Da li Evropa gubi Srbiju?

Štampa na nemačkom jeziku ponovo opširno izveštava o aktuelnoj situaciji u Srbiji – o merama za smanjenje cena, odnosu Brisela prema studentskim protestima i nacionalizmu, prenosi Dojče vele.

U tekstu pod naslovom „Predsednički šećer umesto represivne palice u Srbiji“, bečki list Prese piše o paketu mera za jeftiniju hranu „oslabljenog šefa države“ Aleksandra Vučića.

„Barem je predsednički trpezarijski sto bogato postavljen u krizom uzdrmanoj Srbiji, kandidatu za članstvo u EU. Ispred zastave zemlje i Evropske unije, zabrinuti predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je dao da se postavi dvadesetak dobro napunjenih poklon-korpi, kako bi prilikom svog 21. televizijskog nastupa uživo ovog meseca, uz pomoć revnosno iškrabane školske table, objasnio svoje 'čudesne mere' za obećano sniženje cena 3.000 proizvoda.“

Kratkoročni efekat mera

List piše da bi mere, privremeno ograničene na pola godine, prema rečima Vučića trebalo da stupe na snagu već 1. septembra.

„Osim povoljnijih kredita, najavio je i jeftinije ogrevno drvo, snižene troškove električne energije za 'socijalno ugrožene' penzionere, kao i ograničenje mogućnosti zaplene od strane izvršitelja: 'Niko ubuduće više neće moći da zapleni stanove do 60 kvadratnih metara.'“

Međutim, pokušaj ograničenja marži mogao bi da ima samo kratkoročni efekat u prva dva meseca, piše Prese i prenosi ocenu beogradskog profesora ekonomije Gorana Petkovića koji je za list Danas izjavio: „Pre ili kasnije, trgovinski lanci će uvek pronaći način da to zaobiđu – bilo povećanjem marži na druge proizvode, bilo odustajanjem od nerentabilne prodaje proizvoda ili prebacivanjem gubitaka na proizvođače i posrednike. Ni u Srbiji se to ne može promeniti za šest meseci.“

Evropska komisija štedi Vučića

Već skoro deset meseci hiljade ljudi u Srbiji demonstrira za demokratiju i vladavinu prava, a Evropska unija ih svojim ćutanjem ostavlja na cedilu, piše list Rajnfalc. U tekstu naslovljenom „Da li Evropa gubi Srbiju“, novinar Rudolf Grube ukazuje da Brisel skoro deset meseci posmatra dešavanja gotovo bespomoćno i da „osim ritualnih i neefikasnih opomena, Evropska komisija ne vrši nikakav pritisak na Vučića“.

Dalje se navodi da Evropska komisija štedi Vučića i nagrađuje ga milionskim fondovima, jer Srbija igra ključnu ulogu za stabilnost na Balkanu.

„Ali predsednik koji ne može da obezbedi stabilnost ni u sopstvenoj zemlji, predstavlja opasnost za ceo region“, ocenjuje list iz iz Ludvigshafena.

„Vučića, nada se Brisel, ne treba prepustiti prevelikom uticaju ratnog despota Vladimira Putina. Ali Srbija je poslednjih godina kroz desetine ekonomskih i političkih sporazuma postala zavisnija od Rusije i Kine nego ikada ranije. Istovremeno, u stanovništvu opada poverenje u evropsku budućnost. U međuvremenu je izgubljena većina za ulazak u EU, jer Srbi, prema anketama, s pravom veruju da ih je Evropa zaboravila. Vučiću to odgovara, za njega je Zapad, posebno Nemačka, samo krajnje dobrodošao privredni partner; demokratija po evropskom uzoru ne leži u njegovom interesu moći.“

Postoje dva scenarija

Nedeljnik Špigel donosi intervju sa politikologom Vedranom Džihićem sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Govoreći o aktuelnoj situaciji u Srbiji, Džihić kaže da je sada prelomni trenutak i da za Vučića više nema povratka.

„Nije mu uspelo da uplaši ljude. Postoje dva scenarija: ili se raspisuju novi izbori, ili dolazi do potpune eskalacije nasilja.“

Na konstataciju novinara Špigela da je protestni pokret heterogen i da pored levičara na ulice izlaze i nacionalisti, Džihić objašnjava da je nacionalizam od osamdesetih godina vrlo snažno oblikovao srpsko društvo.

„Kroz međunarodnu osudu genocida u Srebrenici i NATO vazdušne udare 1999. dodatno se učvrstio osećaj da su Srbi uvek u ulozi žrtve. To pripada osnovnom raspoloženju širokih slojeva društva.“

Jedna drugačija slika o Srbiji

Džihić kaže da će u nekom trenutku protestni pokret morati da diskutuje o otvorenim pitanjima: „Kako se nositi sa zapaljivim temama poput Kosova, genocida u Srebrenici i sa suočavanjem s prošlošću? Među demonstrantima postoji svest da je za to najpre potrebno stvoriti demokratski sistem i funkcionalne institucije, kako bi se ta pitanja mogla tematski obraditi.“

Politikolog, međutim, kaže da je optimista i dodaje da se na protestima dogodilo nešto značajno: „U južnosrpskom gradu Novi Pazar formirala se neverovatna solidarnost između pravoslavnih Srba i muslimanskih Bošnjaka. Pokazala se spremnost da se dođe do jedne drugačije slike o Srbiji.“