1
Bliži se desetogodišnjica ulaska Hrvatske u EU, pa je pravo vreme da se sagledaju sve prednosti i mane ostvarivanja tog političkog, društvenog i ekonomskog cilja. Sam proces ulaska može se opisati kao "nacionalni cilj", jer su u njemu učestvovale razne vlade i političko-ideološke struje, navodi portal Index u velikoj analizi.
Zahtev za ulazak zemlje u Uniju je podnet još 21. februara 2003. godine, u vreme vlade premijera Ivice Račana i leve koalicije na vlasti. Status kandidata dobijen je 18. juna 2004. godine, za vreme HDZ-ove vlade Ive Sanadera, a naredne godine su otvoreni pregovori, piše Index.hr.
Proces koji je trajao deset godina završen je stupanjem na snagu Ugovora o pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji 1. jula 2013. U tom procesu ulaska u nekakvim fazama učestvovalo je čak pet vlada, dve leve i tri desne i četiri premijera.
S obzirom na to koliko je energije, vremena, ali i finansija Hrvatska uložila da bi pristupila EU, logično je zapitati se da li se to Hrvatskoj isplatilo. Za odgovor na to pitanje mogu da se pogledaju podaci kvaliteta života u Hrvatskoj, koji su bili ekonomski koraci, rast plata i slično.
Standard u Hrvatskoj je rastao, ali sporije od većine drugih država članica
Zadnja godina za koju postoje podaci je 2021, jer nije prošlo dovoljno vremena za izračunavanje pokazatelja za 2022. godinu. Postoji velik broj različitih pokazatelja o kvalitetu života, ekonomskoj snazi i standardu u nekoj državi, ali se za dobijanje ukupne slike koristi pokazatelj bruto domaćeg proizvoda (BDP).
On se uglavnom podudara s ostalim pokazateljima ekonomske snage, blagostanja i kvaliteta života, pa se uvidom u njega može dobiti šira slika.
Kako zemlje s većim brojem stanovnika lakše ostvaruju i veći ukupni bruto društveni proizvod (BDP), upitno je gledati BDP po stanovniku i još to posmatrati za razliku u cenama. To daje dobro poređenje između standarda u dve ili više zemalja.
Gledano prema BDP-u po stanovniku korigovanom za razliku u cenama, Hrvatska se od ulaska u EU približila njenom proseku. To znači da je standard građana u Hrvatskoj 2021. godine bio bliži proseku standarda građana u EU nego 2013. godine.
U godini ulaska u EU Hrvatska je bila na 61 odsto proseka BDP-a po stanovniku EU, a 2022. na 73 odsto. Iako je pomak za 12 postotnih bodova u devet godina bliže prema prosečnom standardu EU dobar rezultat, druge zemlje sa sličnim standardom napredovale su još brže.
Apsolutni rekorder u napretku je Rumunija, koja se s 55 odsto proseka EU 2013. godine razvila do 77 odsto proseka EU 2021, čak 22 postotna boda. U poređenju s tim, hrvatskih 12 postotnih bodova ne izgleda impresivno, posebno s obzirom na to da je bila bliže proseku EU, 61 odsto, prve godine članstva nego Rumunija.
Tako je Rumunija pretekla Hrvatsku još 2018. godine, a od tada se razlika povećala. Najveća razlika je nastala 2020. godine, jer je tada Hrvatska bila na 65 odsto od proseka EU, a Rumunija na 73 odsto. Razlog je to što je Hrvatska te godine imala jedan od najvećih padova BDP-a u EU, jer je u vreme pandemije turizam bio prepolovljen.
Bugarska i Litvanija takođe su se brže približavale proseku EU, Poljska i Malta podjednako brzo kao Hrvatska, 12 postotnih bodova, a Mađarska, Slovenija, Latvija, Estonija nešto sporije, devet i 11 postotnih bodova.
Da je ulazak Hrvatske u EU bio dobra odluka, bar s ekonomske strane, sugeriše i sporo napredovanje Srbije i BiH prema proseku EU. Kao najnerazvijenije od svih posmatranih zemalja, Srbija na 44 odsto, a BiH na 33 odsto proseka EU, trebale bi najbrže da se približe najrazvijenijim zemljama.
Ali taj proces je jako spor, Srbija je s 40 odsto od proseka EU 2013. godine došla na 44 odsto u 2021. godini, a BiH s 30 odsto na 33 odsto. Četiti postotna boda, kao u Srbiji i tri postotna boda kao u BIH, u osam godina je jednostavno presporo, jer bi Srbiji tim tempom trebalo više od sto godina da dođe na prosek EU, a BiH više od 150 godina.
Hrana u Hrvatskoj je skupa, ali je tako bilo i pre ulaska u EU
Otkako je Hrvatska uvela evro kao službenu valutu početkom godine, među glavnim temama bilo je poređenje cena između nje i ostalih članica. Evro je jednostavno olakšao poređenje cena u Hrvatskoj s cenama ostalih zemalja članica, a ljudi su se neobično iznenadili, posebno oko cena hrane.
Za razliku od bogatijih članica EU, u Hrvatskoj najveći deo troškova domaćinstva odlazi na hranu. Podaci o odnosu cena hrane u Hrvatskoj s prosekom EU zaista otkriva da je ona preskupa s obzirom na platu građana, ali ta činjenica nije ništa novo, tačnije nema veze s uvođenjem evra.
U godini pristupanja EU, 2013, cene hrane i alkoholnih pića u Hrvatskoj bile su na 93 odsto proseka EU, daleko više nego što je standard koji je meren BDP-om po stanovniku, koji je bio na 61 odsto proseka EU. Do 2021. godine, približile su se na 98 odsto proseka EU, za pet postotnih bodova.
Slovenija s većim platama i boljim standardom ima tek veće cene hrane. Češka, takođe s boljim standardom i platama, ima jeftiniju hranu nego Hrvatska. Poljska i Rumunija s manjim platama nego Hrvatska imaju daleko jeftiniju hranu, Poljska 73 odsto proseka EU, a Rumunija 70 odsto.
Čak i cene u Nemačkoj, Holandiji, Austriji, Francuskoj i ostalim bogatim državama EU nisu toliko veće nego u Hrvatskoj s obzirom na razliku u platama. Ali za to ne može da se krivi ulazak u EU, jer je ista situacija postojala 2013. kao i 2021. godine. To može da se vidi iz podataka za Srbiju i BiH, koje nisu toliko jeftinije od Hrvatske s obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji te godine bila malo više od 600 evra, a u BiH oko 550 evra.
Godišnja primanja porodica rasla su sporije nego u sličnim članicama
Osim cena, ljude najviše zanimaju plate. To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih se ljudi iseljavaju iz Hrvatske. Ali cene se među državama razlikuju, pa tu činjenicu treba uzeti u obzir prilikom poređenja. Čak i tada Hrvatska spada među najsiromašnije zemlje EU, a, što je još gore, napreduje sporije od ostalih zemalja članica.
Razlike u platama među državama mogu da se koriguju za razliku u cenama preko standarda kupovne moći (PPS). Teoretski njima se izjednačavaju cene; u državama s manjim cenama povećava se stvarna plata, jer se njom može kupiti više nego u državama s većim cenama, i obrnuto.
Tako gledano, prosečno domaćinstvo s dvoje dece u kojoj muž i žena rade za prosečnu državnu platu godišnje ostvari 31.570 evra korigovanih za standard kupovne moći, tj. za cene. Iako je hrana u Hrvatskoj relativno skupa, ostale stvari su jeftinije pa su cene na 71.4 odsto proseka EU, u 2021. godini. Zbog toga se plate ovom metodom koriguju na više jer zbog manjih cena svaki evro vredi više nego što je prosek EU.
Po tome, Hrvatska je četvrta država EU s najmanjim primanjima četvoročlanog domaćinstva u kojem muž i žena imaju prosečne plate, iza svih osim Litvanije, Bugarske i Slovačke. Ispred Hrvatske su 2021. godine bile Rumunija, Mađarska, Portugal i Slovenija.
Hrvatska je 2013. godine bila ispred Rumunije i Litvanije, ali te države su brže rasle i pretekle Hrvatsku po platama. Iste godine je spomenuti tip porodice zarađivao 23.817 evra korigovanih za standard kupovne moći u Hrvatskoj, a 2021. godine 31.570 evra, što je rast od 32.6 odsto.
To je daleko manji rast nego u Rumuniji – 101.8 odsto, tj. primanja su se udvostručila, i u Litvaniji, 92.8 odsto. Manji je nego što je bio u Mađarskoj – 41.9 odsto i Poljskoj – 57.9 odsto. Litvanija i Bugarska su još uvek iza Hrvatske, ali kako imaju puno snažniji rast godišnjih primanja – 79.1 i 88.4 odsto, samo je pitanje kada će prestići Hrvatsku.
Okvirni zaključak koji se može izvući je da se Hrvatskoj i njenim građanima isplatio ulazak u EU, bar prema navedenim pokazateljima. To je posebno jasno kada se uporede susedne države koje nisu ušle u EU.
To ipak ne znači da je Hrvatska izvukla maksimum koji je mogla, jer države uporednog standarda napreduju brže po većini kriterijuma. Jedno objašnjenje je kasniji ulazak, ali to ne može da bude opravdanje. Države koje su nekada zaostajale, poput Rumunije i Poljske, napredovale su daleko brže.
Plate su rasle, izvoz je takođe snažno rastao. Cene nekih proizvoda, poput hrane, relativno su visoke. Ali takva je bila situacija i pre ulaska u EU.
Pročitajte još:
Puno ljudi se iselilo u ostale članice u potrazi za boljim životom, posebno mladi. Ulazak u EU je očigledno pojačao trend iseljavanja, ali BiH i Srbija nisu članice EU pa masovno gube stanovništvo. Svakako, time se gubi potencijal za budući ekonomski razvoj, ali s obzirom na to da je stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj bila jako visoka pre ulaska u EU, pitanje je koliko bi taj potencijal uopšte bio iskorišćen da su ljudi koji su se iselili ostali u Hrvatskoj.
EU je Hrvatskoj bila obećanje boljeg standarda i većeg privrednog rasta. To obećanje je delimično ispunjeno, ali ne u potpunosti. Naposletku, sve zavisi od same Hrvatske, njenih građana, politika i spremnosti za promene.
Potencijal koji je stvoren ulaskom u EU ipak nije sasvim iskorišćen, ali za to je kriva Hrvatska, a ne EU. Ulazak se isplatio, ali nije iskorišćen onoliko koliko je mogao da bude. Napredak je očigledan, ali je sporiji nego kod ostalih uporednih država. Drugi su očigledno bolje iskoristili pružene prednosti, zaključuje Index.
BONUS VIDEO Hrvati besni zbog porasta cena posle uvođenja eura
