrajine, gradovi i opštine žele da se okušaju u ublažavanju mera i da posluže kao model - usprkos porastu incidencije.Situacija je drugačija u susednoj Danskoj. Ovde se socijaldemokratska vlada pod premijerkom Mete Frederiksen složila sa gotovo svim drugim parlamentarnim strankama o dugoročnom planu postupnog ukidanja mera ograničenja.

Vakcina za sve preko 50 godina do kraja majaNakon Uskrsa frizeri i drugi zaposleni na području uslužnih delatnosti mogu otvoriti svoje radnje širom zemlje. Osnovnim školama do četvrtog razreda je već duže vreme omogućeno da nastave rad u školama, a i učenici viših razreda sada bi, korak po korak, trebali da se vrate u školske klupe i to sa nastavom u smenama. Svakih 14 dana bi trebalo uslediti novo ublažavanje mera: od 21. aprila bi se otvorili restorani i kafići koji imaju terase i stolove napolju, kao i muzeji i biblioteke. Od 6. maja na red bi došli unutrašnji prostori: barovi, pozorišta i bioskopi.Okvirni sporazum takođe predviđa: čim svi stanovnici stariji od 50 godina dobiju priliku za vakcinaciju, javni život bi se u velikoj meri trebao da se odvija bez ograničenja, uz nekoliko izuzetaka. Ako vladin plan vakcinacije uspe, tako nešto bi moglo uslediti do kraja maja. To znači povratak u normalan život za dva meseca. Hoće li Danska uskoro postati uzor za Evropu?

"Bili smo spremni za treći talas"Pogled na broj infekcija u Danskoj, koja ima šest miliona stanovnika, pokazuje: iako su slučajevi korone u decembru i januaru izuzetno porasli i povremeno iznosili više od 3.000 novih infekcija dnevno - vrednosti su nedavno smanjene na nekoliko stotina na dan."Bili smo u strogom lokdaunu ceo januar i februar, jer smo znali da će mutant B.1.1.7 doći i u Dansku", rekao je za DW Vigo Andreasen, stručnjak za matematičku epidemiološku procenu sa Univerziteta u Roskildeu. "Dugo smo se pripremali za treći talas."Incidencija u Danskoj trenutno je oko 90, što je nešto niže nego u Nemačkoj koja je nedavno ponovo premašila vrijednost od 100 inficiranih na 100.000 stanovnika u nedelju dana, ali je i dalje na uporedivom nivou. U poređenju sa Evropom, međutim, Danska ima jednu od najnižih stopa smrtnosti povezanih sa KOVID-om 19.

Širenje britanske, zaraznije varijante virusa B.1.1.7 još uvek nije dovelo do naglog porasta broja inficiranih kao na primer u Nemačkoj. Udeo virusnih mutanata u Danskoj iznosi 93 odsto, a u Nemačkoj više od 70 odsto. Stručnjaci to sa jedne strane pripisuju opsežnom sekvenciranju, tj. genetskoj potrazi za mutantima. Teško da se neka druga zemlja time toliko bavi kao Danska, koja na taj način može precizno pratiti širenje varijanti virusa.Međutim, mnogi stručnjaci u danskoj strategiji testiranja vide možda najvažniji faktor u borbi protiv pandemije."U mogućnosti smo da testiramo pet do osam odsto populacije svaki dan", kaže za DW Jens Lundgren, profesor za infektivne bolesti na Univerzitetu u Kopenhagenu.

"Kada otkrijemo manja žarišta izbijanja virusa nastupamo vrlo agresivno i masovno testiramo stanovništvo - na onom području, u onom mestu gde žarište izbije", rekao je on.Za poređenje, dok se u Danskoj svakodnevno obavi više od 300.000 testova (polovina PCR, druga polovina brzim antigenskim testovima) na gotovo šest miliona stanovnika, u Nemačkoj sa više od 80 miliona stanovnika tek 1,3 miliona ljudi obavi PCR-test - nedeljno.Matematičar Andreasen takođe kaže: "Ako puno testiramo, otkrićemo pozitivne slučajeve, pre nego što počnu da šire virus oko sebe." Pored toga, "posebno pogođene zone se odmah identifikuju i dolaze pod specijalni nadzor".

On naglašava da škole ne bi smele da se otvaraju na područjima gde je incidencija previsoka. Dakle, u sledećim nedeljama sve će zavisiti od toga hoće li danska vlada dosledno i brzo delovati ako brojke porastu. Jer, sa porastom zaraženih se mora računati. "Naša strategija nije potpuno zaustaviti porast broja infekcija", kaže Andreasen. "Zvanični plan je da dopustimo mali porast u sledećih nekoliko nedelja."Kritike iz NemačkeKritike na danske planove otvaranja dolaze od nemačkog političara i epidemiologa Karla Lauterbaha (SPD), koji je poznat po odbacivanju ranog ublažavanja mera. Na Tviteru on je optužio vladu u Kopenhagenu da pravi "spektakularnu grešku" i dozvoljava širenje zaraze po celoj zemlji, ako ukine mere samo zato što je završila vakcinisanje populacije od 50 godina pa na više. To bi moglo imati fatalne posledice posebno s obzirom na mlade. Rizik da imaju težak tok bolesti je kod mlađe populacije doduše manji, ali ni oni nisu imuni na dugotrajne posledice koje izaziva korona.Profesor Lundgren, koji je savetnik danske vlade u pogledu suzbijanja pandemije, smatra da je prerano govoriti da je to greška.

"Mi nećemo zatvoriti oči i samo se nadati najboljem. Međutim, treba nam plan za otvaranje", rekao je ovaj naučnik. "Suočavanje sa pandemijom nije samo praćenje broja infekcija - koje su naravno presudne. Morate voditi računa da mere budu razmerne problemu." Vakcinisanje svih starijih od 50 godina, a zatim ublažavanje mera praktično će eliminirati rizik od preopterećenosti zdravstvenog sistema odnosno bolnica, smatra ovaj stručnjak. Čak i ako je posledica toga povećan broj infekcija kod mlađih ljudi. "Zbog toga otvaranje mora uslediti sa merom."Nada u vakcinu i lepo vremeVigo Andreasen smatra da „danska vlada rizikuje, ali da to nije ludački rizik". On veruje da je Danska, s obzirom na sveobuhvatnu strategiju testiranja, u prednosti.

"Budući da imamo ovako jak intenzitet testiranja, očekujemo da ćemo moći otkriti sve veći broj žarišta epidemije u roku od dve nedelje." Dosledan pristup u suzbijanju manjih erupcija epidemije u kombinaciji s ubrzanom kampanjom vakcinacije i efektima toplijeg vremena mogu pomoći da se u ranoj fazi zaustavi širenje infekcije i moguće povećanje broja inficiranih.No, Jens Lundgren, usprkos svemu, upozorava da se ne treba razmetati: "Niko ne može tvrditi da ima ispravnu strategiju. Mislim da se svi mi trudimo učiniti sve da smanjimo neželjene socijalne posledice ove pandemije."***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram